Мала шетња по делу Подбаре иза Гундулићеве.
Беле Њиве, "Баш" градња.
Југ Богдана "Тим инжењеринг систем"
будуће двориште - тј. недвориште
Угао Текелијине и Патријарха Чарнојевића - објекат који је дуго био у неком застоју радова.
Свеже завршен потез у Ђорђа Рајковића.
Срео сам неког бившег комшију Подбарца па смо разменили пар речи о крају.
Прилично чемерно изгледа у овом моменту. Тротоара нигде, простор испред зграда су углавном полууређене и неуређене површине за паркирање.
По улицама се развлачи блато и смеће, зеленила нема ни у скици, осим тамо где су остале старе куће па извирује неко дрво.
Објекти су доста бољи него пре 20 година али једнако немају лице.
Ево ретког примера где посстоји засађено пар стабала.
У позадини низ зграда које саме за себе и нису лоше али све заједно (цео потез) не одаје утисак улице већ набацаних објеката.
Рупа где ће бити нека будућа зграда, прорез кроз стварно стање дворишта, шупе, гараже, зграде.
Не посматрајући квалитет самих објеката, Подбара између Гундулићеве и Венизелосове је пример лоше процене планера.
Зграде су превелике за улице и парцеле на којима се налазе, заузетост је нерезонски повећана и резултат је преизграђено, пребетонирано насеље са мањком паркинга.
Слично као Грбавица некад.
Још једна илустрација за крај.
Улаз у двориште, улаз у гаражу, и између на "вишку простора" улазак у стан.
Цела ствар може да изгледа и шармантно ако се посматра онако како се посматрају стари градићи по брдима где се у куће улази кроз неке пролазе и басамке, али радије не бих.
На вратима пише "Доме слатки доме", што је управо порука свега - у том насељу треба да живе и живеће људи.
За већину доносилаца одлука и оне који поседују капитал то су бројеви, али резултат је нечији животни простор.