TEMA: Gradske vesti

Nekoliko godina nakon ekonomske krize i stagnacije u pogledu građevinarstva, u Novom Sadu se, iz godine u godinu, beleži oporavak ove privredne delatnosti. Građevinska sezona za nama trebalo bi da je najbolja u nizu, sudeći prema informacijama koje su detaljno opisane u temama regionalnog sajta NSBuild.



Entuzijasti ovog foruma, tokom 2017. godine, zabeležili su 115 aktivnih gradilišta stambene novogradnje, uključujući osam stambeno-poslovnih kompleksa, što predstavlja apsolutni rekord u poslednjih nekoliko godina. Procenjuje se da je u protekloj godini bilo od 4.500 do 5.000 stanova u izgradnji.

Ne treba zaboraviti ni na javne i poslovne objekte poput tržnog centra Promenada, Naučno-tehnološkog parka, zgrade Radio-televizije Vojvodine, muzičko-baletske škole, zgrade Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, koji sa mnogobrojnim ostalim sportskim i verskim objektima i celokupnom stambenom novogradnjom čine više od 700.000 kvadrata u izgradnji na teritoriji Novog Sada.

Najčešće radovi na jednom projektu obuhvate dve građevinske sezone, pa imajući to u vidu, ovim tempom u proseku za dve godine nikne čitavo naselje bruto razvijene građevinske površine poput Telepa, ali nažalost unutar već opisanih granica postojećih naselja Novog Sada.

U prilog građevinskog zamaha svedoči i privođenje nameni zapuštenih objekata širom grada među kojima je kompleks na Podbari, stambeni objekat duž Bulevara cara Lazara i budući hotel Šeraton. Uz nabrojane, važno mesto u novosadskoj panorami zauzeli su neboderi čiju izgradnju finansiraju firme City gradnja i Galens invest.

Na osnovu operativnih podataka koje su zabeležili članovi našeg tima, pod pretpostavkom da će faktori koji su delovali u posmatranom periodu (2014 – 2017.) delovati i dalje približno istim intenzitetom, možemo da očekujemo da će u Novom Sadu tokom 2018. godine biti 122 aktivna gradilišta stambene novogradnje.



U protekloj građevinskoj sezoni uočeno je 10,5% više objekata nego prethodne 2016. godine, kada su stambene zgrade u pitanju. To je jedan od najrealnijih pokazatelja migracije stanovništva iz okolnih gradova i regiona ka Novom Sadu, koji je izgradnjom aktuelnih projekata obezbedio dom za više od 12.000 budućih stanovnika.

Očekujući još veći priliv investicija u 2018. godini otvoriće se nova radna mesta za neimare u građevinskom sektoru, cene nekretnina biće još skuplje i njihov promet biće živahniji, ali to za sobom nosi još više novog stanovništva.

Da li nezaustavljiv razvoj Novog Sada prati i sniženje kvaliteta života novim saobraćajnim gužvama, nedostatkom parking prostora, manjkom zelenila, stotinama novih betonskih zgrada, ostaje da vidimo u godini koja predstoji.

Програм уређивања грађевинског земљишта за ову годину вредан је нешто више од 5,77 милијарди динара и за око пола милијарде мањи је од прошлогодишњег.

Ипак, како је на расправи у Скупштини града током усвајања буyета за ову годину рекао в. д. начелника Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције Дејан Мандић, у програм су ушли претежно послови који ће бити завршени у првој половини године, док би ребалансом требало да се у буyет слије још новца за додатне инвестиције. За уговорене или започете послове, како је Мандић казао крајем 2017. године, намењене су 2,873 милијарде динара.

Мандић је за скупштинском говорницом описао поменути програм као краћи од прошлогодишњег, али реалан, у којем је половина послова већ уговорена – за највећи посао, изградњу Сентандрејског булевара, припремљена је тендерска документација, док се уговарање посла очекује на пролеће. Што се тиче спајања Булевара Јована Дучића и улице Драгослава Срејовића, самим тим Новог насеља и Ветерника, као и излазак улице Бате Бркића на Футошки пут, Мандић је навео да је предвиђен новац за пројектовање, које би требало да буде готово у првој половини године, да би након ребаланса на лето био издвојен новац и за извођење радова.

Тада је такође навео да је проглашен јавни интерес за откуп земљишта за будућу јавну гаражу у Шафариковој улици, те очекује да ће почетком ове године бити решени имовинско-правни односи који су до сада спречавали почетак градње. Оно што програм предвиђа, а што је и опозиција поздравила, јесте изградња двоспратне подземне јавне гараже испод зелене површине код Скупштине АПВ, у којој ће бити места за 200 возила.

Што се тиче структуре програма, нешто више од 748 милиона динара намењено је припремању земљишта, у шта спадају планирање и пројектовање, уранистичко-архитектонски конкурси, анализе, студије, испитивање земљишта и археолошки радови, док је за куповину земљишта градска управа наменила 423,6 милиона динара. За комунално опремање земљишта издвојене су 4,4 милијарде динара, од којих 2,4 милијарде за капиталне објекте, мостове и наследника Жежељевог моста.

За опремање јавних објеката планирано је скоро 84 милиона динара, а за површине јавне намене 303 милиона, од којих ће се финансирати уређење јавних површина, јавно и декоративно осветљење, мале урбане целине, паркови и тргови, а за потребе европске престонице културе из овог дела програма намењено је 24 милиона динара.

Опремање грађевинског земљишта град ће коштати нешто више од милијарду динара, а за потребе месних заједница обезбеђено је скоро 548 милиона динара. Трошкови инвестиција пројектовани су на 86 милиона, док ће за судске одлуке град платити 520 милиона динара.

Novi Sad će ove godine dobiti na korišćenje novi železničko-drumski most na mestu nekadašnjeg Žeželjevog mosta, dok će izgradnja drugih prelaza preko Dunava i Kanala DTD uslediti nekih narednih godina.

Iako urbanistički i drugi planovi predviđaju gradnju više mostova u Novom Sadu, kako se trenutno situacija odvija, većih pomaka ove godine neće biti.

Jedina veća aktivnost ove godine kada su mostovi u pitanju, biće rekonstrukcija Sentandrejskog mosta, na koju se čeka više od deset godina. Kako 021.rs saznaje, ugovor za ove radove potpisan je 29. decembra i uskoro se može očekivati početak obnove koja će trajati šest meseci i koja je vredna 68,5 miliona dinara sa PDV-om. Troškove na jednake delove dele Grad i Putevi Srbije.

Na osnovu planova za ovu godinu, koji se mogu videti u projekciji budžeta i drugih akata, vidi se da je jedino još izvesno da će biti započeta gradnja "blizanca" Sentandrejskog mosta. Projektant ovog mosta je nedavno odabran na tenderu Uprave za građevinsko zemljište, ali sada ceo postupak stoji jer je podnet prigovor na javnu nabavku. Ukoliko tender ipak uspe zbog dužine roka od 240 dana koliko će pobednik tendera imati za projektovanje novog mosta preko Kanala DTD, izvesno je da radova neće biti pre 2019. godine, ne samo zato što prvo treba sprovesti tender za izvođača radova, već i zato što u projekciji budžeta i programu uređenja građevinskog zemljišta ima dovoljno novca samo za plaćanje projektovanja novog mosta i popravke postojećeg Sentandrejskog mosta. U dugoročnim planovima blizanac Sentanadrejskog mosta pominje se tek za 2020. godinu u visini od 100 miliona dinara, što nije sigurna vrednost njegove gradnje jer će Putevi Srbije sa Gradom deliti troškove i tek treba da se završi njegovo projektovanje.

Što se tiče ostalih mostova na Kanalu DTD, u budžetu i programima poslovanja ne se pominje biciklističko-pešački most na ušću kanala u Dunav, čija je vrednost procenjena na oko 14 miliona dinara. Jedino se u programu uređenja građevinskog zemljišta navodi da će biti finansiran plan detaljne regulacije, što posredno govori da će njegova izgradnja možda uslediti 2019. ili 2020. godine kako je i predviđeno Strategijom održivog razvoja grada do 2020. godine, čije je izmene Skupština grada usvojila na decembarskoj sednici. Podsetimo da se o gradnji ovog mosta govori već desetak godina.

Što se tiče mostova na Dunavu, gradnje novih, ali i rekonstrukcije starih ove godine veće biti. O obnovi Varadinskog mosta, koji je već godinama ozbiljno pogođen korozijom zbog nikad izvedene antikorozivne zaštite, nema ni reči u gradskim planovima, tako da će to što je grupa entuzijasta samostalno prošle godine ofarbala ogradu za sada biti jedina intervencija na ovom prelazu preko Dunava.

Kada je u pitanju Most slobode, u budžetu su predviđena sredstva za redovno praćenje klizišta sa sremske strane, kao i novac za projektovanje biciklističkih staza. Kada je sagrađen 1980. godine, Most slobode ni tada, ali ni posle obnove 2005, nema biciklističke staze i poslednjih godina Novosađani se često žale na ovaj problem. Gradska uprava će ove godine platiti da se ispita mogućnost kako da se na Mostu dodaju staze za bicikle pomeranjem ograde pešačke staze.

Budući most preko Ribarca

Jedini gradski most koji se još navodi u planovima je most preko Ribarca, koji se u gradskim urbanističkim planovima pominje od pedesetih godina prošlog veka, odnosno pre nego što je postojao plan izgradnje Mosta slobode. Most preko Ribarca predviđen je kao deo bulevara koji povezuje Limane, odnosno Novi Sad sa Sremskom Kamenicom. U aktima za ovu godinu se navodi da je predviđen novac za izradu plana detaljne regulacije mosta preko Ribarskog ostrva u produžetku Bulevara Evrope.



Pomenimo i da u ovogodišnjim planovima nema ni pomena o izgradnji pešačko-biciklističkog mosta preko Dunavca do Ribarca, ali da lokalna vlast nije zaboravila na njega, nakon što je 2015. godine obustavljen tender za njegovu izgradnju, govori to što se i dalje nalazi u Strategiji razvoja Novog Sada do 2020. godine. U strategiji gradnja ovog mosta predviđena je za 2019. ili 2020. godinu, a radovi su procenjeni na 275 miliona dinara.

Priči o mostovima dodajmo i informaciju da Novi Sad ove godine nakon otvaranja novog železničkog mosta može da očekuje i uklanjanje privremenog drumsko-železničkog sagrađenog 2000. godine. Ovaj privremeni most, koji je poneo i ime pokojnog vojvođanskog premijera Boška Peroševića, sagrađen je da traje oko pet godina, ali zbog odlaganja i kašnjenja u gradnji novog železničkog mosta na mestu Žeželjevog, doživeće da u godini svog punoletstva konačno bude sklonjen.

Umesto parkova i zelenih površina, još zgrada na Novom naselju
Izmene urbanističkog plana Novog naselja i Detelinare predviđaju da nekoliko prostora umesto parkovskih i zelenih površina postanu lokacije za gradnju, saznaje 021.



Na ranom javnom uvidu nalaze se izmene plana generalne regulacije prostora između Futoške ulice, Hajduk Veljkove, Rumenačke i Subotičkog bulevara.

Na prostoru na uglu Radomira Raše Radujkova i Bulevara Slobodana Jovanovića, gde se gradi crkva, kako se navodi, menja se namena pojedinih delova parcele. U odluci se navodi i da se taj verski objekat nalazi u postupku legalizacije, što znači da Srpska pravoslavna crkva ovaj objekat gradi od 1996. godine bez građevinskih dozvola.

Druga lokacija koja se pominje u izmenama plana je prostor na Bulevaru Jovana Dučića gde se sada nalaze montažni objekti i teren FK "Mladost". Ovo će i dalje biti prostor za Sportski centar "Bistrica", ali se sada predlaže povećanje prostora koji će obuhvatiti sportski centar u odnosu na ostale površine na ovoj lokaciji.

Izmene plana se odnose i na prostor oivičen ulicama Bate Brkića, Seljačkih buna i Braće Dronjak gde se danas nalaze tri montažna objekta ostala iz perioda gradnje I etape Novog naselja, koji su služili kao uprava gradilišta, a sada ih prema navodima urbanista, koriste različiti korisnici bez regulisanog vlasničkog statusa. Ovaj prostor će, umesto za izgradnju dve zgrade, sada služiti za izgradnju Kulturne stanice "Novo naselje" i Centra za porodični smeštaj i usvajanje.

Četvrta lokacija koja se menja je prostor na samom kraju Novog naselja, u delu koji se graniči sa Veterničkom rampom i obuhvata delove ulica Mileve Marić, Stanoja Stanojevića, Dušana Danilova i Momčila Tapavice. Ovaj prostor je sada namenjen za zidanje zgrada i sportski park, a izmene plana predviđaju da se briše prostor namenjen za park i da se poveća broj novih zgrada. Takođe, na uglu ulica Momčila Tapavice i Somborske rampe će se graditi kružna raskrsnica.

Urbanisti su predvideli i izmene na Detelinari severno od Ulice Alberta Ajnštajna, gde je bio predviđen sportski park. Međutim, sada je ovo neuređeno građevinsko zemljište namenjeno za gradnju stambenih zgrada (od tri sprata sa potkrovljem u delu prema Rumenačkom putu, odnosno petospratnice sa potkrovljem u pravcu Bulevara Evrope), kao i za vrtić.

U izmenama plana se predviđaju i izmene prostora na uglu Partizanskih baza i Ulice Stevana Hristića gde se nalazi dečije igralište i koji je do sada bio predviđen za stambenu izgradnju. Sada bi taj prostor trebalo da bude samo za dečije igralište, sportske terene i slično. Podsetimo, stanari ovog dela Novog naselja su ranije peticijom tražili da se na ovom prostoru ne grade zgrade.

Javni uvid se odnosi i na zeleni prostor duž Bulevara Evrope i Ulice Veselina Masleše, u delu od Ulice Branka Bajića do Avijatičarske. Ovaj prostor koji je predviđen za zelene površine i trasu tramvaja sada će dobiti dodatak - ispod jednog dela zelenih površina gradiće se podzemna garaža. Dok ne počne izgradnja tramvajskih šina, tu će biti privremeni sportski tereni, dečija igrališta i drugi sadržaji tog tipa.

Konačno, izmene plana se odnose i na parcelu od nekoliko stotina kvadrata u Janka Čmelika 81, gde se sada nalazi prizemna kuća sa dvorištem, koja je odavno okružena stambenim zgradama. Ovde je još ranije planirana izgradnja poslovno-stambenog objekta od dva sprata sa potkrovljem, a izmene plana se odnose samo na trasu vodovodne, telefonske i druge istalacije.

Plan je na javnom uvidu do 18. januara, a svi zainteresovani mogu ga pogledati na sajtu Urbanizma i u lokalnim mesnim zajednicama, dok se prigovori na njega mogu podneti Upravi za urbanizam u Radničkoj 2.

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/179811/U...a-Novom-naselju.html

Ovaj prostor koji je predviđen za zelene površine i trasu tramvaja sada će dobiti dodatak - ispod jednog dela zelenih površina gradiće se podzemna garaža. Dok ne počne izgradnja tramvajskih šina, tu će biti privremeni sportski tereni, dečija igrališta i drugi sadržaji tog tipa

Будући археолошки парк представиће богато културно-историјско наслеђе Новог Сада

Пројекат Европска престоница културе, како је замишљено приликом кандидатуре, требало би да Новом Саду и Новосађанима донесе једну нову визију и наду, нову енергију и сазнање да Нови Сад има културни и креаитвни потенцијал, који је лако остварив уколико су сви актери окупљени око заједничког циља који доноси корист свима нама. Ови нематеријални бенефити стварају потпуно нову вредност, јединствени замајац – који се тешко покреће, али једном покренут више не стаје – који резултира сазнањем да култура није непотребан трошак, на основу којег култура постаје приоритет и нова стратегија развоја града.

Још једна потврда да та основна идеја Европске престонице културе има упоришта је и најава да ће у Новом Саду, у насељу Сајлово, почети градња археолошког парка у којем ће бити изложени докази да живот на територији Новог Сада датира још од 5.000 година пре нове ере. Намера је да тај археолошки парк обједини изутетна археолошка отркића која представљају богато културно-историјско наслеђе Новог Сада.

Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, у изјави за РТВ Војводине најављује да би будући археолошки парк на Сајлову био финансиран у оквиру пројекта афирмације културно-историјског идентитета града Новог Сада, а у вези са Европском престоницом културе, а средства би била обезбеђена „од стране Града и, вероватно, уз подршку покрајине и републике“.

Како се очекује, археолошки парка на Сајлову, као својеврстан културно-историски објекат требало би, најпре, да има образовну сврху, али сe очекује и да постане важан туристички сегмент са којим би се поносио Град Нови Сад. Уколико се испуне планови изградња археолошког парка на Сајлову требало би да почне 2019. године, а простираће се на 11,8 хектара у близини ауто-пута али и тек неколико километара од ужег центра Новог Сада.

Иначе до ових архелошкох открића дошло се приликом изградње треће деонице Булевара Европе, а ископине се чувају на безбедном месту, преноси РТВ Војводина.