TEMA: Gradske vesti

Vatra pravi štetu, dim ubija.

Novi Sad - Gradska vlast napravila je prve korake kako bi Novi Sad u narednih nekoliko godina dobio arheološki park.

Kako navodi Radio021, osam godina od kako su prilikom izgradnje Bulevara Evrope pronađena izuzetna arheološka otkrića i od kako je začeta ideja da Novi Sad dobije arheološki park na Sajlovu, lokalna vlast je odlučila da počne poslove oko projektovanja, što je preduslov da usledi i gradnja ovog važnog kulturno-istorijsko-turističkog kompleksa.

Odbornici Skupštine grada će u petak, 26. januara raspravljati o izradi Plana detaljne regulacije 12 ari prostora između Bulevara Evrope i Gradskog groblja, na kojem će se nalaziti arheološki park. Izrada ovog plana je uslov kako bi se raspisao i urbanističko-arhitektonski konkurs za izgradnju arheološkog parka, a uslove će dati Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada.

Plan predviđa da će kompleks imati više funkcionalnih podcelina, i to tematski park gde će biti prikazane iskopine, celinu sa muzejom i amfiteatrom koja će imati obrazovnu funkciju, parkovski uređene površine i prateće servisne površine sa parkingom.

Neki detalj više..

novisad.com/vesti/novi-sad-ce-dobiti-arheoloski-park-4012

izgleda ovde?

"Izložba, koja se otvara 30. januara 2018. godine u 19 časova prikazaće rezultate najveće arheološke ekspedicije u Vojvodini, u poslednjih pola veka. Od lokaliteta koji je bio gotovo nepoznat, Stari vinogradi u Čurugu, su postali značajan pojam u srpskoj arheologiji. Arheološki park u Čurugu, za sada ideja koja je proizašla iz saznanja o bogatstvu nalazišta, ali i temeljne analize uslova za njeno ostvarenje, povezuje nauku i kulturu sa turizmom i privredom, čemu teže napredna društva."

У Новом Саду је донедавно продаја станова и кућа стагнирала, на шта су утицала мала примања и тешка ситуација у којој је друштво.

Међутим, по речима стручњака, тржиште некретнина у Српској Атини се у протеклом периоду значајно опоравило. Цене су скочиле, а у првој половини 2017. године продато је дупло више станова него преклане.

Како кажу у новосадским агенцијама, највише се траже мањи станови, попут гарсоњера, једнособних и једноипособних, који су идеални за издавање. Осим тога, у протеклом периоду приметна је велика заинтересованост за новоградњу, а посебно за станове у којима нико раније није живео, због чега и достижу највишу цену на тржишту.

На вредност некретнине утиче локација, старост зграде, спратност, очуваност стана, односно да ли је потребно додатно улагање, а цена некретнина расте како се приближава центру.

Атрактивне локације су и даље Грбавица, центар, Лимани, Булевар ослобођења, Житни трг, као и улице око Бетаније и Рибље пијаце. За гарсоњеру или једнособан стан на тим местима неопходно је издвојити око 1.300 до 1.600 евра по квадрадтном метру, у зависности од старости зграде, спратности, као и да ли је потребно реновирање. У осталим деловима града, попут Старе Детелинаре, Новог насеља, Адица, Телепа и Подбаре, цене станова су ниже 100 до 200 евра по квадрату.

Интересовање за станове у приградским насељима је слабо, иако су цене ниже, између 600 и 800 евра по квадратном метру.

Како објашњавају у агенцијама, сремска обала је доживела процват када је у питању тржиште некретнина, а најпопуларније локације за куповину кућа су Сремска Каменица и Петроварадин, због близине Новог Сада. Потенцијални купци у тим деловима града могу наћи заиста лепе и очуване куће, због чега су цене скочиле, па се може рећи да у неким случајевима достижу вредност оних у граду.

Цену куће кроје бројни услови – од тога да ли је кућа самостална на плацу, колики је плац, до тога да ли су потребна додатна улагања. Тако завршена породична кућа, новије градње, површине око 150 квадрата, која се налази на плацу од 500 до 600 квадратних метара, кошта минимум 120.000 евра.

Из агенција поручују да грађанима могу бити од помоћи, пошто проверавају целокупну докумантацију некретнине уместо њих. Осим тога, саветују суграђане да приликом куповине обрате пажњу на то ко је инвеститор зграде ако купују стан у изградњи, као и да се обавезно консултују с адвокатом или агенцијом због могућих превара. Приликом куповине некретнине за издавање купци треба да бирају на основу локације, јер цену закупа одређује управо део града у којем је.

Novosadska stanogradnja se, posle godina krize, lagano oporavlja, kvadrat plaćaju kao u Beogradu

OPORAVAK stanogradnje u Novom Sadu, koji je usledio posle nekoliko godina stagnacije, mogao bi, kako ocenjuju stručnjaci, ponovo da bude zaustavljen. Investitorima su "zapretili" jeftini kvadrati namenjeni pripadnicima državnih službi.

Tržište stanova u Novom Sadu, naime, već je donekle "poljuljano" najavom republičikih vlasti o gradnji stanova po ceni koja je gotovo duplo manja od aktuelne. Gradnju ovakvih stanova u kojima bi kvadratni metar trebalo da košta 500 evra namenjenih pripadnicima vojske, policije i službi bezbednosti, podsećamo, pre desetak dana je najavio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, a ta najava je već navela kupce da još jednom promisle o investiciji, i da sačekaju još pola godine, kako bi videli hoće li proći jeftinije.



U Novom Sadu, kako je precizirala Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade Srbije, postoji potreba za oko 1.800 ovakvih stanova, a zgrade bi trebalo da budu podizane na Sajlovu, Paragovu, Mišeluku 2 i Jugovićevu. Lokacije u Novom Sadu su delimično komunalno opremljene.

Dragan Rabatić, izvršni direktor "Solis nekretnina" iz Novog Sada, odličan poznavalac tržišta nekretnina u ovom gradu, objašnjava kako je u Novom Sadu, posle nekoliko godina stagnacije i izgradnje malog broja stanova, sve ponovo krenulo. Statističari su pedantno izračunali da je u Novom Sadu, u prvoj polovini 2016. godine prodato 1.550 stanova, dok je u prvoj polovini prošle godine, broj prodaja bio duplo veći, jer je novog vlasnika dobilo 2.750 stanova.

- Već sada je ova najava "damping" cena napravila manje poremećaje - jasan je Rabatić. - U Novom Sadu se stanovi prodaju, u zavisnosti od lokacije, a takođe i same pozicije u zgradi, kao i kvadrature, po ceni od 950 pa do više od 2.000 evra. Tako se neki dupleks, na manje atraktivnoj lokaciji može kupiti već za 950 evra, a atraktivni manji stanovi, bliži centru, ili u samom centru koštaju i više od 2.000 evra.

Rabatić dodaje kako je Novi Sad ponovo postao veliko gradilište na kojem se podižu desetine hiljada kvadratnih metara stanova.

- Investitori se ne žale, i do sada je kupaca bilo dovoljno - jasan je Rabatić. - Sigurno je, međutim, da će deo kupaca otići, ili će bar sačekati sa kupovinom. U svakom slučaju, za nekoliko meseci ćemo znati mnogo više. Činjenica je da se po ceni od 500 evra možda mogu završiti građevinski radovi, ali, komunalno opremanje i sama cena zemljišta dodatno "nazidaju" cenu. Samim tim, bez podrške države i bez oslobađanja od tih obaveza, nema šanse da se stan sagradi po toj ceni.

I u Samostalnom sindikatu građevinskih radnika Novog Sada ocenjuju kako su dani krize za njihovu granu privedeni kraju. Broj radnika na gradilištima u Novom Sadu, ali i u fabrikama koje proizvode građevinski materijal, kako ocenjuje Josip Modić, predsednik gradske organizacije ovog sindikata, povećava se, a tome u prilog ide i podatak da je Novi Sad, ponovo, procentualno prvi u Srbiji po broju izdatih, odnosno pozitivno rešenih građevinskih dozvola.

- Trenutno je na gradilištima u Novom Sadu i okolini i u firmama koje se bave prozvodnjom građevinskog materijala zaposleno oko devet hiljada radnika - jasan je Modić. - Broj građevinaca u Novom Sadu, pre tri godine je pao na 5.800 radnika, a pre privatizacije velikih građevinskih firmi, u Novom Sadu je radilo oko 10.000 građevinaca. Kako stvari stoje, primičemo se ponovo tom broju...

NAJVEĆE GRADILIŠTE

U NOVOM SADU se, inače, najveće gradilište trenutno nalazi u strogom centru grada. Na lokaciji između Bulevara Mihajla Pupina, Ulice narodnih heroja i Trga galerija, kompanija "Galens invest" podiže poslovno stambeni objekat površine veće od 40.000 kvadrata nazvan Pupinova palata, čiji bi deo trebalo da bude i soliter od 12 spratova. Na njenoj izgradnji, trebalo bi da bude angažovano oko 1.000 radnika, a stručnjaci su preračunali da bi ovaj posao mogao da poveća vrednost društvenog proizvoda Srbije između 0,2 i 0,3 odsto, pre svega pokretanjem industrije vezane uz građevinarstvo.

...... Od parcela namenjen za stambenu izgradnju tu je jedna od skoro 400 kvadrata u Kornelija Stankovića (nadeleko od ugla sa Buelavrom Evrope) za gradnju petospratnice sa potkovljem, zatim dve parcele u ulici Bate Brkića (jedan nedaleko od Satelitske pijace, a druga u sadašnjoj ulici Isidore Sekulić) namenjen za gradnju četvorspratnica sa potkrovljem, odnosno petospratnice sa potkrovljem.

U planu je i da se proda parcela na uglu Bulevara Evrope i Aranji Janoša, gde je predviđen stambeno poslovni objekat do osam spratova.

Takođe Novi Sad će ponudi i pracelu na Bulevaru Evrope, otpilike prekoputa Kasarne Jugovićevo za gradnju pumpe.

Novosadska vlast još nije odlučila šta će uraditi sa zgradom Radničkog univerziteta nakon što je preuzme, a postoji nekoliko opcija.



Naime, pre današnje sednice Skupštine grada na kojoj je doneta odluka da Novi Sad od Republike zatraži da zgrada Radničkog u potpunosti pređe u vlasništvo Grada, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je naveo da postoji nekoliko opcija. On je pomenuo da zgrada može da posluži da se u nju smesti gradska administracija koja je trenutno raštrkana po različitim prostorima u Novom Sadu, da se iznajmljuje kao kancelarijski prostor ili u neku drugu namenu, pa čak i da bude javna garaža. Inače, to su ideje koje su se i ranije pojavljivale u javnosti.

Vučević nije iznosio detalje u vezi sa tim kako će Grad platiti obnovu objekta, tako da će ova informacija biti poznata nakon što Novi Sad formalno dobije objekat u svoje vlasništvo.

Na samoj sednici Skupštine grada opozicija je načelno podržala ideju da se konačno reši problem zgrade Radničkog koja je uništena u požaru, ali nisu glasali za, jer su mnoga pitanja ostala nejasna, kao što je status Novosadskog otvorenog univeziteta (NOU) i njegovih zaposlenih.

Kako su demokrate navele, iz odluke o osnivanju Novosadskog dečijeg kulturnog centra se može naslutiti da će u tu novu ustanovu kulture preći deo zaposlenih sa NOU, ali da vlast nije objasnila šta će biti sa NOU.
.........................

Dodajmo da je na sednici usvojeno nekoliko urbanističkih planova (Arheološki park pored Bulevara Evrope, turističko-sportska površina u Bukovcu) i drugih odluka (Investiciona ulaganja Uprave za imovinu).