TEMA: Starogradnja vs Novogradnja - poređenja i utisci

Svaki cigo svoga konja hvali

E nekako tako, da.
Ne bih se ni ja žalio na noviji stan, ali ima nekoliko stvari koje mi ne prijaju
- za mene je neprihvatljivo da soba veličine 16+ kvadrata ima jedan jedini kvadratni prozorčić - hoću prozore od zida do zida, a to zaista tek retke novogradnje imaju,
- spratnost je retko kad prihvatljiva - ne želim da živim ispod 5 sprata u buci i prašini, i zimi u polumraku, a tek poneka zgrada ide malo više od toga

Koliko košta stan u starogradnji zavisi od toga i kako je održavana zgrada (a tu eto imamo mnogo sreće), ali i koliko je neko uložio u svoj stan. Evo ja razmišljam da menjam parket i stavim one Alpodove široke parkete, jer iako je ovaj u ok stanju postaje vidljivo i da je lak već matiran ponegde, a i nije više moderan takav parket.
Na kraju će i kod stanova biti kao i kod automobila ima zgrada u kojima cena stana prati relativno dobro cene novih, ali će biti i zgrada u kojima cene prosto brže “gube trku” jer zgrade brzo propadaju - tipujem da će dosta ovih novih, kako sad izgledaju za pargodina biti ozbiljno oronule.

Пошто смо пристојно дивергирали с теме "Парк Нови", а тема је занимљива, одвојио сам је као посебну.
Ово је нешто што се провлачи кроз више разних тема с времена на време, колико год одговора да буде, ред је да буду на једном месту.
У тему о комплексу "Парк Нови" молим да се пише конкретно о комплексу.

Живи били

@itdoesntmatter
Na vrh glave... Skver plus (Dostojevskog 19), Rapid Invest (Harmony Residence), Dijagoninvest (Blok D), SlavijaCoop (SLAVIJA RESIDENCE LUX) su neki od investitora/zgrada za koje sam od vlasnika čuo lepe stvari. Da se ne lažemo, čuo sam i po koju lošu, ali nikada da je neko zažalio što je kupio stan kod njih.
miki_NS napisao/la:
Ti savrešno okrečeni hodnici i prefarbani gelenderi su i dalje baba koja ima tonu šminke i pokušava da bude devojka, jednostavno ne ide. Pogledaj neke od mojih pređašnih postova, videćeš kako hodnik izgleda kad se investitor potrudi.
Ista stvar važi i za renoviranje starih stanova, neke stvari je prosto nemoguće naknadno promeniti (cevi od radijatora razvučene kao puzavice po zidovima )

Meni je najgore to grejanje koje se plaća tokom cele godine, potpuno suludo. Za godinu dana ja platim ukupno 100 € za grejanje, a komšija u starogradnji 600 €. Nadam se da će svi preći na takav vid grejanja.

dingo napisao/la: Ovo za krečenje nije baš tačno, ali ajde, moja zgrada trenutno izgleda i čistije i bolje ( i to je bila reakcija svakog gosta poslednjih 5-6 godina) održavana od ove druge koja ima cca 7-8 godina.
U toj zgradi je neko naspram lifta bukvalno razvalio zid - da li je nekome ispalo nešto od nameštaja, ili šta, i bukvalno sa druge strane zida kuhinje moje mame je bio puknut gipsani zid - onako jedno 30 cm puknuto u L. I stajalo tako podugo. Pa sad samo zamisli na šta će da liči to "lepo uređeno" za 20 godina - tu babu nećeš moći, kako kažeš ni "našminkati". E to vam je "kvalitet" takve novogradnje - zid zajedničkog hodnika na spratu je većim delom od gips ploča - e tu "novotariju" mi stvarno nigde nemamo - pa shodno tome ni razvaljene zidove. A i zahvaljujući tome ljudi koji pričaju ispred lifta kao da pričaju u maminoj kuhinji - jer malo između tih gips ploča nije upumpana ni pena da se postigne zvučna izolacija. Da ne kažem da cela nova zgrada sa 5 spratova, 10 stanova po spratu i isto tako punim prizemljem stanova - nema požarno stepenište! Ni alternativni izlaz.
E to je zaista "kvalitetno" i "za svaku pohvalu".
Ima verovatno jako dobrih novogradnji, ali ih zaista treba "ubosti", a ovo od Ino Bačke - ma zaboravite neki vrhunski kvalitet - solidno i to je to - fancy ime tipa Residence ne može popeglati te budalaštine koje su napravljene.

Ovo za cevi je prosto tačno. Al' zato da si video žurku kako izgleda kad popusti razvod grejanja koji ide ispod poda.

Problem je u stanarima koji ne vode računa ni o čemu. A ovde svakako niko ni ne hvali Inobačku, kvalitet njihove gradnje na skali 1-5 je jedva 2.

Billy napisao/la:
Mislim da je manje više kao i sva starogradnja iz sedamdesetih. Sve agencije koje sam pitao imaju istu priču i istu ponudu. Možda je pala prodaja novogradnje, zbog cena, pa se prodaju jeftiniji stanovi iz starogradnje?

miki_NS napisao/la:
Ja ne uzimam stan iznad drugog sprata. Takop da su ukusi i potrebe različiti...

Постоји важна разлика у филозофији градње пре 40 година и сада.

Пре 40 година се градило друштвеним новцем, на државним парцелама. Ту негде је и сазрела пракса у изградњи нових насеља па она више нису изгледала као коцке, водило се рачуна о томе како је постављен улаз, како су постављени улази у станове из ходника, како су се огранизовали блокови итд.
Друга ствар је да се није градило за профит, радило се по правилнику, знало се шта је соба, шта полусоба, колико велики треба да буде трособан стан, шта су заједничке просторије итд. И онда је и могло да се деси да се направе зграде чији станови имају низове прозора, који су осветљени, где природна вентилација функционише, где су кухиње одвојене од соба, где су већи станови зонирани (дневна и ноћна зона), где је спрам већег стана долазила и већа дневна соба итд.
Главна предност градње из седамдесетих и осамдесетих је функционални распоред. Пред сам крај тог периода ницала су одлична насеља.
Тада се градило на очишћеним парцелама, зграде су биле слободностојеће или у блоковима, није се правило пуно компромиса.

Станови из шездесетих и педесетих су већ мање пријатни, плафони су често нижи, прозори мањи итд.
Тада се још није развила култура становања већ се искључиво радило на усељавању људи у град.

Мени је занимљив период између два рата, салонска староградња.
Тога ваљда има најмање у граду, ако не рачунамо зграде из 19 века. Високи плафони, двоструки улази у станове, завојита степеништа, дебели зидови, улази у станове преко предпростора, мансарде... романтика И то је био период комерцијалне градње, али није потекао из урбане анархије већ из функционалног система. Тад је уједно и неки зачетак развијања грађанског друштва који је нагло прекинут, па је требало добрих 40 година да се неко ново грађанско друштво формира и да станоградња почне да личи на нешто, па онда опет Јово наново.

И онда данас имамо станоградњу која напредује технолошки и свака следећа генерација зграда је мало боља у том смислу.
Оно што стагнира је култура становања и то у односу на транзициони период, а оно што назадује развој урбане матрице, тј. она се деградира.
Профит се максимализује науштрб квалитета живота, гради се полуплански, струка је у једнако лошем положају у смислу доношења одлука као пре 20 година.
Капитал је тај који води главну реч, па имамо станове чија је спратна висина фиксирана на минимиум социјалног становања (2.60), не постоје заједничке просторије, инвеститор задржава право коришћења истих и слично.

Коментарисали смо пре недељу дана на некој теми да је свака следећа зграда у блоку виша од претходне, а на сваке две године се повећа дозвољена спратност.
Уместо фиксираних висина приземља и венаца, ограничене изградње еркера, препуста и балкона добијамо крезубаве, неуједначене и дисонантне уличне фронтове.
Може се просто рећи и да су ружни.

На крају, имамо после дуго времена довољно богате инвеститоре који могу да изграде цео блок, где се елиминишу проблеми неусклађености суседних објеката и коначно може да се формира пристојан животни простор, уједначен градски блок, неки смисао и логика простора који није настао насумично.
И ту је заказала држава/град, лошим и недовољним дефинисањем правила градње, дозвољавањем углавном преизграђивања (опет у сврху повећања зараде).
Па су ламеле зграда у тим новим блоковима преблизу, превелике, зеленила је премало, на крововима ничу којекакве баште и базени и слично.

Ја сам негде рачунао да је 40 година неки еталон повратка на идеју рада на општем добру, па тако и ценим, да ћемо до 2030 испеглати и то

Dukelander je primetio mnogo stvari o kojima ja cesto razmisljam.

Neosporno je da investitori imaju mogucnost da naprave celine - naselja - po prvi put od novije ekspanzije gradnje.

U Valjevu se prvi put posle 40 godina javljaju ovakvi kompleksi zgrada i ne mogu da se otrgnem utisku, da, prostori ne disu, sve je ili zgrada ili parking, nema trece, komsijama mozes da zagledas u tanjir bez problema, koliko su objekti blizu, drvo je zasadjeno, ali je polomio neki vest vozac kao ja.

Ja, opet, iskreno, na tom "mikro" nivou, nikad nisam razumela stanogradnju iz tog zlatnog doba sedamdesetih/osamdesetih - sto se tice funkcionalnosti prostora i stanova. Ja bih uvek pre izabrala stan od 50 kvadrata sa dve odvojene sobe, nego stan od 65 koji ima jednu odvojenu sobu i po strukturi se moze nazvati jednoiposoban, bez obzira na kvadraturu, sto je standard u najvecem naselju u Valjevu (u kojem zivim ceo zivot) - znaci odvojena soba je realno decija, a roditelji, za vijek i vijekova ima da spavaju u dnevnoj. A opet, ako imas dvoje dece, nikad niko nece imati odvojenu sobu. To je znacajno promenjeno danas i mislim da je struktura stanova bolja u novogradnji, nego u starogradnji u smislu fukncionalnosti i da su barem tu napredovali da se nekako bolje prilagodi modernom zivotu.

Ali na tom "makro" nivou, sa stanovista organizacije naselja, pozicije objekata, sadrzaja, ucesca zelenih povrsina i plana parkinga - to se ne da porediti sa danasnjim planiranjem - evo, to moje gore pomenuto naselje, izgradjeno 80ih, centralno nema prolazak automobila - centar naselja je kompletno pesacka zona, a okolo su parkinzi kojih, pazi sad ovo - i posle 40 godina od izgradnje, ima sasvim dovoljno.

Хвала на занимљивом одговору
Cole11 napisao/la:
То је опет ствар перцепције рекао бих.
Ево овде "стара" Пешта. Ко је икад улазио у те блокове, а да се ући, могао је да види да унутра често постоји више од једног атријумског дворишта и десетине дворишних станова.
Практично више од пола пештана живе у неким становима где им по тераси испред стана пролазе комшије.



Ево Барселоне, четврти Еигзампл која се често узима као пример доброг решења града, урбанизма итд.
Сваки градски блок је унутар блока додатно изграђен, има и нешто зеленила али у принципу је врло густо изграђен, често се гледа у комшију итд.



И оба града не остављају утисак неке вансеријске натрпаности, нехуманости, хаоса или сличног а већи су од Новог сада 5 и 10 пута.
Компромиси живота у граду захтевају много суптилнија решавања станова, бављење ћошковима, гаражама паркинзима, микронивоом, а опет не занемарујући целину.
И наравно уз све то ови градови имају одличну архитектуру, смислене и конзистентне висинске и уличне регулације и локалне прописе, планове и регулативе који се не мењају како се коме ћефне.
То Нови Сад или било који други град у Србији неће постати док не престанемо да градимо анемичне објекте, док се не вратимо идеји заједничког интереса и док држава не надрасте личне интересе чиновника.
Cole11 napisao/la:
Опет ствар перспективе. Разумем такав поглед на ствари.
Мој је овакав:
- сви треба да имају више стамбеног простора. Ако ти треба трособан стан, ти треба да имаш могућност да купиш својих 100 квадрата животног простора а не да у 50 правиш то исто
- станоградња мора да буде приступачна да би купци заправо могли да приуште себи одговарајућу величину стана за број станара у условима савременог живота

Да би се то десило опет мора да постоји неки систем друштвене контроле богатстава, што на жалост у капиталистичким друштима ретко постоји у било ком облику.
У Немачкој више од пола становника нема своју некретнину, али зарађује довољно да може да изнајми шта им треба.
Тек врло богата и социјално освешћена капиталистичка друштва (као Норвешка) имају велики проценат власника станова.
Нас је период социјализма и масовне станоградње навикао да треба да имамо своје, и сва срећа да је тако, јер бисмо имали гомиле бескућника у супротном.
Ми никако не смемо да испустимо тренутно стање и да пређемо у рентијерска друштва - то је мој лични став.
Cole11 napisao/la:
Опет можемо да се вратимо на Барселону и Пешту, велике градове који осим на ретким потезима и у ретким ситуацијама немају грозоморне проблеме са саобраћајем, паркирањем, осећајем недостатка зеленила или недостатка јавног простора итд.
Томе доприносе наравно смислено планирање, конзистентна регулатива, институције које раде највећим делом у јавном интересу, добар јавни превоз, системско решење паркирања и у јако великом проценту култура становања и живота у граду.

Док се не решимо чиновника које било ко може да подмаже, бар на овом последњем можемо да радимо, свако у своје име

Pa imam ja dosta stavova, na razne teme iz urbanizma i planiranja.

U ovoj specificnoj situaciji vise sam se osvrnula na temu u smislu: e "sad imamo poljanu i planiramo naselje", nego e sad je 1800ta i treba da napravimo plan grada za buduce generacije.
Nisam poredila Vracar sa Novim Beogradom u svojoj glavi, ili Pariske komune sa Podbarom - to su mi dva razlicita svemira.

Hocu reci, realno, skoro sve se slazem sto ste izneli
.
Plana nema, regulativa se menja na dnevnoj osnovi, konzistentnost i jedinstvena ideja koja sve vezuje u jednu celinu, ne postoji.
Evo u ulici Toplice Milana, uvek pomenem tu zgradu Gemmaxa koja izgleda kao vesela udovica - zift crna zgrada u nizu bez, kamenih i roze zgrada.

Jedino u sta mozemo da budemo sigurni je Galnesova zelena, kao svetionik stabilnosti.

od galnsovih zelenih jedino su me više nervirale prezidentove isprano crvene boje na zaobljenim terasama.