TEMA: Rekonstrukcija Kineske četvrti | NS EPK2022

Kineska četvrt će uskoro pretrpeti značajne izmene kako bi postala "kreativni distrikt" kada Novi Sad 2021. godine bude bio Evropska prestonica kulture.

NOVI SAD 10.11.2016. | 10:56 > 12:19

Gradske vlasti su u planovima javnih preduzeća već predvidele da se preduzmu radnje koje su neophodne kako bi se Kineska četvrt uredila i rekonstruisala. Za sada nije poznato koliko bi uređenje nekadašnjeg kompleksa fabrike "Petar Drapšin", koji je već dugo kulturno-istorijska celina, moglo da košta.

021.rs saznaje kako bi ovaj deo grada mogao da izgleda u narednih nekoliko godina...

Naime, stručnjaci "Urbanizma" su analizirali kako bi trebalo urediti ovaj prostor i predložili su dve varijante. One se u osnovi razlikuju po tome da li će na mestu objekata koji se moraju srušiti biti ostavljene zelene površine ili će biti izgrađeni objekti do dva sprata.

Konkretno, Kineska četvrt danas obuhvata 3,4 hektara, pri čemu joj pripada i "Češki magacin" iako je razdvojen od ove celine studentskim domovima. Gradski urbanisti navode da su svi objekti zapušteni i u generalno lošem stanju, a da se u poslednjih deset godina promenila namena prostora. Pored postojećih firmi i pojedinaca koji se bave proizvodno-zanatskim delatnostima, tu su otvoreni Studentski kulturni centar, Društveni centar, nekoliko lokala i noćnih klubova. Deo prostora se koristi i kao skladište.

Prema predlogu urbanista u Kineskoj četvrti bi se zadržalo 11 objekata, odnosno većina postojećih. Skoro svi bi morali da se obnove, ali tako da se zadrži spoljni izgled, odnosno "industrijska arhitektura". Većina njih bi dobila i nove sadržaje, odnosno služili bi drugoj nameni.

Objekat 1 (na mapi u galeriji fotografija) bi bio hotel manjeg kapaciteta ili kancelarijski prostor, objekti 2, 8, 10 i 11 bi bili namenjeni za kulturu, turizam, zabavu i slično, objekti 3, 5 i 7 bi služili kao manje radionice ili lokali, a objekat 6 za potrebe kulture.

Najveći objekat od preko 3.000 kvadrata (objekat 4 na mapi) služio bi za potrebe kulturnih sadržaja, kao televizijski ili filmski studio, ali se ostavlja mogućnost da bude namenjen i za zanatsku proizvodnju ili umetničko stvaralaštvo. Za potrebe pozorišta i izvođenje drugih scenskih performansa predviđen je objekat 9.

Što se tiče ostalih objekata koji sada postoje u Kineskoj četvrti, predviđa se njihovo uklanjanje jer su u lošem stanju i nije moguća rekonstrukcija. Na njihovom mestu bi, kako predlažu urbanisti, ili bile zelene površine ili manji objekti do 3.000 kvadrata. Tačnije, napravila bi se četiri manja objekta sa jednim ili maksimalno tri sprata. Najveći objekat (objekat D na mapi) bio bi Kreativni klaster Fakulteta tehničkih nauka i možda manji hotel ili motel.



1 / 6


Sve ovo što su ponudili gradski urbanisti, prema njihovim zaključima je prednost jer je, kako su obrazložili, "Kineska četvrt najpogodniji prostor za razvoj kreativnog distrikta Novog Sada". Oni u analizi još navode:

"Postoji mogućnost za razvoj savremenih ekonomija u domenu kreativnih i kulturnih industrija, umetnosti i zanatstva, odnosno turizma, ugostiteljstva i zabave na ovom prostoru. Osnovna vrednost ovakvog koncepta je pokretanje malih poslova (startap biznisa) u cilju podizanja opšte preduzetničke klime i broja radnih mesta u Novom Sadu, privredno značajno oslabljenoj sredini. Prostori i objekti Kineske četvrti, kao jedne od retkih celina očuvanog industrijskog nasleđa grada, dobro su okruženje za otvaranje novih radnih mesta, razvijanje društvenog aktivizma, ali takođe i značajan poligon za razvoj savremenih grana umetnosti koje bi adekvatno podržale kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine."

Ovo su predlozi urbanista, a podsetimo, gradski čelnici su ranije već najavljivali da će ovaj prostor biti uređen zbog EPK2021. Za sada je u okviru programa uređenja građevinskog zemljišta obezbeđeno pet miliona dinara za idejni projekat uređenja javnih površina.

Diskusija o planu za Kinesku četvrt

U četvrtak 15. decembra u 18 časova će se u prostorijama DaNS-a održati diskusija o nacrtu Plana detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom u Novom Sadu, koji je trenutno na javnom uvidu. Diskusija i tumačenje nacrta se organizuju zbog velikog interesovanja arhitekata, ali i javnosti, oko budućnosti ove vredne gradske lokacije, kako bi se došlo do zajedničkog stava prilikom ulaganja primedbi na nacrt plana. Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane članove i građane da nam se pridruže na diskusiji. Nacrt plana možete pronaći ovde.

Mnogi Novosađani ni do danas nisu preboleli rušenje Žute kuće na Limanu pored Dunava i Štranda, koja je osamdesetih godina prošlog veka bila mesto građanskog aktivizma mladih, umetnika i muzičke avangarde. Nove generacije kasnije su osvojile obližnju Kinesku četvrt, što je popularni naziv za lokaciju napuštene fabrike zavrtnja Petar Drapšin, koja će sada delom biti srušena, a delom rekonstruisana.



Zbog toga će umetnici, aktivisti, male zanatlije, muzičari, klubovi, Studentski kulturni centar Fabrika i drugi koji su tu smešteni na legalan ili nelegalan način morati da izađu iz prostorija, a Kineskoj četvrti grad je namenio ulogu kreativnog distrikta za mlade. Plac je gradski i grad tu želi da vidi Omladinski kreativni polis, po istoimenom projektu upisanom u "knjigu" kojim je Novi Sad konkurisao u Briselu i dobio titulu Evropske prestonice kulture za 2021. godinu.

Plan predviđa obnovu oko 55% postojećih objekata i izgradnju novih kroz javno-privatno partnerstvo. Procenjeno je da bi za rekonstrukciju napuštenih skladišta grad trebalo da izdvoji 4 mil EUR. Za nove objekte grad bi dao 1,65 mil EUR, a privatni investitori uložili bi 9,5 mil EUR. Još milion i po evra procenjeni su gradski troškovi za infrastrukturu i javne prostore.

Kreativni distrikti postoje i u drugim gradovima koji su bili evropske prestonice kulture, poput mađarskog Pečuja, ali tamo je za razliku od Novog Sada bio raspisan javni arhitektonsko-urbanistički konkurs, ukazuje Društvo arhitekata Novog Sada. To društvo traži da JP Urbanizam u nacrt plana detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom uvrsti baš takvu obavezu. Naime, bez javnog konkursa, privatni investitori će praviti svoje projekte, pa postoji bojazan kako će to na kraju izgledati, kakva će namena biti, koliko kulture, a koliko komercijalnih sadržaja.

Prema projektu Omladinskog kreativnog polisa, tu su planirane različite aktivnosti iz oblasti umetnosti (vizuelne, izvođačke i druge), ali bi korisnici bili i iz oblasti IT tehnologija, zanatlije, male kompanije u kreativnim i kulturnim industrijama, kao i ugostitelji.

Za jednog od sadašnjih korisnika Kineske četvrti, Mirka Kosanovića, koji ovde drži radionicu za elektro-radove i upošljava 55 ljudi, najveći problem je neizvesnost, jer niko ne govori o roku za iseljenje.

Konačnu odluku o planu detaljne regulacije Kineske četvrti donosi Skupština Novog Sada.

Počinje priprema gradnje budućeg Omladinskog centra

Novi Sad – Gradnja infrastrukture budućeg Omladinskog centra, koji će se nalaziti na mestu današnje Kineske četvrti, počeće početkom 2018. godine. To je jedna od odluka koje su donete na prvom sastanku Saveta za razvoj ovog centra.



Na osnovu provere zemljišnih knjiga u Katastru i Istorijskom arhivu Grada Novog Sada, utvrđeno je da nema osnova niti zahteva za restitucijom na parcelama na kojima se radi obnova i izgradnja Youth Creative polis-a. Kako je saopšteno, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije potpisala je ugovor za projektovanje vodovoda, kanalizacije i pratećih objekata (crpnih stanica), kao i ugovore za javno osvetljenje i parterno uređenje, sa najpovoljnijim izvođačima radova, a Gradska uprava za imovinu sprovela je postupak javne nabavke čiji su predmet radovi na privođenju nameni na adresi budućeg Kreativnog centra.

Određeni su i prvi kriterijumi za zakupce koji se bave uslužnim zanatima. Kako je navedeno, savesnim zakupcima smatraju se svi oni koji su svoje obaveze prema Upravi za imovinu izmirivali na vreme. Ujedno, traži se pravni okvir koji će biti predložen kao rešenje za obezbeđivanje novog prostora za sve uslužne zanatlije koji će privremeno ili trajno biti iseljeni iz zone koja se privodi nameni, a na osnovu njihovih potreba.



Savet za razvoj budućeg Omladinskog polisa formiran je 12. septembra, a čine ga predstavnici Fondacije „Novi Sad 2021“ i OPENS-a, predstavnik umetničke produkcije, predstavnik zanatlija iz Kineske četvrti, kao i predstavnici Gradske uprave za kulturu, Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, Gradske uprave za komunalne poslove i Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove.

Директор Фондације Нови Сад 2021. о уређењу Кинеске четврти



Док је у току уређење комуналне инфраструктуре у Кинеској четврти и будућем Креативном омладинском центру, што подразумева опремање водом, канализацијом, струјом и грејањем некадашњег комплекса фабрике “Петар Драпшин”, директор Фондације “Нови Сад 2021” Немања Миленковић у разговору за “Дневник” истиче да ће до краја ове године у овом кварту бити обновљене зграде СКЦНС “Фабрика” и зграда ОПЕНС-а.

Трансформација овог дела града започета кандидатурама за Омладинску престоницу Европе 2019 и Европску престоницу културе 2021, специфична је из неколико разлога, о којима је, за наш лист, већ говорио Немања Миленковић.

Каква је Кинеска четврт данас, у односу на саме почетке идеја и планова за овај кварт?

- Будући креативни полис је не само један од најзначајнијих просторних легата који треба да остану иза пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“, већ је он сама метафора титуле које су Новосађани освојили. У њему су се преплитала различита очекивања, виђења, тумачења, па и интереси. Победа културе дијалога потврдила је да су отвореност и демократичност, иако спори процеси, свакако сврсисходнији и далекосежнији за наш град. Сва улагања у истраживања, фокус групе, анкете, серије дијалога са стручњацима и јавношћу кроз одржане „Диване“ и конференције, Форуме културе, као и Савет за развој Креативног полиса, показали су предност у доношењу одлука базираним на чињеницама, а не субјективним утисцима. У том смислу, нешто што је пре две године деловало немогуће, полако добија своје физичке обрисе, пре свега сређивањем комуналне и саобраћајне инфраструктуре, а то ће постати све интензивније и видљивије како се будемо приближавали 2021. години. Већ до краја ове године, Новосађанима ће овај простор постати безбеднији, приступачнији и отворенији. Чувајући идентитет и дух овог простора од времена браће Крамер, фабрике „Петар Драпшин“, па и тзв. Кинеске четврти, његовом обновом и развојем Нови Сад ће добити ново место где се индустријско наслеђе, уметност, култура и креативност живо преплићу.

Шта се у самом процесу мењало и трансформисало, док се и сама Кинеска четврт преображава?

- После усвојеног плана детаљне регулације, чиме је сачувано архитектонско и индустријско наслеђе некадашњег индустријског комплекса „Петар Драпшин“, дошло је до опсежних истраживања и анкета, и низа отворених јавних расправа, стручне, али и најшире јавности на основу којих је донесено пет тачака развоја будућег креативног полиса. На основу одлука заснованих на чињеницама и демократичности, а које су биле важне за развој културе дијалога, радна група за капиталне и инфраструктурне пројекте Европске престонице културе, уз подршку Савета за развој креативног полиса, координисала је састанке надлежних предузећа и градских управа чиме су усклађене потребе и утврђени технички услови за ефикасно извођење радова на системима комуналне инфраструктуре. Тако су уклоњени нелегални, небезбедни и нехигијенски објекти. Почетком октобра прошле године, ушло се у нову фазу обнове и развоја. Већ ове године биће готови тротоари, бициклистичке стазе и паркинг места. Поред саобраћајне инфраструктуре, биће обновљени електрични водови и изграђене нове трафостанице, уведен вреловод и омогућено грејање и изведени оптички каблови. Цела локација добиће и јавну расвету, биће озелењена и поплочана. Паралелно са тим ради се и изградња нове водоводне и канализационе мреже. Да будем још конкретнији, овај простор постаће место за рад које ће примити старе и нове актере, али и Новосађане и њихове госте од којих многи никада нису ни били унутар тог простора. Савет који је био формиран допринео је да заправо сви ти радови буду синхронизовани.

Када буде завршена комунална инфраструктура, шта следи?

- Следи захтевна обнова али и унапеђење објеката некадашњег простора „Петар Драпшин“ како би се индустријско наслеђе из 20. ставило у функцију 21. века. Културна станица Еђшег, а нарочито Свилара у Алмашком крају, успешни су примери који су потврдили да ће Новосађани бити још поноснији када се сви ови објекти ставе у функцију уметности, културе и креативног стваралаштва. После завршетка прве фазе комуналне инфраструктуре, и приступних саобраћајница, чији се обриси већ виде, према плану Управе за грађевинско земљиште и инвестиције као и Управе за имовину, план је да се у функцију ставе први објекти, а који су најближи Булевару Деспота Стефана. У години када је Нови Сад омладинска престоница Европе, одлучили смо да то буду два објекта примарно посвећена младима. Први је Студентски културни центар „Фабрика“, због којег је уосталом овај простор и добио тај култни статус, а други Културна станица ОПЕНС намењана даљем развоју и активизму омладинских организација.

Које ће садржаје посетиоци моћи да искусе у Кинеској у 2021. години и каква ће бити њена даља улога у културном животу града?

- Подсетићу на резултате опсежног истраживања које је „Ninamedia research“ спровела у 2017. години, када је на питање на шта грађане асоцира тај део града, чак више од 60 одсто испитаника из Новог Сада није имало одговор, или је наводило као одговор „Кинезе“, запуштено и прљаво место и слично. Само пет одсто испитаника Кинеску четврт је доводило у везу са културним дешавањима, док чак више од 80 одсто њих никада није користило услуге мајстора који су радили у некадашњем комплексу „Петар Драпшин“. За разлику од резултата анализе инфраструктуре некадашњег комплекса „Петар Драпшин“ који је обавио тим експерата где је назначено да је културном стваралаштву и забави припадало само 9,2 одсто простора, док су доминирали запуштени магацини и неискоришћени објекти. Иако јавни простор, био је неуслован и небезбедан, и затворен за најширу јавност. Према томе, очигледно је да су провејавала два принципа. Онај који је неговао уметност, културу и креативно стваралаштво, а које је очигледно било у запећку, а опет парадоксално словило за дух такозване „Кинеске четврти“, и други који је овај јавни простор доживљавао као самоприпадајући без превелике потребе да буде отворен свим Новосађанима. Отуда, наслоњен на законске оквире стратешких докумената, али подршку стручне и најшире јавности, креативни полис жели да ојача тај дух стваралаштва, али у исто време и отвори своја врата не само старим, већ и новим ствараоцима, као и грађанима и другим посетиоцима.

Како иде решавање питања са старим, а како с будућим закупцима?

- За досадашње закупце направљен је преседан. Иако је уговором о закупу дефинисано да је боравак могућ „до промене намене”, на иницијативу Фондације „Нови Сад 2021“, уз сагласност и жеље закупаца, а уз помоћ и могућности Управе за имовину и имовинско правне послове, обезбеђене су привремене или трајне локације за њихов даљи несметани рад. Малобројним уметницима из „Кинеске” посвећена је посебна пажња, па се њима максимално изашло у сусрет. Они који су желели, добили су привремен простор за несметан рад до повратка у креативни полис, а други су, на њихову жељу, без обзира на радове и даље на тој локацији. У октобру прошле године, одржана је тродневна конференција на којој је 20 стручњака из земље и иностранства заједно са заинтересованим локалним представницима културне сцене и креативног ставралаштва покренуло питања проналажења најбољег модела управљања креативним полисом. С тим у вези, критеријуми за будуће закупце биће изграђени на основу светске и европске праксе уклопљене са нашим законодавством. Свакако да ће стари закупци који су радили у оквирима културног стваралаштва имати предност.

С. Крстић