TEMA: Gradske vesti

Рибљој пијаци следи само шминкање

У Рибљу пијацу, која има најдужу традицију, већих и конкретнијих улагања није било скоро две године, јер према речима директора „Тржнице” Душана Бајића тај део града је предвиђен за потпуно преуређење, па се не исплате неки веће радове на тој тржници. Каже и да ће након што се уреди потез од Змај Јовине улице до Дунава, то бити најлепши део Новог Сада.
- Урбанистичким планом Града предвиђен је парк, тржни центар, плато за пијацу, фонтане, шеталиште, гаража на два - три нивоа, а у 13 часова би се склањале тезге и уместо њих постављале баште ресторана или бине за неке музичке наступе, па би се у јутарњим часовима поново враћале тезге - описао је Бајић будућу инвестицију додајући да сви садашњи закупци могу да буду мирни, јер ће моћи да задрже своје локале.

Проблем је што је у питању велика инвестиција, а вредност се мери десетинама милиона евра. Ово је један од пројеката за који Град треба да обезбеди иностраног приватног партнера.
Ипак, Бајић сматра да је дан кад ће се реализовати овај пројекат далеко, а плато пијаце и тезге су тренутно „зрели” за адаптацију. Уколико Град до краја лета следеће године не крене у тај пројекат, „Тржница” ће из сопствених финансија да извоји за уређење платоа и тезги.

- Смешно је како те тезге изгледају. Није проблем само у естетици, већ у функционалости. Плато је више пута преправљан и дорађиван, а тезге су бетонске и остале су у истој висини, тако да сад треба клечећи да се пазари на тим тезгама - каже наш саговорник.
Према његовим речима план „Тржнице” је да на јесен наредне године уместо бетонских поставе металне тезге које могу бити монтажно - демонтажне, а плато ће највероватније бити урађен од бехатона како би материјал могли касније да искористе када дође до потпуне адаптације овог дела града. Мада је промет на Рибљој пијаци преполовљен откако је ту укинута аутобуска станица, Бајић истиче да ће најстарија новосадска пијаца увек постојати на истом месту, јер и даље има своје верне потрошаче и закупце.

- Драстично је пао промет откако је укинута аутобуска станица, зато што је број купаца смањен за скоро 70 одсто. Грађани који живе у приградским насељима и који су путовали са те станице, снабдевали су се с Рибље пијаце. У задње три- четири године промет се ипак држи на истом нивоу, с благим осцилацијама - објаснио је директор „Тржнице”.

И. Драгић

Najbolje bi bilo kada bi se Trg sredio, tezge držale samo preko dana, a uveče rasklapale. Takve pijace postoje u mnogim evropskim gradovima.

kako oni misle da se stave bastenske stolice ili da se odrzava neka muzicka manifestacija tamo gde preko dana se prodaje sir, riba i ostale stvari koje poprilicno ispustaju miris? nekom prijatan drugima neprijatan. to ce smrdeti poprilicno, kiseli kupus, ovciji i kozji sir i da ne nabrajam dalje shvatili ste

Азербејџанци меркају Луку

Приликом полагања венаца на споменик азербејџанском композитору Узеиру Хаџибејлију, градоначелник Игор Павличић истакао је да у наредним данима очекују конкретне разговоре око пројеката.

Делегација Азербејџана, коју је чинило 50 представника азербејџанских компанија и 25 државних чиновника на челу са министром економије Шахином Мустафајевим, боравила је у нашем граду, а разлог посете је унапређење економске сарадње, као и договори око неколико великих пројеката у које је убројана и Лука “Нов Сад”. Приликом полагања венаца на споменик азербејџанском композитору Узеиру Хаџибејлију, градоначелник Игор Павличић истакао је да у наредним данима очекују конкретне разговоре око пројеката.

- Ниво економске размене између наших држава је нарастао. Очекујем да ће се ова делегација и наши привредници, који су се сусрели, договорити око конктерних пројеката који ће се радити у наредном периоду- рекао је Павличић.
Амбасадор Азербејџана у Србији Елдар Хасанов нагласио је да између Азербејџана и Србије постоји стратешки, партнерски однос, који је резултирао највишим нивоом економских односа, јер је у последњих годину дана четири пута повећана робна размена између Азербејџана и Србије, а за читавих 18 пута су повећане азербејџанске инвестиције.

-Данас смо у Новом Саду, јер нас везују дубоке духовне везе. Такође, овде је и биста нашег великог композирора што је посебна заслуга градоначелника Павличића. Грађани Новог Сада посебно уважавају азербејџански народ и зато што ценимо такав однос према нама желели би смо да и са економске стране допринесемо побољшању тих односа. Тренутно завршавамо изградњу цркве свете Петке у Петроварадину, која је намењена избеглицама - рекао је Хасанов.
Азербејџанска делегација боравила је у Србији три дана, а за то време потписано је неколико уговора о извозу и увозу, а разматрају се и инвестиције Србије у Азербејџану, као и Азербејџана у Србији.Н. Р.

Болни резови за Спенс

Поводом отвореног писма, које је Синдикат Спенса упутио градоначелнику захтевајући да заустави пропадање овог предузећа, Игор Павличић је за „Дневник” рекао да се не може трошити више него што се има и да руководство Спенса мора да направи болне резове.
-Руководство мора да реши проблем, а у томе треба да их подржи и Синдикат, чији су чланови у Управном одбору. Имају 300 запослених, а просечна плата је 50.000 динара. Примићу их још једном на разговор, али морају бити свесни одговорности и не могу живети под стакленим звоном- истакао је Павличић.

Сивило на Детелинари и Подбари

Уобичајено правило у развијеним земљама, које себи то могу да приуште, јесте да од укупне површине града, 20 одсто буду зелене. Тренутно у Новом Саду таквих површина има око 17 одсто.



Како кажу у „Урбанизму”, циљ је да се новим генералним планом уређења града та цифра повећа. Ипак, у одређеним деловима града где су планирани паркови или мање зелене површине, нажалост, то још није реализовано. Како каже директор „Урбанизма” Александар Јевтић, део проблема лежи у томе што Град у свом буџету не планира средства за куповину земљишта за јавне намене.

- Имамо велики број објеката који су планирани за основне или средње школе, предшколске установе, између којих би се налазило зеленило. У питању су или постојећи комплекси, које треба проширити или су планиране изградње школа што није чињено око 40 година, а на том простору налазе стамбене куће - наводи Јевтић.

Као пример издвојио је јужни део Детелинаре, од Улице Хаџи Рувимове до Бранка Бајића, где је планиран зелени део у унутрашњости блокова зграда. Ипак, током јавног увида у план, житељи су навели да уместо зеленила желе да повећају спратност. Кад је то учињено, они који су купили станове на тој локацији жалили су се на мањак зеленила. Јевтић наводи да је цео простор између улица Илије Бирчанина, Стевана Мокрањца, Хаџи Рувимове и Корнелија Станковића намењен изградњи објеката јавне намене и зеленила, али да Град још није кренуо са експроприацијом објеката и припремом земљишта.

-Град може да интервенише у погледу јавних површина, да опредељује одређене зоне у саобраћајнице, оставља места за зеленило, на пример, изгради три паркинга, па једну зелену површину. Нико не брани ни становницима Детелинаре да у оквиру својих парцела посаде дрво и воде рачуна о свом дворишту - каже директор „Урбанизма”.

- Највише зеленила има у оним деловим града који су грађени шездесетих и седамдесетих година, кад је град јефтино откупљивао земљиште, постављао објекте и између њих подизао зеленило - прича Јевтић и додаје да се доста тога променило, а нарочито захтеви у погледу прстора за гаражирање и паркирање. - Нови Сад је од 1969. године па до пре неке три године увећао број аутомобила чак 20 пута. Тај проблем неће нестати, јер не постоји град у свету који има 400.000 становника, а нема проблем са паркинг местима.

А. Јеретић

Knjižara "Bulevar Books"

Nova knjižara u gradu, prva na Bulevaru oslobođenja (zgrada "Aleksandar"). Otvaranje u novembru... detaljnije uskoro

IPS manje više. Žao mi ga je jer je tamo bilo knjiga koje se nisu mogle kupiti u drugim knjižarama, tipa velike tematske knjige i poneka kvalitetna teoretska knjiga.
To i dalje može da se nađe, u English Book-u na Trifkovićevom trgu i u Pašićevoj i u Evrođuntiju kod Sinagoge, pa i u knjižari u pozorištu Mladih.

Meni je najviše žao što u knjižari preko puta Katedrale, u Zmaj Jovinoj 4, više ne radi najbolji knjižar u gradu, brkati čika Lemi. Čovek koji je davao najtačnije, najelokventnije i najkorisnije preporuke što se tiče gomile različitih knjiga, i koji je očigledno pročitao više nego većina ljudi kojih se bilo ko može setiti.
Ko je kupovao knjige, sigurno zna o kome pričam.

Kakvo sivilo, na slici je sve mnogo šareno.

Jako je loše to što grad nije namenio sredstva za kupovinu zemljišta od javnog značaja. Ne znam šta čekaju... Da neki investitor kupi zemljište i napravi park.

Jedan od mojih predloga gradskim službama bio bi da se upuste u jednu ozbiljnu marketinšku/medijsku akciju povećanja saobraćajne kulture u gradu. Ta akcije bi se sastojala od nekoliko etapa, trajala bi najmanje godinu dana i kroz tu akciju trebalo bi se osvrnuti na sve moguće aspekte edukacije vozača, pešaka i svih ostalih učesnika u saobraćaju.
Sve to u cilju povećanja svesti građana o važnosti saobraćajne kulture za pojednostavljenje života svih nas.
Kazne i policijske akcije nisu same po sebi rešenje nego samo deo procesa...
Postoje primeri kako se to radi a mislim da bi to trebala da radi gradska vlast ili eventualno neko javno preduzeće a ne policija upravo zbog fleksibilnog pristupa i određenih specifičnosti na lokalu.