TEMA: Gradske vesti

Ako neko zna sta ce biti na tom mestu, neka slobodno prebaci sliku u odgovarajucu temu.

Sruseni su objekti u Mise Dimitrijevica 10 ( goo.gl/maps/oaX1toziwhy ).
Ako neko zna sta ce biti na tom mestu, neka slobodno prebaci sliku u odgovarajucu temu.

01.12.2017.
U narednim godinama više novca za Temerin - uređenje centra, kružni tok, pešačko biciklistička staza do Jegričke

Pripremamo i nove projekte, kao što su uređenje centra Temerina, kružni tok kao deo prilaza industrijskoj zoni, pešačko-biciklistička staza do Jegričke

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je u Temerinu izjavio da je zajedničkim snagama lokalne uprave, Pokrajinske vlade i nadležnih službi ministarstava na nacionalnom nivou, pokrenut talas obnove javnih objekata u ovoj opštini.

Nakon sastanka sa predsednikom Opštine Temerin Đurom Žigom, na kome je pored analize onog što je urađeno u proteklih godinu i po dana, bilo reči i o budućim projektima, Mirović je obišao renoviranu Osnovnu školu „Petar Kočić“, radove na izgradnji komunalne kanalizacione infrastrukture u ovom mestu i radove na rekonstrukciji ambulante u Bačkom Jarku.

„Na našu zajedničku inicijativu pripremamo rekonstrukciju predškolske ustanove u Sirigu i zajednički se radi i u delu komunalne infrastrukture. Pripremamo i nove projekte, kao što su uređenje centra Temerina, kružni tok kao deo prilaza industrijskoj zoni, pešačko-biciklistička staza do Jegričke. Pripremamo se da u narednoj i u 2019. godini zajednički uđemo, još ambicioznije, u izgradnju prečistača i u pripremu projektno-tehničke dokumentacije za obilaznicu i za drugu traku puta od Novog Sada do Bačkog Jarka“, rekao je predsednik Pokrajinske vlade.

Mirović je naglasio da Temerin nije dobijao dovoljno sredstva, još od osnivanja Fonda za kapitalna ulaganja, od 2006. do 2016. godine mnogo manje u odnosu na druge opštine u Vojvodini.

„Izdvojićemo više sredstava za temerinsku opštinu u narednim godinama, a već smo u 2017. godini demonstrirali tu svoju politiku ravnomernijeg odnosa prema opštinama, bez bilo kakvih drugih kriterijuma osim kriterijuma koji su vezani za stepen razvijenosti, stepen osposobljenosti da opštine pripreme projektnu dokumentaciju, za smisao ulaganja, pre svega u ekonomski razvoj i u održavanje javnih objekata koji treba da služe svim građanima“, rekao je Mirović i dodao da će svaka opština biti uspešna onoliko koliko bude vodila pažnju o javnim objektima, kao što su predškolske ustanove, škole, domovi zdravlja, zatim o industrijskim zonama kao mestima gde se stvara nova vrednost za opštinu i preduzetnicima, kao i o efikasnosti sopstvenog sistema.

Više od 45 miliona dinara iz budzeta Republike Srbije uloženo je u obnovu školske zgrade Osnovne škole „Petar Kočić“ u Temerinu. Izvedeni su radovi na termo-izolaciji fasade, zamena spoljašnje i unutrašnje stolarije, podignuta je energetska efikasnost škole, zatim na sanaciji sanitarnih čvorova i drugi radovi. Za izgradnju zapadnog kolektora kanalizacione mreže u Temerinu je iz pokrajinskog budzeta obezbeđeno 20 miliona dinara. Ambulanta temerinskog Doma zdravlja u Bačkom Jarku je stara preko 50 godina i u nju nije decenijama ulagano. Za njenu rekonstrukciju, koja će biti završena do kraja godine, iz Pokrajine je obezbeđeno 11,23 miliona dinara.

U delegaciji AP Vojvodine su potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš i direktor Uprave za kapitalna ulaganja Nedeljko Kovačević.

Urbanisti planiraju da Detelinara dobije zgradu od 16 spratova

Gradski urbanisti su predložili da se u Ulici Braće Popović na Detelinari sagradi soliter od 16 spratova, a u Ulici Milana Ješića Ibre na Novom naselju umesto četvorospratnica da niknu šestospratnice, saznaje 021.rs.

Ovo su predlozi iz izmena regulacionog plana koji će se naći pred odbornicima Skupštine grada narednog ponedeljka, 14. maja, a predstavljaju značajno povećanje spratnosti u odnosu na okolne objekte.

Za parcelu u Ulici Braće Popović, koja se nalazi između kompleksa Novosadskog sajma, benzinske pumpe poznate kao "Piramida" i Ulice Branka Bajića, gde je do nedavno bio napušteni poslovni kompleks i koja je u vlasništvu Grada, urbanisti su predložili da se budući objekat znatno nadzida u odnosu na dosadašnji predlog. Naime, ova parcela od preko 6.000 kvadrata prvobitno je zamišljena kao poslovno-tržni centar od 30.000 kvadrata visine od četiri do sedam spratova, a u novom predlogu ideja urbanista je da tu nikne soliter u dva nivoa od 14 i 16 spratova sa istom namenom - za poslovanje.

Ukoliko ovaj predlog urbanista prođe, ovaj deo Detelinare će dobiti jednu od najviših zgrada u Novom Sadu.

Podsetimo, najviše zgrade u Novom Sadu su soliteri sa crvenim kapama u Ive Andrića na kraju Limana IV koji imaju 18 spratova (realno visine 20 spratova), visoke su 75 metara i građene su krajem osamdesetih godina prošlog veka. Od tada do danas ni jedan soliter nije prešao 13 spratova, izuzev Zonedove zgrade koja zbog međuspratova i visokog prizemlja zapravo ima visinu od 15 spratova.

S druge strane, u poslednjih nekoliko godina gradska vlast dozvoljava da se svuda diže spratnost, a najbolji primer je Galensov soliter od 13 spratova koji se zida na mestu nekadašnje zaštićene trospratnice Komunalne banke u strogom centru grada.

Primer dizanja spratnosti u Novom Sadu je i predlog da se sazida osmospratnica na zelenoj površini na uglu ulica Jovana Subotića i Kisačke, zbog čega je pokrenuta i peticija građana koji ne žele da se uništi zelenilo.

Inače, u izmenama plana kojim se predviđa da u Ulici Jovana Popovića nikne zgrada od 16 spratova predlaže se i dizanje spratnosti kompleksa zgrada u Ulici Milana Ješića Ibre na lokaciji između parka u izgradnji i pumpe na Bulevaru vojovode Stepe. Na ovoj lokaciji je prvobitno bilo predviđeno zidanje četvorospratnica sa potkrovljem, a sada urbanisti predlažu da se sagrade šestospratnice. Zanimljivo je da ovo dizanje spratnosti dolazi samo nekoliko meseci nakon što je Grad prvo raspisao, a potom obustavio javni oglas za prodaju parcela u Ulici Milana Ješića Ibre za zidanje zgrada.

U galeriji možete videti sadašnje važeće planove za izgled ulica Braće Popović i Milana Ješića Ibre sa nižom spratnošću, jer novi plan sa višim zgradama tek treba da bude usvojen.

Hajde kopiraj tekst, link sutra moze da nestane:

Археолози у Градићу пронашли трагове праисторијских људи
16.05.2018 • 08:09
08:24
Извор: Dnevnik.rs

Осим конзерваторских радова, које су током прошле године стручне службе Завода за заштиту споменика културе Новог Сада започеле на објектима у подргађу Петроварадинске тврђаве, овог пролећа прионуло се и на заштитна археолошка ископавања у подножју тог значајног фортификацијског објекта – на Доњој тврђави с подграђем, или Градићу, како се у народу одмиља зове тај део Петроварадина.
arheolozi gradic
Фото: Завод за заштиту споменика културе
Током априла обављена су археолошка ископавања у делу Улице Владимира Назора, од угла с Београдском до угла с Улицом проте Михалyића, и најстарији предмети пронађени у том делу подграђа потичу из времена енеолита (бакарног доба) и ИВ миленијума пре нове ере.

По речима археолога-конзерватора Душанке Веселинов из Завода за заштиту споменика културе, осим налаза из праисторијских периода, пронађени су предмети и из римског и позносредњовековног периода, као и они који припадају новом веку и времену аустријске и аустроугарске доминације на овим просторима.

„У оквиру те значајне просторне културно-историјске целине, у коју спадају Горња и Доња тврђава с подграђем, откривено је до данас више локалитета с археолошким садржајем и остацима материјалне културе од средњег палеолита до позног средњег и новог века“, каже Душанка Веселинов.


arheolozi gradic
Фото: Завод за заштиту споменика културе
Додаје да су, током заштитних археолошких радова који су спроведени на Горњој тврђави од 2002. до 2004. године, пронађени и документовани остаци материјалне културе из времена средњег палеолита, преко низа праисторијских култура, античког, средњовековног и нововековног наслеђа, а који кроз низ значајних налаза представљају изузетан допринос, мењају и допуњују наша сазнања о Петроварадинској тврђави и данас се чувају у Музеју града Новог Сада.

Осим случајних налаза и праћења грађевинских радова у другој половини 20. века, како каже Душанка Веселинов, на том простору до сада није било археолошких ископавања. Садашња истраживања предузета су пре реконструкције инфраструктуре и партерног уређења у деловима улица Владимира Назора, Лисинског и Проте Михалџића, који су саставни део уређења подграђа, тачније, рестаурације и конзервације фасада тамошњих објеката.

Упркос томе што је тај простор испресецан и у великој мери девастиран трасама разних савремених инсталација, као што су канализација, водовод, гасовод, електроинсталација, те шахтовима приликом ранијих грађевинских радова, Душанка Веселинов каже да пронађене зоне имају очувану стратиграфију (наслојавање) и остатке материјалне културе некадашњих становника данашњег Градића.

Слојевити трагови
Нововековна Петроварадинска трвђава изграђена је у периоду од 1692. до 1780. године на стени изнад десне обале Дунава и у њеном подножју. Просторна културно-историјска целина Горња и Доња тврђава с подграђем, спада у категорију значајних културно-историјских објеката фортификацијског градитељства и заштићена је Решењем Завода за научно проучавање споменика културе НР Србије 1948. године, а категорисана као непокретно културно добро од великог значаја 1991.

Осим историјских извора, старих карата и ликовних приказа који сведоче о средњовековном наслеђу тог простора, истраживачи бележе да се на простору Доње тврђаве с подграђем срећу археолошки налази из праисторијских периода, као и налази од времена антике и средњег века. Забележено је постојање налаза из римског периода и времена оснивања Cusuma у првом веку нове ере (војног утврђења које је припадало некадашњој римској граници – Лимесу), затим трагова насељавања и живота из 14. и 15. века и нововековног аустроугарског периода.

„Током прошле седмице су започети археолошки радови и у Улици Ватрослава Лисинског“, навела је је наша саговорница.

Каже да су теренске археолошке радове планирали да реализују по фазма, усклађујући их с динамиком грађевинских захвата, односно реконструкцијом инфраструктуре, конзерваторским радовима на фасадама околних објеката и, напослетку, у односу на функционисање живота и рада становника и корисника тог дела подграђа.

У сваком случају, предвиђено је да се реализација заштитних археолошких радова одвија током 2018. године у зависности од археолошких налаза угрожених изградњом.

З. Милосављевић

Војводина постала велико градилиште
21.05.2018 • 08:33
08:42
Извор: Dnevnik.rs

До краја месеца се очекује расписивање јавних набавки за неколико важних пројеката у Војводини: наставак изградње Народног позоришта у Суботици, другу фазу изградње зграде Радио-телевизије Војводине, објекта „Летенка”, као и за пројектовање саобраћајнице између Новог Сада, Зрењанина и Борче, Сентандрејског пута у Новом Саду као и дворца Хетерленд код Новог Бечеја.
1
Фото: Dnevnik.rs
Војводина је постала велико градилиште. У општинама се завршава уређивање 16 радних зона за привлачење домаћих и страних инвеститора, ничу нове фабрике, реновирају се школе и болнице, граде се путеви... Управа за капитална улагања Војводине, којој је прошла година била практично прва буyетска година, доделила 8,2 милијарди динара за реализацију 185 пројеката у 44 војвођанске општине.

За финансирање и суфинансирање саобраћајне инфраструктуре у 25 локалних самоуправа издвојила је укупно 2.211.649.326,03 динара. Како то Управа у свом извештају од прошлог месеца наводи, од тих пара, око 142 милиона додељена су општини Бач за реконструкцију локалног пута до Плавне, што ће допринети не само бољој повезаности са суседним општинама него ће се саобраћај безбедније одвијати уз Дунав, чиме се прате препоруке ЕУ дефинисане у Дунавској стратегији. Прошле године преко Управе исплаћено је готово 800 милиона динара и за радове на „Жежељевом” мосту у Новом Саду, а ове године је обезбеђено 800 милиона динара за завршне грађевинске радове и демонтажу постојећег моста.


1
Фото: Dnevnik.rs
За ову годину, у сарадњи с Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре, предвиђено је 536.000.000 динара за израду пројектне документације брзе саобраћајнице Нови Сад – Зрењанин – Борча. Јавна набавка, како се очекује, биће расписана до краја месеца. Исто тако се очекује расписивање јавне набавке и за израду пројектне документације за Сентандерјски пут у Новом Саду. Његова изградња је заједнички пројекат ЈП „Путеви Србије”, Града Новог Сада и Управе за капитална улагања. Они су крајем 2016. године потписали протокол о заједничком финансирању, а реализација тог пројекта, како је то наведено у информацији Управе за капитална улагања, треба да отпочне наредне године. Предвиђена је изградња саобраћајнице дуге 2.210 метара од кружне раскрснице с Приморском до Змајевачког пута, затим повезивање Сентандрејског и Темеринског пута, као и реконструкција постојећег моста и изградња моста „близанаца” преко Канала ДТД. За реализацију тог пројекта обезбеђено је 253,7 милиона динара.

Прошле године преко Управе за капитална улагања Војводине исплаћено је готово 800 милиона динара и за радове на „Жежељевом” мосту у Новом Саду, а ове године је обезбеђено 800 милиона динара за завршне грађевинске радове и демонтажу постојећег моста

1
Фото: Dnevnik.rs
Управа за капитална улагања уложила је значајну своту и у финансирање и суфинансирање водоснабдевања и заштите вода у Војводини. За 38 пројеката у 29 локалних самоуправа, међу којима су и завршетак изградње канализационе мреже у општини Врбас и Кула, као и изградња фабрике воде у Ковачици, додељено је укупно 1.174.930.487,30 динара. Захваљујући новцу обезбеђеном на конкурсу Управе, општина Нови Бечеј почиње изградњу постројења за прераду воде. Тај пројекат ће се одвијати у три фазе, за сада је обезбеђен новац за прву, у којој ће бити изграђена филтер-станица с опремом. На тај начин ће се смањити концентрација арсена, гвожђа, мангана и амонијака у води коју користи више од 13.000 становника општине Нови Бечеј.

Очекује се расписивање јавне набавке и за израду пројектне документације за Сентандрејски пут у Новом Саду. Његова изградња је заједнички пројекат ЈП „Путеви Србије”, Града Новог Сада и Управе за капитална улагања

1
Фото: Dnevnik.rs
Значајно је поменути и да је додељен новац за завршетак изградње дела потамишког колектора у Панчеву. Тај пројекат је повезан с пројектом за који су паре додељене у оквиру конкурса за финансирање пројеката у области локалног и регионалног економског развоја. Наиме, новац је обезбеђен и за завршетак саобраћајне инфраструктуре у Северној индустријској зони, која је тренутно највећи привредни потенцијал за привредни развој Панчева, и биће потпуно спремна за нове инвеститоре.

Изградња „Летенке” ове године

Изградња омладинског насеља „Летенка” на Фрушкој гори биће започета ове године. Реализација пројекта је предвиђена кроз трогодишње финансирање, а укупно процењена вредност му је 1,65 милијарду динара.

За прву годину финансирања преко Управе за капитална улагања је предвиђено 350.000.000 динара. На Летенки ће се градити хотел, смештајни павиљони, затворени базен, спортске дворане, већи број спортских терена... „Летенка” је један од пројеката Покрајинске владе у циљу повећања атрактивности и развоја туризма на Фрушкој гори.

За 38 пројеката у 29 локалних самоуправа, међу којима су и завршетак изградње канализационе мреже у општини Врбас и Кула, као и изградња фабрике воде у Ковачици, додељено је укупно 1.174.930.487 динара

1
Фото: Dnevnik.rs
За финансирање пројеката од националног значаја до краја прошле године издвојено је више од 2,6 милијарде динара. Укупно за реализацију пројеката од националног значаја, попут изградње „Жежељевог” моста, зграде РТВ-а, омладинског насеља „Летенка”, Сентандрејског пута, суботичког Народног позоришта, набавке ангио-сала и реконструкцију Интерног одељења болнице у Панчеву предвиђено је више од 6,5 милијарди динара у 2017. и 2018. години.

Ержебет Марјанов

Tekst kao da je 1948. Samo fale brigade udarnih akcijaša, čisto da smanje troškove. Taj dnevnik je skroz botovska novina...