TEMA: Ostali projekti

Поштански центар засијаће крајем јула

У Главном поштанском центру "Нови Сад" у Приморској улици, чија је обнова и доградња почела у септембру прошле године, тренутно се рашчишћава шут, а у току је и покривање крова на старом делу зграде. Из службе за односе са јавношћу Поште Србије кажу да би радови на покривању објекта требало да буду готови за недељу дана, а на лантерни за три недеље.



Такође, ради се и на спољним водоводним инсталацијама, уређењу екстеријера, а набављени су и стубови за спољње осветљење. На новом делу објекта, који ће заузети површину од 2.500 метара квадратних, у току су груби грађевински радови, а реконструкција и доградња овог центра требало би да буде готова крајем јула. Надлежни из овог предузећа тврде да ће изградњом Главног поштанског центра, у којем ће прерада пошиљака из целе Покрајине бити аутоматска, корисници услуга добити брже и квалитетније услуге.

-Кључни приоритет нам је изградња главних поштанских центара. Тај посао Пошта је најављивала још пре 40 година, а ми смо успели да га реализујемо. Овај објекат биће од веома великог значаја за побољшање наше комплетне услуге- рекао је вршилац дужности генералног директора ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" Горан Ћирић.

Објекат ће заједно са новоизграђеним имати 4.200 квадрата. Биће опремљен савременом технологијом, која ће омогућити аутоматску прераду пошиљака, због чега ће се смањити трошкови услуге у свим фазама, услови рада биће савременији, а конкурентност већа. Како кажу из Службе за односе са јавношћу овог предузећа, осавремењивањем центра стварају се услови за увођење нових сервиса, али и боља поузданост услуге. Реконструкција и надоградња Главног поштанског центра, за које је Пошта Србије обезбедила средства, износи 365 милиона динара.

Н. Радман

Oдмиче градња одрживе зграде

Одржива зграда Еколошког центра у Сремским Карловцима, чија градња је почела у новембру, требало би да буде завршена у првој половини ове године и представљаће по свим карактеристикама пример еко - градње у Србији, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре, на којој је Покрет горана Војводине презентовао докле се стигло у изградњи тог објекта.





Како је наглашено, идеја Покрета горана Војводине била је да подигне зграду која ће користити обновљиве изворе енергије и бити енергетски ефикасна. Радови су почели бушењем и полагањем сонди на дубини од 125 метара, које су део система за енергетски ефикасно грејање и хлађење. Бетонирањем треће полоче комплетирана је изградња првог спрата и сада следе завршни радови и уградња одрживих система.

Државни секретар у Министрству заштите животне средине, рударства и просторног планирања др Миладин Аврамов, који је у јулу симболично означио почетак градње зграде, рекао је да ће Србија овим објектом добити место за едукативне програме у првом реду за младе из различитих области, а пре свега заштите животне средине. Биће то, како је истакао, пример добре праксе из области очувања живтне средине и одрживости који ће посећивати људи из других делова Србије како би се упознали са предностима и могућностима за имплементацију. Осим тога, она ће и обогатити туристичку понуду Карловаца.

Ова одржива зграда Еколошког центра, која ће се, по речима председнице ПГВ Јелене Јавтић, звати "Еколошки центар Радуловачки", за загревање и хлађење користиће енергију земље преко геосонди и топлотне пумпе. За загревање воде биће употребљавана енергија сунца преко сунчевих колектора. Куриозитет зграде представљаће еколошки лифт на биоразградиво уље, захваљујући коме ће објекат бити доступан свима. Приликом градње коришћени су добри изолациони материјали који ће са сертификованим прозорима гарантовати енергетску ефикасност.

Захваљујући одрживој згради смештајни капацитети Еколошког центра у Карловцима биће повећани на 46. Пројекат је израђен у Пројектном бироу "Кузманов анд партнерс", а градњу је финансијски подржао проф. др Миодраг Радуловачки из Чикага. Подршку су дали и Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Фонд за заштиту животне средине, компаније "Лафарж", "Неџе група", Рехау ДОО, "Вега", ЈП “Војводина шуме”, Национални парк "Фрушка гора", као и карловачка општина.З.Мл.

Mogao bi lift da bude i na gorane. I oni su biorazgradivi.