TEMA: Gradske vesti

Uskoro most od Ribarca do Keja


Do krаjа ove ili početkom sledeće godine počeće izgrаdnjа mostićа zа pešаke i bicikliste koji će povezivаti kej s Ribаrcem.



Ovаj projekаt vredаn je između 60 i 70 milionа dinаrа, а reаlizаcijа poslа poverenа je Zаvodu zа izgrаdnju grаdа, kаže člаn Grаdskog većа zаdužen zа finаnsije Živko Mаkаrić. Premа njegovim rečimа, ovim poduhvаtom grаd će i nа tаkаv nаčin nаpokon biti povezаn s Ribаrcem, koji predstаvljа veliki potencijаl neprаvedno je zаpostаvljen.

"S obzirom dа se u bliskoj budućnosti plаnirа izgrаdnjа Egzitovog kаmpа nа ovoj lokаciji, mostić će svаkаko doprineti dа se tаmo brže i lаkše stigne. Sаdа se tаmo ide zаobilаznim putem, pа većinа ide аutomobilimа. Kаdа se most izgrаdi put će biti skrаćen", kaže Makarić zа Dnevnik.

I predsednik Skupštine grаdа Aleksаndаr Jovаnović je nаjаvio dа je plаn dа se nа proleće izgrаdi jedаn mаnji pešаčki most između Kejа i Ribаrskog ostrvа. Izneo je ideju dа Kineskа četvrt promeni nаmen i postаne prostor koji bi se koristio zа rаzvoj "kreаtivne industrije" i dа dа Grаd poslovne jedinice u ovoj četvrti ustupi rаznim umetnicimа, serviserimа, zаnаtlijаmа ili onimа koji se bаve proizvodnjom nečeg nesvаkidаšnjeg.

Sa solarnog drveta je vec otkinut jedan kabel za telefon ....

Но­ва згра­да ве­сла­чког клу­ба "Да­ну­би­ус" под кро­вом

Ве­сла­чи, опре­ма и ру­ко­вод­ство нај­ста­ри­јег спорт­ског клу­ба у Но­вом Са­ду - Ве­слач­ког клу­ба "Да­ну­би­ус 1885" тре­ба­ло би до кра­ја ове го­ди­не да се усе­ле у обје­кат на Сун­ча­ном ке­ју 13, ко­ји ће има­ти 1.094 ква­дра­та. Ка­ко ка­же ди­рек­тор клу­ба Да­ни­ло Лу­чић, "гру­би" ра­до­ви су у за­вр­шној фа­зи, а већ је по­че­ло да се ра­ди и у уну­тра­шњо­сти згра­де.

- Тре­нут­но се за­вр­ша­ва по­ста­вља­ње кро­ва, али мај­сто­ри су по­че­ли да уре­ђу­ју и уну­тра­шњост. Уко­ли­ко на­ста­ве да ра­де овим тем­пом, мо­же­мо оче­ки­ва­ти да Но­ву го­ди­ну до­че­ка­мо у опре­мље­ној згра­ди, спрем­ној за ко­ри­шће­ње. С об­зи­ром на то да је на­по­љу хлад­но, не тре­ни­ра­мо на во­ди, али за­хва­љу­ју­ћи но­во­сад­ском Фа­кул­те­ту за спорт и фи­зич­ко вас­пи­та­ње, као и јед­ној фир­ми, на­шим ве­сла­чи­ма сто­је на рас­по­ла­га­њу две са­ле за ве­жба­ње - до­да­је Лу­чић.

"Да­ну­би­ус" ће на­кон мно­го го­ди­на до­би­ти но­ви, са­вре­мен и функ­ци­о­на­лан обје­кат за сме­штај опре­ме, кан­це­ла­ри­је, свла­чи­о­ни­це и про­сто­ри­је за тре­нин­ге. Ка­мен те­ме­љац по­ста­вљен је у апри­лу ове го­ди­не, а у Фон­ду за ка­пи­тал­на ула­га­ња из­дво­је­но је 60 ми­ли­о­на ди­на­ра за тај про­је­кат.

Обележено 30 година Моста Слободе

Обележавајући 30 година од пуштања у саобраћај Моста слободе, у новосадској „Мостоградњи” окупили су се архитекте, инжињери и грађевинци који су га пре тридесет година правили.

Председник САНУ, Никола Хајдин, иначе главни пројектант Моста слободе, каже да сећања на те дане већ полако бледе, али да ће ипак остати упамћена решеност градитеља и инвеститора да се премости Дунав.

-Толико смо сви били посвећени свом послу да нико није обраћао пажњу на неке светске рекорде које смо у то време оборили и иновације које смо увели. Када су га 1999. срушили, заиста нисам знао ни шта да мислим о свему томе, али ипак успели смо да га реконструишемо и то тако да неко ко у међувремену није долазио у Нови Сад, не може ни да примети да је тај мост био рушен што је јединствени случај - рекао је Хајдин.

Према речима Јове Дејановића, градоначелника Новог Сада из времена градње Моста слободе, 1981. може се назвати златним добом војвођанске престонице, јер су исте године завршени и Спенс, Српско народно позориште, урбанистичко решење Новог насеља као и неколико школа и предшколских установа.За све те пројекте не постоје поједничане заслуге, већ је то било дело свих грађана Новог Сада, рекао је Дејановић.

Фу­тог пре­сто­ни­ца зе­ле­не гла­ви­це
Ажурирано пре 23 часа 2 минуте

Tра­ди­ци­о­нал­на 12. Ку­пу­си­ја­да у Фу­то­гу одр­жа­ва се у суботу на пла­тоу ис­пред Кул­тур­но ин­фор­ма­тив­ног цен­тра у по­ме­ну­том ме­сту, а за раз­ли­ку од про­шле го­ди­не, ка­да су због по­ли­тич­ких раз­ми­ри­ца ор­га­ни­зо­ва­на два до­га­ђа­ја, Фу­то­жа­ни ове го­ди­не на­сту­па­ју сло­жно.

Све­ча­но отва­ра­ње пла­ни­ра­но је за 10 ча­со­ва, у 12 са­ти ће усле­ди­ти про­гла­ше­ње нај­ве­ће гла­ви­це фу­то­шког ку­пу­са, а у 14 ча­со­ва је про­гла­ше­ње по­бед­ни­ка у ку­ва­њу је­ла од ку­пу­са.

Ка­ко је ре­кла ди­рек­тор­ка КИЦ "Мла­дост" Љи­ља­на Ма­му­ла, “Ку­пи­си­ја­да” има при­вред­ни, кул­тур­ни, тра­ди­ци­о­нал­ни и ту­ри­стич­ки ка­рак­тер, а њом тре­ба да се ука­же на зна­чај очу­ва­ња и про­из­вод­ње сор­те фу­то­шког ку­пу­са. У за­бав­ном про­гра­му “Ку­пу­си­ја­де” уче­ство­ва­ће КИЦ “Мла­дост”, основ­не шко­ле и вр­ти­ћи, там­бу­ра­ши, “Кра­ји­шни­ци” из Фу­то­га, Бо­ра Др­ља­ча и зве­зде “Гран­да”. Сви по­се­ти­о­ци има­ће при­ли­ку и да ку­пе фу­то­шки ку­пус по ве­о­ма по­вољ­ним це­на­ма.

Б. М.



„Купусијада” мења трасу аутобуса

Аутобуси на приградској линији за Футог 53 и 55 у суботу ће саобраћати другим путем у оба смера због привредно-туристичке манифестације “Купусијада 2011” у Футогу.

Из града ће аутобуси ићи уобичајеним путем до Футога и раскрснице Цара Лазара - Браће Бошњак - Светозара Марковића, одакле ће возити Улицом Светозара Марковића, скренути десно у Улицу Бранка Радичевића, из које улазе у Улицу Рада Кондића и онда настављају редовним путем Улицом Царице Милице. И у повратку из Футога аутобуси ће ићи измењеном трасом.

У оба смера привремена стајалишта биће у Улици Светозара Марковића, затим Улици Бранка Радичевића, а стајалиште из правца Новог Сада непосредно после раскрснице улица: Светозара Марковића, Браће Бошњак и Цара Лазара. З. Д.

Нови руководиоци „Лисја” и ЗИГ-а
Ажурирано пре 1 час 13 минута

У директорску фотељу ЗИГ-а сешће Мирјана Дејановић уместо Борислава Новаковића, док је у "Лисју" нови руководилац Зорица Бајкин - Јовановић, уместо Србољуба Бубњевића.

У ЗИГ-у и "Лисју" нове директорке
На маратонској седници Скупштине града, одржаној у петак, која је имала 60 тачака дневног реда именована су ова два нова вршиоца директора градских предузећа. Новаковић и Бубњевић поднели су оставке на челне позиције у тим предузећима због сукоба инетереса, одлучивши да задрже места посланика у покрајинском парламенту.

Од када је актуелна коалиција у Новом Саду дошла на власт, у десет јавних предузећа и фирми под патронатом града смењено је 19 директора. Градоначелник Игор Павличић недавно је изјавио да чињеница да је толико директора промењено значи и да више није лако бити директор јавног предузећа, те да је то велика одговорност, а не само бенефит и сигурност.
Подсетимо, Павличић је на претходним изборима обећавао да ће се директори јавних предузећа бирати конкурсом и да ће стручност бити основни услов, а не партијска подобност.

Одборници Скупштине града у петак одобрили су и олакшице за плаћање комунално-стамбених услуга. Дужници који до краја 2011. године исплате главницу дуга и судске трошкове, биће ослобођени плаћања камате. Новосађани за период од претходних десет година на име комуналних услуга дугују близу две милијарде динара са 903 милиона динара камате.Љ. На.

Об­но­ва „Стра­жи­ло­ва” уме­сто све­ча­но­сти
Ажурирано пре 1 час 10 минута

Пла­ни­нар­ско сму­чар­ско дру­штво "Же­ле­зни­чар" обе­ле­жа­ва 60 го­ди­на не­пре­кид­ног ра­да. Дав­не 1946. го­ди­не при Же­ле­знич­ком спорт­ском дру­штву осно­ва­на је пла­ни­нар­ска сек­ци­ја, ко­ја је 1951. пре­ра­сла у Пла­ни­нар­ско дру­штво.


Сле­де­ћег ме­се­ца је по­во­дом ово­га ве­ли­ког и зна­чај­ног ју­би­ле­ја тре­ба­ло да се одр­жи све­ча­на ака­де­ми­ја, ме­ђу­тим, пла­ни­на­ри­ма «"Стра­жи­ло­ва»" из Срем­ских Кар­ло­ва­ца из­го­рео је дом и Управ­ни од­бор «"Же­ле­зни­ча­ра"» до­нео је од­лу­ку да но­вац пре­ви­ђен за ака­де­ми­ју, у из­но­су од 20.000 ди­на­ра, упла­ти за об­но­ву тог објек­та.

Ина­че, чла­но­ви овог дру­штва су то­ком про­те­клих де­це­ни­ја об­и­шли све пла­ни­не ста­ре Ју­го­сла­ви­је, по­пе­ли су се на мно­ге пла­ни­не ши­ром све­та, од Евро­пе пре­ко Ази­је, Афри­ке и до Аме­ри­ке. Уз то, “Же­ле­зни­чар"» већ пу­них 29 го­ди­на ор­га­ни­зу­је ак­ци­ју «”Пе­ша­чи­мо у при­ро­ди” и во­ди пла­ни­на­ре и гра­ђа­не, сва­ке не­де­ље, на Фру­шку го­ру. Већ 33 го­ди­не у ма­ју се одр­жа­ва «Фру­шко­гор­ски пла­ни­нар­ски ма­ра­тон» ко­ји оку­пља го­ди­шње и пре­ко де­сет хи­ља­да уче­сни­ка.

Ово дру­штво је кроз свој ду­го­го­ди­шњи рад у нај­ак­тив­ни­јим пе­ри­о­ди­ма има­ло пре­ко 700 чла­но­ва, а у кри­зним год­на­ма број члан­ства се сма­њи­вао на 150, а са­да се број чла­но­ва уста­лио око број­ке 400. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да у Но­вом Са­ду по­сто­ји још не­ко­ли­ко пла­ни­нар­ских дру­шта­ва и да су не­ка од њих ство­ре­на као «де­ца» ма­тич­ног дру­штва - "Же­ле­зни­ча­ра". То су пла­ни­нар­ска дру­штва "«Наф­таш»" и «"ГСП"» у Но­вом Са­ду, "«Ви­ли­на во­ди­ца"» у Бу­ков­цу и "Рав­ни­чар»" у Бач­кој Па­лан­ци.

И по­ред то­га ово дру­штво је и да­ље нај­број­ни­је, не са­мо у Но­вом Са­ду, већ и у це­лој Вој­во­ди­ни, а јед­но је од че­ти­ри нај­ве­ћих пла­ни­нар­ских дру­шта­ва у Ср­би­ји.

Број на­мен­ског ра­чу­на за об­но­ву пла­ни­нар­ског до­ма “Стра­жи­ло­во” на ко­ји оста­ли пла­ни­на­ри, гра­ђа­ни и фир­ме мо­гу ми­ни­мал­ним уло­зи­ма спон­зо­ри­са­ти об­но­ву је 340-11006433-13, "Ер­сте бан­ка". А. Л.

Izvor: Dnevnik.rs