TEMA: Gradske vesti

P.S. Treba napraviti teme za davanje ideja gradskim preduzećima...možda nešto nauče.

Na obodu centra kvadrat za buržuje

Najskuplji stanovi u Novom Sadu su na obodu centra, gde se može naći kvadrat po ceni od 1300 evra, saznajemo u razgovoru sa prodavcima iz više agencija za nekretnine.

Ulice gde su cene nekretnina najviše jesu Avgusta Cesarca, Železnička, Petra Drapšina, Stražilovska i Radnička, potvrdili su nam iz agencije „Siti”, iako su najtraženiji stanovi ipak na Grbavici.

- U Radničkoj ulici retko se i nađe neka nekretnina za prodaju, jer oni koji tamo kupe stan, u najvećem broju slučajeva ne odustaju tako lako od njega. Ipak je to vrlo dobra lokacija - objasnili su u ovoj agenciji dodajući da su, s druge strane, najjeftiniji delovi grada Satelit i Stara Detelinara gde su zgrade starije, pa im treba dodatno uređenje.

Tako, na primer, na Detelinari može da se nađe stan od 47 kvadrata po 700 evra po kvadratu, dok u novogradnjama nema kvadrata ispod 1.000 evra, a cena garsonjera je oko 1.200 evra za kvadrat. Iako su stanovi skoro 30 odsto jeftiniji nego pre tri godine, kupaca nema dovoljno.

- Prodaje uvek ima, ali je daleko slabija od onih dobrih dana. Manji stanovi se i dalje prodaju, a što se tiče onih skupljih stanova, slabije idu- kazali su u „Sitiju” i dodali da se uglavnom prodaju stanovi koje su vlasnici spremni da daju ispod cene.

Pad cena stanova od pre tri godine najpre je spustio ceh za stanove srednje veličine, a garsonjere i veliki luksuzni stanovi su se još „držali”, pa su i oni došli u nemilost krize. Tako se mali stanovi nude po istoj ceni kao i dvosobni, a luksuzni, koji su se prodavali po 100.000 evra pa i više, sad se nude za 70.000. Retko se desi da je neki kupac spreman da veći deo kapitala uloži u skupoceni stan, i tada vrednost varira u odnosu na lokaciju, stranu sveta na koju gleda, spratnost, raspored prostorija. Agenti za promet nekretnina ocenjuju da bi cene mogle ići još dole, srazmerno slabljenju kupovne moći građana i pooštravanju kriterijuma u bankama za odobravanje stambenih kredita, što je dovelo do pada kreditne sposobnosti potencijalnih kupaca.

A. Jerinić

Vesti • 14:31 > 13:57 • 18. 10. 2011. | Radio 021

Komunalni policajci dobili novu nadležnost

Komunalna policija dobila je novo zaduženje, pa će tako novosadski "zelembaći" ubuduće kontrolisati parkove i dečija igrališta kako bi predupredili uništavanje mobilijara.



Kako za Dnevnik kaže načelnik ove službe Nebojša Radovanac, patrole često uoče starije momke i devojke kako se noću pripiti ljuljaju i klackaju na dečijim igralištima. Podaci Zavoda za izgradnju grada kažu da nekada ne prođe ni mesec dana od postavljanja igrališta, a na njima huligani već naprave štetu.

Ovo preduzeće za obnovu dečijih igrališta, kojih širom grada ima 114, izdvoji i do 7,5 miliona dinara godišnje, a sva nova igrališta ubuduće će dobijati i kamere.

Према незваничним подацима, на попису становништва и домаћинстава у Новом Саду заједно са Петроварадином пописано је 360.000 људи, што је за око петину више него на последњем званичном попису 2002. године. Тада је најуже градско подручје без Петроварадина и Сремске Каменице имало 191.405, док је са та два насеља број становника био 216.583. На градском подручју укључујући и приградска насеља број становника је износио 299.294. Наш град је један од ретких у Србији који бележи пораст броја становника, захваљујући природном прираштају али и миграцијама људи из мањих и сиромашнијих средина у градове, Нови Сад и Београд.

Од сутра на киосцима "НС репортер"

На новосадским киосцима сутра ће се појавити први број новог недељника, названог "НС репортер", који ће излазити сваког четвртка и превасходно се бавити градским темама. "Након гашења "Националног грађанског" покренули смо недељник, који ће излазити на 64 стране у колору и бавиће се пре свега, можда чак и искључиво збивањима у Новом Саду", изјавио је Танјугу главни уредник Милорад Бојовић.

Према његовим речима, иза листа и даље стоји "Инфо локал медија група", која је била власник и "Националног грађанског", а под њеним окриљем су и даље "Сомборске новине", "Суботичке новине", "Нове кикиндске новине", "Зрењанин", "Бачкопаланачки недељник", "Вршачка кула" и "Нова слободна реч" из Врања.

"У власничкој структури се, дакле, ништа није променило, једино је измењена концепција. Више се нећемо бавити великим државним темама, него градом и градским животом", казао је Бојовић, који је био главни и одговорни уредник и "Грађанског листа", касније преименованог у "Национални грађански".

Он је изразио жаљење што је део запослених у укинутом листу морао да добије отказ, о чему је одлучио менаџмент.

"У "Националном грађанском" је радило око 40 људи, а за потребе недељника је довољан мањи број људи, плус нешто спољних сарадника", закључио је Бојовић.

Adicama voda i kanalizacija tek dogodine

Grad neće ove godine rešavati problem sa vodom i kanalizacijom na Adicama.



Direktor "Vodovoda" Branko Bjelajac navodi da će se, zbog velikog obima posla, ali i problema sa novcem, vodovodna mreža u tom naselju raditi u paketu sa radovima na Telepu, koji su planirani za iduću godinu.

"Znamo koliko je naraslo to naselje, koliko ima stanovnika i kako su dobili vodu, odnosno da je potpuno neplanski to sve rađeno. Da ne bi ugrozili ceo sistem, mi ćemo iduće godine sistemski raditi vodosnabdevanje Telepa i Adica, a potom će dobiti kanalizaciju", objašnjava Bjelajac.

On napominje da su za realizaciju pomenutih projekata izostala očekivana sredstva iz Fonda za kapitalna ulaganja, zbog čega "Vodovod" novcem iz sopstvenog budžeta finansira i započete radove na izgradnji kanalizacije za Južni Telep, vredne 62 miliona dinara.

Bjelajac se nada da će, uprkos nepovoljnoj finansijskoj situaciji, problem sa vodovodnom i kanalizacionom mrežom u svim delovima grada i prigradskim naseljima biti rešen za dve do tri godine.

Još 6 podzemnih kontejnera

"Čistoća" postavlja još šest podzemnih kontejnera. Dva na Trgu Marije Trandafil, dva u Pašićevoj ulici preko puta Matice srpske i dva na uglu Masarikove i ulice Vuka Karadžića.

U julu je "Čistoća" postavila 18 podzemnih kontejnera u centru grada. U jedan takav kontejner staje smeća koliko u četiri klasična kontejnera koji se nalaze na našim ulicama.

"Postavljanjem podzemnih kontejnera poboljšava se higijena u našem gradu. Pored toga što lepše izgledaju, ovim se rešava problem neprijatnih mirisa, gomilanja smeća i stvaranja divljih deponija, okupljanja životinja, kao i širenja zaraza", navode u "Čistoći".