TEMA: Zaštita od Požara

mrnjavi napisao/la:
У правилнику и даље не стоји да је стиропор дозвољен као термоизолација на фасадама зграда већих од 2.000 квадрата или виших од 15 метара, осим у случају сендвич зида.
Тј. стоји да није дозвољен овако како га овде постављају.

Dukelander napisao/la:
Mup je poceo da dozvoljava stiropor, ako spoljni zid u sistemu zadovoljava klasu iz pravilnika. Zgrade visine do 22m mogu da ugradjuju stiropor klase B-s1,d1.
U tom slučaju termoizolacija klase A1 (kamena vuna, eventualno multipor) se stavlja na granice požarnih sektora i 1m prema susednim objektima, ako je objekat u nizu.

Za zgrade visine preko 22m mora kamena vuna.

To bi bila kategorija V2 iz pravilnika. U tu kategoriju spadaju i vrtići i domovi za stare kapaciteta do 500 lica.

Link do pravilnika

Postoji li to negde zvanično napismeno, pošto u važećem pravilniku piše za toplotnoizolacioni sloj: A2-s1,d1?

Tako je, V2. Samo za kategoriju G je obavezna kamena vuna.

Nema pismeno, to je interni dogovor za pozarcima na nivou države.
Dovoljno je da je ispunjen jedan od dva uslova, klasa reakcije na požar sistema ili toplotnoizolacioni sloj. Naravno ovo svi koriste i priloze stiropor B-s1,d1 (Jubizol ima atest). Ostale komponente sistema spoljnog zida svakako zadovolajvaju A1 tako da to prolazi.

Za kategoriju G se trazi i da sistem bude u klasi A, tako da tu svakako mora kamena vuna.

Godinama je vrsen pritisak zbog kamene vune i na kraju su uspeli. Na početku su koliko toliko investitori to postovali a u poslednje vreme je postala retkost videti kamenu vunu, tako da su napravili neki kompromis. Po meni lose ali tako je.
Kako je u pitanju opasnost od vertikalnog sirenja pozara, izmedju etaza, po meni bi bilo u redu staviti kamenu vunu izmedju etaza u sirini od 1m, isto kao na granici pozarnih sektora i to bi bio koliko toliko zadovoljavajuci kompromis. Druga stvar je koliko je to tehnicki komplikovano ali ipak je bezbednost najvaznija.

Problem kod stambenjaka je to sto MUP ne izlazi na tehnicki prijem, osim kod visokih objekata, vec je sve prebaceno na inzenjera koji vrsi nadzor.

zop napisao/la:
Jasno.
Meni taj "usmeni dogovor" izgleda izuzetno sumnjivo. Ako nije po pisanom dokumentu nego po dogovoru, da li požarni inspektor preuzima odgovornost za sve tako izvedene objekte? Nije velika verovatnoća da će se neko otrovati ugljen-monoksidom i stirenom koji se oslobađaju gorenjem, ali ipak postoji tj. ne sme da se zanemari.

Što se tiče presecanja fasade vunom, to smo već videli negde, i što se tiče prenošenja požara, ok je.

To je jednostavno njihovo tumacenje Pravilnika. ako je klasa sistema zadovoljena, ne traze atest iskljucivo za termoizolacioni sloj prema tabeli.
Zapravo u zastiti od pozara mnogo zavisi od tumacenja Pravilnika pa se desava da inspektori u razlicitim gradova razlicito i tumace propise.

Ranije nije ni moglo da se primeni ovo tumacenje jer kod nas nije postojalo validno ispitivanje koje dokazuje da je neki stiropor klase B-s1,d1, a onda je stupio na snagu Pravilnik o gradjevinskim proizvodima koji kaze da se u nasoj drzavi priznaju i strani atesti.
Jubizol stiropor koji sam spominjao i koji ima odgovarajucu klasu, ima atest Zavoda za gradjevinarstvo u Ljubljani i to je kod nas validno a nekad nije bilo.

To je u redu, slažem se kad se sklop tj. sistem sastoji od bloka, termoizolacije i opeke (sendvič).

Međutim, koliko su zapravo pouzdani slojevi tipa "lepak i mrežica".
Tu ima 5mm cementno-polimernog materijala na mrežici od polietilena, kog usput izbuše kačenjem klima i kojačime.
Na skoro svakoj zgradi starijoj od 5-6 godina postoje otvorene rupe.
Za ateste znam da prihvatamo i inostrane, ali ako već pričamo o "sklopu", zar ne bi na požar onda trebalo da bude atestiran svaki pojedinačni sklop/sistem?

Inače, ovako izgleda fasada sa stiroporom posle požara:



* možda bi bilo korisno otvoriti temu "zaštita od požara" u opštim diskusijama

U pravu ste, trebao bi ceo sistem da se ispituje, a sada sam pogledao atest i u njemu piše da "Jubizol fasadni sistemi" pripadaju klasi B-s1,d0 prema SRPS EN 13501-1. Znači sa te strane je sve u redu. Ceo njihov sistem je ispitan.
Druga tema je šta se kod nas zapravo ugrađuje a za šta se nadzoru priloži atest.

Slažem se da bi bilo dobro imati temu zaštita od požara, jer je to svakako danas bitan deo građevinarstva a verovatno će u budućnosti biti još bitniji.

Možemo na forumu napraviti i odbor za ZOP pa da utvrđujemo nedostatke na objektima kad već nadležni to ne rade

Tema je otvorena, sad samo valja zaraditi licence

Занимљиво би било обазрети се и на саобраћајне површине које служе као пожарни путеви, углавном су закрчене паркираним возилима или их је немогуће користити јер су преграђене стубићима који не могу да се померају/обарају. Тамо где је старија градња пожарни путеви су преуски јер су у време када су се градили важили другачији прописи. Такође, платои или проширења за маневар ватрогасних возила нису довољни за окретање или позиционирање камиона (са платформом).

Tačno, to je veliki problem i ima do neodgovornosti mnogih ali za to krivim pre svega nadležne institucije.

Prema Pravilniku iz 95., potreba je širina od 6m za dvosmerne saobraćajnice, a jasno je da grad to nije obezbedio u mnogim, možda čak i većini delova grada.
Za platoe mogu da kažem da požarci obraćaju pažnju i detaljno kontrolišu za visoke objekte(preko 30m). Tu se gleda i pozicija platoa i nagib lestve itd.


Slična je priča sa spoljnim hidrantima. Investitori nisu u obavezi da izvedu spoljnu hidrantsku mrežu ako objekat izlazi na javnu saobraćajnicu jer je to u nadležnosti grada, a grad to naravno u dosta naselja koja su manje urbana nije uradio.
Ako se ne varam grad je preuzeo na sebe da je na svakih 80m obavezan jedan spoljni hidrant.