TEMA: Sakralna arhitektura, crkve i drugi verski objekti

Ja to retorički, baš da ukažem na njihovu saradnju.

Inače, izjava pajaca navodno bivšeg pankera gradonačelnika o napadu na svetinje je skandalozna. To su građani koje on treba da predstavlja umesto da se beskičmenjački uvlači mantijama.

mel napisao/la:
Zapravo, Ćomi Skinjara jeste bio sa tom mlađom pank ekipom sa Limana i jeste da ima veliku kolekciju ploča i jeste da je bio. Sećam ga se iz Grafita, čisto da se ne greši duša.

Izgleda da se nije nikad primilo kod njega...

Gradonacelnik bolje da cuti zato sto sve sto izjavi mu samo ide na stetu... "na toj livadi se nista nije desavalo", "to je napad na svetinje" su takve gluposti kakve odavno nisam cuo.
Ako zele da obeleze mesto racije, za to je predvidjen Memorijalni centar i u njegovom okviru ima smisla da bude neka kapela uklopljena stilski i funkcionalno. Limani vec imaju novu parohijsku crkvu par koraka dalje u Krilovoj. A ima i crkvica u okviru Mornarice. NBG ima crkvu na deset blokova a stanovnika mnogo vise. Da li je crkva u Krilovoj vec prebukirana ili sta?
Takodje, ovo je obelezavanje samo Srba Pravoslavaca zrtava, sta cemo se Jevrejima i ostalima. Znam da irineju i gradonacelniku oni ne postoje i nisu bitni, ali eto. Cuj, crkva mucenika backih, jezivo

Радови на згради Црквене општине новосадске

Срећан празник Цвети!

Храм Светих цара Константина и царице Јелене на Грбавици








Делимично је уређена порта, поплочана је стаза око самог храма, изведена је расвета, постављена је чесма, засађена жива ограда,...

У склопу истих радова осветљена је и Крилова улица.




Поглед са улице:

Христос васкрсе!

Напредују радови на реконструкцији зграде Црквене општине новосадске.

"katedrala".

Наводно будућа црква код Штранда.
Извор: panurbis.rs




Занимљиво.

Радио 021

Pa hoće li imati kupolu ili ne? Mnogo bolje izgleda ovaj render, nego onaj prethodni gde je potpuni identična crkvi Svete Sofije u Ohridu.

Ne izgleda toliko lose ali izgleda preogromno

Da li je predviđena podzemna garaža s proširenim parking mestima?

Predlog za ime: Svetih mošnica Predsednika Aleksandra Niskograditelja

ХРАМ, ВЕЧНИ СПОМЕН НА МУЧЕНИКЕ: Велику пажњу изазвала трибина о најави изградње цркве Светих мученика бачких на Лиману у Новом Саду

Ј. СИМИЋ
16. 05. 2024. у 14:00

СВАКА је црква одјек вечности, нарочито ако је подигнута на месту мучеништва. Будући храм Светих мученика бачких у новосадском насељу Лиман, биће изграђен надомак обале Дунава у непосредној близини стратишта из прве две године Другог светског рата.


Фото епархија бачка

Оваквом поруком у уторак увече, у препуном амфитеатру Кампуса новосадског универзитета, завршена је прва од две најављене трибине "Црква и верске слободе у савременом друштву". Уприличена је уз благослов епископа бачког др Иринеја и у организацији Управе парохије при Саборном храму у Новом Саду, у жељи да се разумно и сабрано поведе дијалог о значају и симболици будућег храма.


Фото: Епархија бачка
ПРОЈЕКАТ Изглед будуће цркве на Лиману

Јер, ова црква на Лиману биће и прва богомоља за 30.000 данашњих житеља овог насеља и за студенте оближњег универзитета, али и својеврстан споменик свим страдалима у Погрому у јужној Бачкој, укључујући и Новосадску рацију, као и онима којима је река, свих ових деценија, једина гробница. Баш као што је знаменитом трговцу новосадском Данилу Ракићу Даничком, којег су са још тридесет Новосађана 30. априла 1941.мађарски фашисти убили и гурнули у Дунав. Његова ћерка др Драгица Селаковић годинама је у Дунав полагала цвеће.

- Знате, чиним то с великом тугом јер мој отац гроба нема - поверила се др Селаковић деведесетих година новосадским новинарима.


Њене речи поменуте су и на трибини коју је свештеник Саборног храма Бране Миловац отворио подсећањем на Милански едикт усвојен 313. године, чиме је, веровало се, окончано тристогодишње прогонство хришћанства.


Фото: Епархија бачка
УЧЕСНИЦИ Немања Вујић, др Милан Громовић, др Милан Милутин и прота др Милош Весин

Протојереј-ставрофор др Милош Весин, професор Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу (Чикаго) подсетио је и на Европску конвенцију о заштити људских права од 4. новембра 1950. која, у складу са Повељом УН за људска права, помиње и права верника али и оних који то нису.

- Основан је и Европски суд за људска права који каже и да свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести, што укључује право да сам или са другима има слободу да јавно или приватно испољава веру молитвом, подучавањем обичајима и обредом. Многе западноевропске земаље су то прихватиле уз тумачење да слобода обреда неминовно укључује и градњу верских објеката без којих је пружање обреда незамисливо - казао је прота Весин чије надахнуте беседе увек побуђују велику пажњу.

И др Милан Милутин, професор Катедре за римско право Правног факултета Универзитета у Новом Саду, представио је постојеће правне моделе односа Цркве и државе кроз историју и у савременом друштву, као и различита разумевања и тумачења појма секуларизма у светлу тог односа. Закључио је да према важећим законским одредбама сваки верујући човек има право на јавно испољавање вероисповести и својих ставова.

На значај религије др Милан Громовић, научни сарадник, осветлио је примерима из српске поетике и књижевности. Јер одговор наше културе на сваки вид страдања, опасности и жртвовања пружали су и наши писци и песници, попут Јована Дучића кога су многи дефинисали као европског песника, а по избијању Великог рата, на чуђења многих, почео је да пише царске сонете.

- Шта се то догодило у кризном тренутку када нисмо имали државу, када смо прешли Албанију и били незнанци на Крфу и када је повратак био неизвестан? Тада је српска књижевност почела да се окреће себи и Божјем закону - рекао је Громовић и подсетио да је у време погрома у Бачкој, Јасеновцу и Јадовну, Дучић у листу "Американски Србобран" објавио песму "Молитва" у којој видимо сваку сузу овде проливену.


Зато, сматра Громовић, никада не смемо да заборавимо да је управо Црква стожер слободе и да је изградња будућег храма на Лиману одговорност свих нас.

Студент-продекан Немања Вујић, казао је да ће светиња на Лиману, за неколико хиљада студената из Војводине, других крајева Србије, као и из Републике Српске, бити универзитетска црква. Наредна трибина заказана је за 28. мај у 19 часова на истом месту, у Ректорату.

Извор: Новости
www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1367324...ih-limanu-novom-sadu

Fascinantno kojom brzinom se od samo pomena da bi mogla tu biti crkva doslo do realizacije, a verovatno ce sve uskoro i krenuti da rade bez da pitaju bilo koga a svesni su da to gradjani limana ne zele niti da im treba. Ovakvi dogadjaji samo potvrdjuju to, vidi se ko su i govornici i kakvi su im argumenti.

Invazivna vrsta.

Видео-запис целе трибине

mora da se na tribini i na njenim marginama vodila ozbiljna diskusija vredna akademskog nivoa prisutnih... prepostavljam da je najviše nesuglasica izazvala tema o tome da li kritičare uzurpacije Štranda i Limana treba obesiti javno ili je dovoljno pisati im grafite i pretnje po zgradi gde žive i stvari prepustiti slučaju,

Samo jedno jednostavno pitanje. Kako znamo šta građani žele? Da li je bio referendum da znamo da oni koji
ive na Limanu ne žele tu Crkvu? Ako nije na osnovu čega znamo da li žele, ili ne žele?

Bili su izbori, znamo kako su prosli na limanu. Ok, nije direktno povezano ali moze se naslutiti. Bili su protesti i peticije, dok druga strana ima samo par pojedinaca koji to guraju.
Ako treba neka bude referendum, to je najvise fer. Moze da se napravi i poll na forumu, u gradu fali dosta toga ali to definitivno nisu crkve.