TEMA: Parkovi, fontane, spomenici

Restauracija spomenika porodici Čenezi koji je uklonjen sa Bulevara Mihajla Pupina prilikom rušenja obližne zgrade Komunalne banke zbog zidanja 13-spratnog solitera firme Galens odvija se po predviđenoj dinamici potvrđeno je za 021.rs u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.



Spomenik koji predstavlja jedino vidljivo obeležje nekadašnje Jermenske crkve srušene početkom šezdesetih godina, i spomenik je kulture od 1997. godine, restaurira se u radionici "Đorđević" u Beogradu.

"Složeni konzervatorsko-restauratorski radovi se odvijaju prema predviđenoj dinamici uz nadzor konzervatora iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Do sada je detaljno očišćen odnosno opran kamen, očišćene zadnje vertikalne ploče od nalepljenog betona, očišćene pukotine i naprsline od neadekvatnih prethodnih sanacija, izvađeni stari ankeri i klamfe, pripremljeno nekoliko "probnih pogača" od smese veštačkog kamena kojom će se sanirati nedostajući delovi i pukotine. Započeta je rekonstrukcija jedne od nedostajuće tri glave od belog kamena, a dopremljen je i beli kamen-mermer iz Majdana (tzv. "venčac") u kockama koje po svemu odgovaraju postojećem kamenu od koga su izrađene glave", navodi za 021.rs portparolka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Zeković.

U Zavodu nisu mogli da preciziraju kada će biti završena rekonstrukcija, kao ni kada bi spomenik trebalo da se vrati na Bulevar Mihajla Pupina.

Ono što se izvesno je da će spomenik moći da bude na svom mestu ili približno istom tek kada se sagradi sporni soliter. Kada će soliter biti sagrađen za sada nije poznato jer radovi još nisu počeli, a nezvanične informacije su da investitor nema sve potrebne dozvole. Komunalna banka srušena je, a spomenik porodici Čenezi uklonjen još pre tri meseca.

Novi Sad će do kraja leta od komapnije "Koka Kola" dobiti eko park na Sunčanom keju, rečeno je nakon što su gradonačelnik Miloš Vučević i generalni direktor Koka Kola HBC Srbija Aleksandar Ružević potpisali ugovor u Svečanoj sali Gradske kuće.

Novi Sad je treći grad, posle Sombora i Obrenovca koji će dobiti ovaj eko kutak, namenjen prvenstveno najmlađima. Vrednost donacije iznosi 2, 3 miliona dinara, a rok za izgradnju je 90 dana.

- Parkovi su jedinstvenog dizajna sa fokusom na edukaciju mladih sugrađana, a prvenstveno u skladu s visokim ekološkim standardima. Osim solarnog LED osvetljenja, tu će se nalaziti i plato sa klackalicama i ljuljaškama, klupa koja oblikom simbolizuje tok Dunava, kao i kutak za reciklažu - naveo je Ružević.

Мада је било најава да ће се до краја 2015. године направити парк на простору између Нове Детелинаре и Новог насеља,
то се није десило. Како кажу у ЈКП „Градско зеленило”, идеја да се подигне парк површине око десет хектара на поменутом простору потекла је у том предузећу.

– Површина, која је делимично у власништву „Железница Србије”, представља ругло тог дела града и наше мишљење је да би се подизањем парка тај простор на најбољи начин оплеменио – каже саветник директора ЈКП „Градско зеленило” за медије Иван Ножинић. – Предуслов за реализацију пројекта су измене Урбанистичког плана, а затим решавање имовинскоправних питања са „Железницама Србије”. Све док се то не реши, „Градско зеленило” не може да крене у изградњу парка, иако идејни пројекат постоји.

Нова Детелинара је место на којем је протеклих година изграђен велики број зграда, а да се при том није водило рачуна о зеленим површинама те је евидентиран њихов недостатак. Да би се повећале површине под зеленилом, анализом слободних површина утврђено је да тај простор има потенцијал да постане парк. Ограничен је улицама Радомира Раше Радујкова, Булеваром Европе, Улицом Ђорђа Никшића Јохана и новопланираном улицом Милана Јешића Ибре.

По речима генералног директора „Железница Србије” дипломираног економисте Душана Гарибовића, друга етапа изградње новосадског железничког чвора договорно је утврђена између Самоуправне интересне заједнице комуналних делатности града и Железничке транспортне организације „Нови Сад”, као и Самоуправне заједнице за железнички саобраћај Војводине 1985. године, када је потписан Самоуправни споразум о обезбеђивању новца за реализацију пресељења свих железничких капацитета са старе локације на Новом насељу на нову локацију у Индустријској зони. Део капацитета нове Ранжиране станице изграђен је и пуштен у саобраћај још 1992. године, док је због неизграђености преосталих садржаја, на старој локацији на Новом насељу настављен рад у оквиру Локомотивског депоа и Колске радионице, што је условило потребу задржавања дела железничких капацитета у урбаном делу града.

Протокол о заједничким инвестицијама у Новом Саду, по Гарибовићевим речима, закључен је 2004. године између Министарства за капиталне инвестиције Републике Србије и градоначелника Новог Сада, а њиме се предвиђа интезивирање радова на измештању старе железничке ранжиране станице на нову локацију у Индустријској зони. Протоколом из 2008. године између ЈП „Завод за изградњу града” и „Железница Србије”, чији је предмет „Реализација Самоуправног споразума о обезбеђивању средстава ради заједничког учешћа у финансирању изградње друге етапе Новосадског железничког чвора из 1985. године”, је део земљишта, у који спада траса Булевара Европе, уз надокнаду, пренет у власништво Града. Преостале парцеле, укључујући и локације које би представљале његове границе, остају у власништву „Железница”, све до тренутка док Град не заврши изградњу и преда у посед „Железницама” преостале капацитете на локацији нове Ранжиране станице Нови Сад. На тај начин биће омогућено пресељење преосталих железничких садржаја са старе локације на нову.

По Гарибовићевим речима, изградњом и предајом на употребу поменутих капацитета, преостали део земљишних парцела на локацији старе Теретне станице био би пренет у власништво Града,посао је започет, али вероватно због недостатка новца у буyету Града није још увек настављен. Пројектна вредност радова процењена је на око 45 милиона евра.

Планска документација за тај део града предвиђа да се на тој површини подигне неколико вишеспратница, виших од десет спратова, па је неопходно покренути процедуру измене плана, чиме би било омогућено подизање парка, али из ЈП „Урбанизам” нису одговорили на питање да ли се на том пољу нешто урадило.

Možda planiraju neke ozbiljne denivelacije (brda i doline), jezera, saletle, neki dizajnerski mobilijar i rasvetu, fontane, sadnju retko dostupnog drveća...

Pre nekih mesec dana je ovaj park bio na javnom uvidu.

www.dnevnik.rs/novi-sad/park-izmedju-det...-jos-uvek-samo-ideja

Izgrađeni ali nisu završeni. Ne postoje koloseci i kolosečne veze sa putničkom stanicom, nije urađena hala za održavanje lokomotiva i dr.
To bi trebalo da bude na mestu ove peščare i ova tri objekta sa plavim krovom:
Novi Sad Ranžirna

Zavod za izgradnju grada najavio je da će u sredu početi radovi na postavljanju "Dunavskog eko parka" na Sunčanom keju.