TEMA: GUP, planovi detaljne regulacije i razvoja grada

Gradnja novog prelaza Dunava na stubovima nekadašnjeg "Franca Jozefa" biće započeta tek po završetku Žeželjevog mosta ako se gradski čelnici budu držali plana razvoja saobraćajne mreže u Novom Sadu, završenog nedavno u "Urbanizmu". Tim aktom se gradnja mostova, bulevara i saobraćajnog prstena oko grada deli na petogodišnje faze do 2030.godine.

Proverili smo koliko sadašnja saobraćajna mreža odgovara potrebama stanovnika, uz anketu sa skoro 5.000 građana, brojanjem frekventnosti vozila i slično, kao i da li planovi iz još važećeg GUP-a mogu i dalje da se primenjuju. Zaključeno je da i dalje sledi povećanje od po 5.000 automobila godišnje, pri čemu ih sada ima oko 100.000, kao i da već postojeći planovi gradnje saobraćajnica uz manje izmene ostaju, pri čemu smo odredili dinamiku njihove gradnje - navodi Jevđenić.

Za ovu i 2011. godinu planira se završetak Somborskog i povezivanje Bulevara Evrope sa Rumenačkom ulicom, a u narednih pet gradnja servisnih saobraćajnica pored autoputa, probijanje Ulice Paje Radosavljevića od Temerinskog puta do puta M-7, gradnja prvog dela bulevara pored kanala DTD kod tržnog centra „BiG CEE“, završetak Žeželjevog mosta i prilaza, gradnja tunela kod Futoške pijace, produživanje ulica Cara Lazara i Hopovske, te Vojvode Stepe i povezivanje sa Veterničkom rampom, kao i gradnja kružnih raskrsnica kod „Metroa“ i u Ulici Marka Miljanova, prema Žeželjevom mostu.


- Za period od 2016. do 2020. predvideli smo probijanje Bulevara Evrope od Rumenačke do autoputa, gradnju bulevara uz kanal DTD, spajanje Bulevara Evrope i Bulevara Despota Stefana, probijanje Ulice Koste Šokice zbog spajanja Venizelosove i Bulevara Jaše Tomića, kao alternative Partizanskoj ulici, te probijanje Ulice Pavla Stamatovića ka Žeželjevom mostu, gradnju obilaznice oko Petrovaradina, uređenje Šumske, probijanje Ulice Bate Brkića preko Satelita i produžetak Jovana Dučića i spajanje sa Ulicom Dragoslava Srejovića u Veterniku - navodi Jevđenić.


Prema njegovim rečima, u ovaj petogodišnji period planirana je i gradnja mosta na stubovima nekadašnjeg „Franca Jozefa“. On objašnjava da je tako urađeno jer se ne može očekivati da se u Novom Sadu istovremeno grade dva mosta i da malo gradova ima novca da paralelno finansira dva takva kapitalna projekta.
Pripremnih radova za most na stubovima „Franca Jozefa“ nema u planovima za ovu godinu, a utihnule su i najave da će se to raditi dogodine. U Zavodu za izgradnju grada navode da nisu odustali od gradnje drugog mosta, ali da realizacija posla zavisi od više faktora.


- Mi smo ovu studiju i radili za potrebe ZIG-a, ali naš plan ne mora da se strogo poštuje jer na to utiče i finansijski faktor i gradske vlasti će o tome odlučivati. Ovo je samo predlog i nešto će možda ranije biti realizovano, a nešto kasnije. Najbolji primer za to je Bulevar Evrope - kaže Jevđenić.
U planu se za posle 2020. godine prvo predviđa gradnja mosta preko Kameničke ade i rubnog saobraćajnog prstena oko grada, a potom i most preko Petrovaradinske ade.


Garaže na 20 lokacija
Urbanisti su studijom predvideli gradnju podzemnih i nadzemnih garaža na oko 20 lokacija. U prioritete za prvih nekoliko godina su uvršteni Trg republike, Trifkovićev trg, Ulica Modene (sa Trgom slobode i Ulicom kralja Aleksandra), ugao Uspenske i Šafarikove i ugao Josifa Runjanina sa prolazom Miloša Hadžića.

Mislim da dugoročno planiranje ima vrlo malu upotrebnu vrednost u našim društveno-političkim uslovima. Jer svaka nova vlast koja dođe ima neke svoje 'prioritete'...

Насеље Депресија стамбено-пословна зона

Према плановима „Урбанизма”, насеље које Новосађани популарно зову Депресија, требало би заправо бити стамбено-пословна зона са парковским површинама.



Још пре неколико деценија Град је предвиђао да се ту сагради стамбено насеље Лиман 5, које би заменило бараке у којима су већ тада привремено живели радници бројних грађевинских предузећа што су тада градили Лимане и остале делове града, али тај пројекат никад није покренут. Ипак, у „Урбанизму” кажу да је пре неклико година урађен план за блок између Улице Иве Андрића и продужетка Булевара Европе према Дунаву.

- Овај кварт делио био се на два блока. У северном делу, где се укрштају Булевар цара Лазара и Сомборски булевар, формирао би се мањи блок који би био парковска површина, декоративно уређена, која би представљала природну оазу у густој саобраћајној матрици- објашњава архитекта овог предузећа Ташана Кришановић додајући да би се оставила могућност да се испод коте терена изгради јавна гаража.

Кришановић наводи да је други део простора, где се тренутно налазе бараке, намењен опште-градском центру који би представљао пословно-стамбену и чисто пословну зону. Спратност би била ограничена, стамбено-пословни објекти имали би седам надземних спратова, док би они чисто пословни досезали и висину од 20 етажа. Саговорница каже да би јужни део био намењен парковској површини, у којој је планиран верски објекат. Што се тиче реализције плана, рекла је да све зависи од Града који треба да обезбеди новац, али и да реши ситуацију са тренутним становницима Депресије.

- Простор је испланиран на овакав начин због економичности, јер се мора понудити нешто што би било рентабилно за трошак исељења људи који тренутно овде живе - закључила је Ташана Кришановић. А. Ј.

...досезали и висину од 20 етажа...

Verski objekat