Konačno jedan pravi arhitektonski biser kakav je nedostajao našem gradu!
Konačno pomak ka Modernom, novom, savremenom, onom puritanskom stremljenju ka progresivnom, ka toliko bitnom i željno iščekivanom iskoraku! Ovo je objekat za budućnost koji prevazilazi granice naše male „Atine“.
Objekat na uglu dve važne saobraćajnice će konačno da sruši i zaseni sve one oronule straćare u blizini, vešto spojivši ali i premostivši vekove arhitektonske borbe u gradu za novim i čistim.
Ne samo što se arhitekta vešto naslanja na tradicije Novosadske Moderne već ulazi i u arhitektonski dijalog sa obližnjom zgradom Banovine ali i toliko potenciranom zgradom Galerije Matice srpske, pa tek ta tako očita veza sa Radničkim univerzitetom. Milina...
Ali, arhitekta zajedno sa svojim vizionarskim investKtitorom se tu ne zaustavlja već krupnim koracima svoje vanvremensko delo prenosi tananim nitima genijalnosti po celom svetu spajajući nas sa dalekim arhitekturama Sudana i njenog čuvenog remek-dela na Nilu.
Novosadski i Nilski biser/ to su te krivine to je ta erotika...
Da! Al Fatih iz Khartoum-a... To je ta spona koja nam je nedostajala u gradu i širem istorijskom centru, taj brod razapetih elipsastih, jajolikih jedara koja plove na isti način po plavom Dunavu kao i naš pra-predak iz Sudana na svom Nilu...
Pa ipak, prema svim očiglednostima objekat poseduje sve elemente jedne nove održive, sustejnbl arhitekture prirodnih oblika jabučaste zgrade – hibrida; jer ipak, mi smo u Vojvodini a ovo je mali doprinos ekologiji i ekološkoj svesti u arhitekturi pa i šire... Ona je tako sočna, tako obla, tako crvena...
Analogija/Ekologija/Demagogija/Biologija
Na kraju moramo shvatiti da.ko ne razume neće ni shvatiti jer je to ono nespojivo svojstvo dejstva dvojnosti velikih potencijala jedne savršene vanremenske i tako vizionarske naizgled krhke ali nadasve velike i posebne ideje jednog svojevrsnog arhitektonskog dela u našem gradu.
Uz zvuke progresivne trube, ekološkog kola i tradicionalne jabuke i soli svečano proglašavam radove otvorenim. Živeli vi meni „Atinjani“ svako po iljadarku...