TEMA: Sakralna arhitektura, crkve i drugi verski objekti

mnogo lepa crkvica

Meni je totalno ok. Drago mi je da nece biti jedna od onih iz tzv vizantijskog stila (bar mi se tako cini) ... Barokne crkve su po meni najlepse (mada se jos ne vidi definitivno kakva ce ova biti).

e baš. Konačno crkava koja nije starija od manastira Žiče i Krupe

+ za popa koji je ovo blagosiljao.
A u Veterniku dižu još jednu kuću pored crkve, ne znam koja će biti namena, ali to je četvrta zgrada u crkvenoj porti. Imamo bolju infrastrukturu od Vatikana
Svi Veterničani će u raj, a Futožani u pakao

Veternikk napisao/la:
Zato što su ceo život proveli u paklu.

Raste

ovako bi trebalo da izgleda

IEOH MING PEI I CRKVA NA DETELINARI:


Ok. Imamo slučaj povišenog arhitektonskog pritiska na Detelinari u vidu projekta verskog objekta.

Bojim se da suviše verski zadojena nepismena neimarska čeljad nisu u stanju da povežu sve elemente njihovog projekta u ARHITEKTONSKO – URBANO – AMBIJENTALNO – KULTUROLOŠKU CELINU kao najvažniji domet arhitekture. A bojim se da će ova kvazi pseudo eklektična arhitektonska kopija da se zadrži na ledini bez ikakvog odgovora na okolinu i okolne blokove odsecajući se još na početku od ostatka „stada“ pre nego što bi i počeo bilo kakav „ekumenski“ dijalog.

Tu arhitektura zaista i treba da odigra presudnu ulogu i zato ovo i pišem kako bi jedan veoma sličan projekat iz Kine po ambijentalnim – kultorološkim i urbanim karakteristikama možda i na neki način unapredio vizije i mogućnosti ovog našeg nečeg i da će neko smoći mentalno intelektualne snage da se nešto pozitivno desi i nama na polju unapredjenja sakralne arhitekture i gradjene sredine uopšte...

Iako je objekat iz Kine arhitekte Ieoh Ming Pei-a u stvari muzej, njegove ambijentalne karakteristike mu donose neverovatnu ambijentalno - kulturološku transcendenciju koju bi morala da ima svaka crkva bilo gde u svetu pa i kod nas.




Slike 1,2,3 i 4 pokazuju svu poetičnost ali i duhovnost forme (resurs: google)

Odmah uočavamo upotrebu osmougaonika u osnovi, rombova i trouglova po celoj fasadi gradeći viši red simetrije i kombinovanja različitih elemenata jednog SVETOG MUZEJA (slike 1, 2, 3 i 4) kojim je Pei želeo da pokaže svu važnost jedne intelektualne transcendencije vešto uklapajući svoj projekat u urbano istorijsko jezgro (Slike 5 i 6), baš onako kako bi trebalo da se desi i sa ovim našim nečim na Detelinari.


Slike 5 i 6. Urbani ali i kulturološki kontekst u punoj harmoniji (resurs: google)


Koliko je kompleksna ideja integracije najbolje se ogleda u samoj arhitektonsko - urbanoj celini ovog muzeja u Suzhou-u koji stvara prostore za zelene „rajske“ bašte koje posredno „natapaju“ fasade i enterijere ovog arhitektonskog majstorstva senzibiliteta i složenosti ali i neverovatnog osećaja za scenografiju (slike 7 i 8.)- isto ono što je radio Barok u XVII veku (kapela Carnaro od Bernini-a) u Evropi; ali na drugi način.


Slike 7 i 8. Scenografija mikro-urbanizma a u funkciji ambijenta (resurs: google)


Scena je upečatljiva a arhitekta se tu nezaustavlja već svoju transcedenciju beskrajne simetrije (definicija Boga u Vizantijskoj arhitekturi) prenosi na vodeni odraz (slike 9 i 10) kojim se konačno zaokružuje ovaj neverovatni vizuelni doživljaj.


Slika 9 i 10

Samo se bojim da će se samoizolujući hram na Detelinari (ideja objekta na pustoj ledini) iz jednog koncepta HRAMA I KAO PRIRODE pretvoriti u HRAM BESA I POHLEPE veličajući kao što sam i pre pisao neadekvatnu kvazi- pseudo vizantijsku eklektiku tamo gde joj nije mesto.

Bojim se da su tumačenja stila i proporcija ovde izuzetno olako shvaćena možda i iz samog neznanja ili kao što sam ranije napisao neke samopromocije neke nove „uzvišenije“ crkve, koja ni sama izgleda ne zna koliko je arhitektura bitna i koliko može da bude ANTI DRUŠTVENA u svom biću.



Zaključak: ovu malu studiju nikako ne treba gledati kao borbu protiv vere koja je kao takva osnova svakog bića ali i društva; već kritika institucija, svih onih koje urušavaju na ovaj ili onaj način našu gradjenu sredinu i složeno kulturološko biće nedoraslim potezima kvazi intelektualne „uzvišene“ pokondirane, zatucane i ideološki lutajuće pseudo elite.

Dunavski, uvek se obradujem tvojim postovima.

mrnjavi napisao/la:
sarumanov toranj

novosadska.tv/vest.php?id=4645

O jebote kakvim se glupostima ljudi bave: hram svehriscanskog pomirenja

A sad kako mali Djokica zamislja urbanizam!Podsetio bih samo da je to parcela od 3.5x3.5km!!!


Obratite paznju da su ovih 72 stepenasta objektica na vrhu slike, ustvari 72 hotela od po 12-15 hiljada kvadrata!!!

I poslednje, ali ni malo nebitno: cena! Gospodin Devic predlaze:ne bi li skupili tricavih 6.5 MILIJARDI EURA!!!Nisam upoznat sa radom doticnog gospodina. Po ovome sto predlaze, a Drustvo arhitekata ocigledno podrzava, pozivajuci svoje clanstvo da prisustvuje prezentaciji projekta, rekao bih da gospodin Devic ima suvise slobodnog vremena u nekom drzavnom/javnom preduzecu urbanistickog usmerenja. Doduse, sad kad bolje sagledam urbanisticke domete ovog projekta, tesko mi je poverovati da je gospodin u nekom urbanistickom zavodu dogurao dalje od kopiranta planova.

zarns napisao/la: Izengard

SSJ5 napisao/la:
Izešgard

Naisao sam na render gotovog parohijskog doma i crkve:

Čujem da se radi projekat za ogradu oko Uspenske crkve, i već razmišljam koliki je to promašaj.

Dukelander napisao/la: Ako ce je ograditi i zaključati, to je odlična vest! if you know what I mean!

Kornelija Stankovića, btw. sat je tačan

Crkva u slavonskom selu Aljmaš. I kod nas bi mogli nešto slično da prave

Zasto bi trebali kod nas nesto slicno da naprave? Od nasih para neka grade nesto od cega ce gradjani imati koristi a ne verski fanatici i klerofasisti.