Moj argument o "istraženosti" nema veze sa tim što sam student FTN, već govorim iz ugla poznavaoca autobuske industrije. Ne možemo govoriti o stvarima poput mobilnih telefona i mikrokontrolera i porediti ih sa pogonom gradskog autobusa od 20 tona u trajanju od 400 kilometara dnevno.
Činjenice su da je masovna upotreba električnih autobusa uzela maha tek u proteklih nekoliko godina i da se još uvek ne zna
koliki je rok trajanja baterija. Kinezi obećavaju deset - dvanaest godina, ali je realnost da su se Nemci i Švajcarci posle samo šest godina rešili izvesne količine hibridnih autobusa, i to evropskih marki, koji takođe imaju baterije i elektromotore. Dakle, tehnički govorimo o tome da se do sada više demantovao nego potvrdio radni vek baterija.
Ono što razlikuje mobilne telefone od gradskih autobusa su uslovi eksploatacije. Kupovina autobusa koji će, zbog procesa punjenja i pražnjenja moći da pređe 150 kilometara dnevno (od jutra do mraka na liniji 9 vozilo pređe 320 kilometara) ne samo da ga neće učiniti isplativim, nego će poremetiti red vožnje. Doći ćemo do problema da, ne samo da jedan elektro bus košta duplo više od gasnog ili trostruko od dizelaša, već i da je potrebna veća količina da bi se zadovoljile potrebe reda vožnje. Naravno, ekonomska isplativost ne sme da bude glavna vodilja u organizaciji prevoza, kao što danas jeste, ali je svakako bitan faktor. Problemi dugog punjenja baterije sa slabim dometom su rešeni korišćenjem super-kondenzatora koji autobusima daju domet od svega nekoliko kilometara, a njihove baterije se pune na terminusima i/ili usputnim stajalištima. Kako je tek ovo nova tehnologija, i dalje ne znamo šta se može očekivati.
Kada se baterije istroše, imamo dva problema. Prvi problem je visoka cena nabavke i dostupnost, a druga je stara baterija (litijum, gvožđe, nikl i ekipa) kao
hemijski otpad. Hamburg je drugi problem rešio tako što stare baterije iz autobusa koristi da skladišti energiju za potrebe svojih radionica. tako što puni baterije tokom noći a prazni ih tokom dana. Rezultat je smanjena potrošnja struje u najskupljim časovima. Opet, oni će se kroz par godina vratiti na problem odakle su krenuli.
Naravno, ne smemo zaboraviti da je sa svakim novim danom električni pogon sve razvijeniji, pouzdaniji i uopšte gledano, bolji. Koliko sam načuo, Beograd je zadovoljan Higer autobusima koji su u službi od jeseni 2016. godine. Pouzdani su, ekonomični i trenutno su ekološki najčistiji. Novi Sad je po blagoj konfiguraciji terena idealan za upotrebu električnih autobusa, tako da iz tog ugla pozdravljam ovakvu inicijativu. Ali, isto kao i Beograd, Novi Sad na ulicama ima ozblijnu količinu Euro 1 autobusa, koji neće biti rashodovani još nekoliko godina. Iz mog ugla, daleko je bolje rešiti se starih dizelaša kupovinom više novih autobusa, pa tek onda razmišljati o ovakvim izletima. Do tada će električni pogon postati šire primenjen, što će smanjiti cenu električnih vozila.
A što se tiče baterija i super-kondenzatora - zbog načina upotrebe više verujem u vodonik.