TEMA: Gradske vesti

Ne treba se bojati sve dok ne stigne snimak u post.sanduce..nakon toga, se na istom mjestu za vjerovali ili ne u bilo koje doba ,obavezno uspori,,,, kakav je to efekat u glavi,ne znam ali zaista postoji. Ovo je odlicno za budzet grada, cista lova..mada volim to iz ovog razloga ,zbog ovih bjesnih vozaca koji gaze sve pred sobom..da ne mogu pobjeci(oku kamere). Vi to mozda ne primjecujete, zadnji put kad sam bio u NSu primjetio sam da se kultura voznje ogromno popravila, nevjerovatno, svako ti stane na pjesackom..prije par godina je bilo , prvo on pa pjesak ..a ako se pjesak zbuni pa krene prvi ovaj niposto ne staje..jos ljut,psuje isl..

Neće biti parkinzi
Razgovarao sam sa radnicima prekjuče.
U delu od Skerlićeve do Matice Srpske će biti uska ulica, kao što si napisao, a trotoari će biti pošteno prošireni. U delu od Grčkoškolske do Skerlićeve će biti napravljeni parkinzi sa desne strane, podužno.

Траже зграде Платонеума и Градске библиотеке
Ажурирано пре 1 час 6 минута

У последње време две старе зграде у Новом Саду привукле су велику пажњу јавности, али нажалост не због свог историјског значаја за главни град Војводине, мада га обе неспорно имају,

Enlarge
Зграда Платонеум, на углу Пашићеве и Златне греде


него због спора око власништва. Наиме, око зграде Платонеум, на углу Пашићеве и Златне греде споре се Српска и Војвођанска академија наука, док је из зграде у Гимназијској улици, која се налази у продужетку зграде Градске библиотеке, исељена антикварница „Орфелин“, како би се Библиотека, која на ту зграду полаже право, проширила. И док академици ВАНУ потежу разне аргументе, како би се из зграде Учитељског дома у улици Војводе Путника преселили у Платонеум, у којем су сада само академици САНУ, а у Библиотеци планирају проширење на просторије у којима је донедавно била антикварница, у најстаријој новосадској гимназији, данас „Јован Јовановић Змај“, а некад Српској православној великој гимназији, чекају примену Закона о реституцији и враћање и зграде Платонеума и Градске библиотеке и оне у којој је био „Орфелин“, али и многих других некретнина у власништво гимназијских фондова.
- Српској православној великој гимназији 1947. године одузета је комплетна имовина из њена три фонда и сва три фонда су тада престала са радом, а 1960. године сва одузета имовина је укњижена као друштвена - каже директор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ др Радивој Стојковић. - Међутим, 1994. године Министарство културе обновило је рад ових фондова и мада им није вратило имовину, изузело ју је из откупа, али су и поред тога, градском одлуком, неки станови у одузетим зградама откупљени. Гимназијски фондови се већ годинама боре да им се одузета имовина врати, па у обимној документацији, уз документа о куповини или поклону за све одузето, за неке од некретнина постоје и судске одлуке о враћању фондовима, али ни једна није правоснажна, јер је на свако овакво решење јавни правобранилац уложио жалбу, а остало је урадила спорост праовосудног система.
- И зграда у којој је Градска библиотека и кућа која се налази у њеном продужетку, а у којој је била и антикварница „Орфелин“ одузете су из Фонда Анке и Арсе Пајевића - каже Радивој Стојковић. - И док је био у поседу, Фонд је ове зграде издавао, па је у згради у Дунавској улици и тада била Градска библиотека као закупац, а према жељи задужбинара, приход од њих користио се за подизање образовног нивоа Гимназије и стипендирање њених ђака. После обнове овог фонда тражили смо да му се ове зграде врате и мада је Суд одлучио позитивно по овој нашој тужби, због жалбе правобраниоца пресуда још није правоснажна.
По речима директора Гимназије Платонеум, који је одузет из Фонда Српске православне велике гимназије, чији су оснивачи још Сава Вуковић и остали задужбинари и захваљујући коме је Гимназија и основана, би Законом о реституцији морао бити враћен у овај фонд, јер га је 1861. године Фонд купио новцем наменски за ту сврху добијеним од владике Платона Атанацковића.
Ове зграде тек су мали део имовине одузете од гимназијских фондова. Ту су и зграде у Пашићевој и Грчкошколској улици, такође одузете 1947. године, па Ђачко игралиште, одузето Гимназији и дато Универзитету у Новом Саду 1959. године, 200 јутара земље у Тителу, одузете још 1912...
- Сада, када је коначно донет Закон о повраћају неправедно одузетог власништва, надамо се да ће и гимназијски фондови коначно ући у посед некретнина које су им одузете - каже директор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ . - Сви задужбинари, а у дугој историји ове гимназије било их је много, јер она је као задужбина и основана, остављали су или куповали и поклањали новац, зграде или земљу с намером да служе подизању образовног нивоа Гимназије и стипендирању ученика, што би нам данас итекако много значило.

Д. Девечерски

Neće biti parkinzi??? Nemoguce!!! Garant je neko iz parking servisa zakazao, tj. nije skontao na vreme! Onda ce jedan dan samo doci i preko tog presirokog trotoara iscrtati parking mesta!

Muralima oživeli zidove

Autor: dm25.10.2011. - 00:02Komentara (0)

Mladi umetnici okupljeni u udruženju „New point of culture“ za nepune dve godine oslikali su više od 50 murala po celom Novom Sadu. Ispoljavanjem svoje kreativnosti žele da pokažu da ulična umetnost nije vandalizam i da svaki zid, koji je prazan ili ruiniran, predstavlja savršeno mesto za oslikavanje.



Udruženje broji desetak članova koji volonterski i iz čistog entuzijazma žele da ulepšaju grad.

- Želimo ljudima da pokažemo da iscrtavanje grafita i murala nije vandalizam, da razbijemo te predrasude i da ukažemo na to da je ovo u suštini galerijska umetnost - priča Nenad Jelovac, osnivač udruženja i jedan od članova koji su zaduženi za oslikavanje.

Pored njega, „krivci“ za umetnička dela koja su osvanula po zidovima Novog Sada su i Filip Veber, Bojan Kesić, Gorenka Bojadžija i Dragan Marković.

Njihovi radovi nalaze se na kućama i zidovima širom grada, a oslikali su i nekoliko osnovnih škola među kojima su škola „Jovan Dučić“, „Dušan Radović“ i „Vasa Stajić“. Poslednji mural koji su uradili nalazi se na zidu iza Muzičke škole „Isidor Bajić“ i deo je projekta „Novi Sad - grad murala“.

- U okviru ovog projekta želimo da promovišemo ljudska prava i širom grada oslikaćemo još 11 murala. Trenutno ih oslikavamo na platnima koja će biti izložena 10. decembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, povodom Dana ljudskih prava. Trebalo je vremena, ali sada konačno imamo i podršku grada - kaže on.

www.24sata.rs/novi-sad/vesti/vest/murali...i-zidove/17147.phtml

Kako vam se sviđa novi portal dnevnika?

www.dnevnik.rs

Отворен Међународни сајам инвестиција

Председник Владе Војводине Бојан Пајтић изјавио је данас да је у нашој земљи све више страних инвеститора, што је охрабрење после периода стагнације због последица светске економске кризе.

Отварајући Међународни сајам инвестиција "Инвестекспо", на којем ће током три дана на новосадском сајму бити представљено око 150 пројекта вредних готово милијарду евра, Пајтић је истакао да присуство представника више од 50 општина потврђује то да су оне спремне да својим програмима и пројектима изађу у сусрет страном капиталу.

Пајтић је подсетио да је покрајинска влада преко Фонда за капитална улагања протекле четири године уложила скоро 400 милиона евра у инфраструктуру Војводине и развој потенцијала који ће омогућити отварање индустријских зона и долазак страних инвеститора.

У покрајини је остварено 45 одсто укупних страних инвестиција које су у нашу земљу стигле протеклих десетак година, што говори о томе да су инвеститорима створени стабилни услови за пословање, рекао је Пајтић.

Он је додао да су стране инвестиције омогућиле отварање око 62.00 нових радних места.

Стране компаније реинвестирају 162 милиона евра
Компаније које са већинским страним капиталом послују у Војводини ове године ће реинвестирати 162 милиона евра, изјавио је директор Фонда за промоцију инвестиција у Војводини (ВИП фонд) Бранислав Бугарски.

"Приликом обиласка страних инвеститора који послују у Војводини,дошли смо до податка да ће 25 компанија ове године реинвестирати 162 милиона евра и отворити 2.326 нових радних места", рекао је он је на скупу "Дијалог Владе Војводине и страних инвеститора", који је одржан у оквиру Шестог сајма инвестиција.

Према речима Бугарског, овај податак није коначан, јер представници ВИП фонда треба да се састану са инвеститорима у свих 230 производних погона у Војводини са већинским страним капиталом, у којима је до сада инвестирано око 6,3 милијарди евра и запослено око 62.000 људи.

Војвођански секретар за рад и запошљавање Мирослав Васин рекао је да је Влада Војводине наставила да финансијски помаже са 1.300 евра свако радно место које страни инвеститори отворе кроз нове инвестиције или проширење пословања и да је у 2011. години до сада одобрено око 1.000 субвенција.

Васин је рекао да му је драго да су се сви инвеститори у Војводини определили за ову врсту субвенција и што је у току реализација финансијске подршке за запошљавање још око 500 радника у компанијама са већинским страним капиталом.

Председник Владе Војводине Бојан Пајтић рекао је да Покрајина тренутно реализује око 40 одсто извоза Србије, чему су значајно допринели и страни инвеститори који послују у Војводини.

"Чињеница да ниједан страни инвеститор није напустио Војводину иде у прилог томе да све што је заједнички урађено није било узалуд", рекао је Пајтић.

Уз подсећање да је из Фонда за капитална улагања и Фонда за развој, последњих неколико година уложено 750 милиона евра, Пајтић је оценио да програми Владе Војводине сигурно не би били довољни да није било страних инвестиција и свежег капитала.

Директор компаније "Витас Рума" Иво Самер рекао је да је у плану да до 2013. године у бившој фабрици "Рума гума" буде реализована инвестиција вредна 20 милиона евра, што ће омогућити отварање 215 нових радних места.

"Захваљујући ВИП фонду и Агенцији СИЕПА добили смо помоћ при реализацији ове инвестиције, али нам проблем представља предуг рок за добијање неопходних дозвола, што доводи у опасност планирани почетак рада инвестиције", рекао је Витас.

На скупу је говорио и Драган Кнежев из фирми Кнот аутофлекс из Бечеја и Кнот аутофлекс ливница из Чоке, који је рекао да ове две фирме тренутно запошљавају 315 радника и остварују извоз од око 15 милиона евра.

Он се захвалио Влади Војводине за помоћ при запошљавању нових радника, али се и пожалио да компанија има пројект нових технологија вредан 500.000 евра који је добио позитивну оцену, али је још увек без одговора да ли ће добити помоћ Покрајине.

Почињу Дани енергетике
У Новом Саду данас у оквиру Инвестекспа почињу Дани енергетике на којима ће на шест научно стручних скупова бити речи о чистим енергетским технологијама 2011 - биомаси, природном гасу, геотермалној енергији, енергетској ефикасности и енергетској електроници.

Циљ је да се укаже на потенцијал Србије у области енергетике и скрене пажња на могућност улагања у обновљиве изворе енергије, као и на значај повећања енергетске ефикасности.

Биће предложене и могућности промена у енергетском сектору Србије, и представљен и нови Закон о енергетици Србије.

Орагнизатор ове научно-пословне манифестације је покрајински Секретаријат за енергетику и минералне сировине, а један од суоорганизатора је и Нафтна индустрија Србије која ће, између осталог, представити могућности коришћења геотермалних извора у Војводини јер, према речима надлежних, опредељење НИС-а је да из нафтно-гасне прерасте у енергетску компанију.

Осим домаћих стручњака, на Данима енергетике у Новом Саду, учествоваће и гости-предавачи из Белгије, Данске, Енглеске, Канаде, Хрватске, Немачке, Румуније, Словеније и САД.

Медијски покровитељ је Радио-телевизија Војводине.

Шести Сајам инвестиција биће одржан од 25. до 27. октобра на Новосадском сајму и на њему ће бити представљено 147 инвестиционих пројеката из 43 града и општина Србије, вредних око милијарду евра.

На сајму ће учествовати и 10 градова и општина из Хрватске, Румуније, Републике Српске и Словачке, као и Француског националног института.

У структури пројеката доминирају изградња или обнова инфраструктуре, индустријских зона, пословно-стамбени објекти, пројекти везани за енергетску ефикасност, заштиту животне средине и изградњу спортско-рекреативних центара, унапређење бањског и градског туризма, радне зоне и привредно-технолошки паркови.

Стратешки партнери Сајма инвестиција су Влада Војводине и Град Нови Сад, а његово одржавање помогли су и Привредне коморе Србије и Војводине, Национална алијанса за локални економски развој, ВИП фонд, Агенција за страна улагања и промоцију извоза и Развојна банка Војводине.

Stand Grada
[url=http://]http://i54.tinypic.com/28qxhqw.jpg[/url]

Borovica izvlači kamen i sa Orlovog bojišta?

Nakon naizgled lepe vesti o rekultivaciji kopa Orlovo bojište, pojavile su se sumnje da firma "Putevi" iz Sremske Mitrovice iz ovog kamenoloma, umesto ispitivanja, izvlači rudno bogatstvo Nacionalnog parka Fruška gora.