Niko dugo nema komentara, pa da ja prenesem moja iskustva, uglavnom iz druge ruke jer u NTP TMD boravim minimalno, samo kad je to neophodno i koliko je neophodno.
Pokazalo se da zgrada na prvom spratu praktično nema grejanje.
Gornji spratovi su za po jedan stepen topliji svaki, jer ono malo energije kroz unutrašnje šuplje hodnike i ledeno hladna betonska stepeništa odlazi uvis.
Nama sa prvog sprata to zaista ništa ne znači.
Pametna zgrada u praksi znači sledeće: centralno grejanje zgradu drži na 18 stepeni pomoću raznih senzora i termometara.
U prizemlju, zbog nedovršenosti i monumentalnosti, to je još mnogo manje od 18 stepeni.
Zgrada inače nema malterisanih zidova nigde, iznutra je sve go beton, staklo, gips sa nekom ispunom, pa sva toplota odmah ide tamo gde ona želi, u betone i onda verovatno uvis.
Plafoni su visoki 396 cm, ružni, goli ledeni beton sa cevima i žicama i kablovima, a podovi su veoma hladni, naročito na prvom spratu gde mi imamo prostor.
Zidovi, podovi i plafoni imaju 16 do 18 stepeni. Infra crveni termometar lako pokaže kakvo je stanje.
Kad dođes na posao, ulaziš u kancelariju sa 18 stepeni, možda koji više, ali sa ledenim podom i plafonom, a zidovi su po jedan stepen topliji, ako su gipsani.
Senzor pokreta u prostoriji vidi da si tu i počinje grejanje, tj. duvanje.
Nema radijatora nego neka vrsta Bergenovih izmenjivača toplote, kao klima uređaj, negde stoji pored zida, negde je na plafonu.
Ta klima duva ako je neko prisutan, dakle zuji neprijatno i pravi prašinu, a izmenjuje i viruse po principu jedan ima, svi imaju. Srećom, uglavnom nema nikoga.
Zimi duva toplo, leti hladno, zavisi kakva voda teče kroz sistem.
Grejanje bi trebalo da bude, dok je iznad 5 stepeni napolju, iz toplotnih pumpi na krovu zgrade, a kad je hladnije, iz gradske toplane.
Sada grejanje stiže samo iz toplane.
Ako miruješ u kancelariji ili laboratoriji, posle 20-tak minuta (nikada nisam bio tako dugo pa ne znam tačno) sistem prestane da duva pa moraš da prošetaš da bi ga ponovo pokrenuo.
Ako su ormari zaklonili senzor, snađi se.
Kad ideš kući, nakon 5-6-7 sati, vazduh je dogurao do 21 stepen, ali zidovi, plafon i podovi i dalje su ledeni, možda topliji za jedan stepen nego pri dolasku, jer na betonu nema nigde vidljive izolacije, a merenja pokazuju da je uvek hladan.
Ako odeš negde, vraćaš se u hladno jer je grejanje prestalo.
Ako ideš u WC, obuci se dobro, jer u hodniku je ispod 18 stepeni. U WC ili ima ili nema najmanji radijator na svetu, pa je temperatura kao u hodniku.
U narodu se to nekada zvalo poljski WC. Kao da ideš u dvorište. Za mlađe, naziv nema veze sa Poljskom nego sa poljem, livadom.
Sve je novo sterilno, vidljivo, pola ljudi sedi u izlogu, kao u Amsterdamu, ukratko, užasno.
U praksi na posao dolazi samo ko mora da radi tamo, nigde nikoga nema pa je još hladnije jer u mnogim prostorijama niko ne mrda.
Naravno, gornji spratovi su topliji, ali to nama sa prvog znači veoma malo.
Hodnici ili nemaju grejna tela, ili imaju plafonske duvalice koje greju samo plafon, a do čovekovog tela i nogu toplota ne dolazi. Mi, nesrećnici, hodamo po podu.
Ventilacija koja treba i da razmenjuje toplotu i vraća je nazad u zgradu, sa svežim vazduhom, ne radi dok ne bude gotova cela zgrada.
Do tada ventilaciju radi veoma kvalitetna promaja, naravno ledena, jer je prizemlje ledeno, ledeno.
Eto, to je pametna i energetski efikasna zgrada u našoj praksi.
Sada se ono malo ljudi dogreva, raznim grejalicama.
Valjalo bi svakoj grejalici staviti i tajmer, da grejanje krene bar dva sata pre dolaska na posao, ali kad bi 100 ljudi stavilo dodatnih 2kW pregorela bi instalacija u zgradi.
Trebalo bi prvo izolovati betonske zidove i plafone.
Zatim, napraviti providnu horizontalnu pregradu u praznim vertikalama između spratova, tako da svetlost prolazi, a toplota ipak ostane na spratu.
Onda bi trebalo napraviti neke mrdalice, da prevare senzore pokreta (ako nisu infra senzori) pa da počnu da se mrdaju u pet ujutro, da bi do 8 sati bilo malo toplije.
Ukratko, trebalo bi mnogo toga.