Upravo sam se vratio sa preeeteranog putovanja po Nemačkoj koje je trajalo nekih 6 dana. Oficijalni povod je bila kupovina automobila ali je meni jednak razlog bio obilazak Švabije...što bi rekli, dobismo i jare i pare
Do dortmunda smo naravno otpalili Wizz Airovim letom iz Beograda. Karte se (ukoliko se na vreme potraže) mogu kupiti i za neverovatnih 25€. Nas su pak došle ravno 140€ sa jednom čekiranom torbom (više detalja o cenam pogledati
OVDE). Jedina loša stvar je to što se leti u 5:30 ujutro pa ko nije ranoranilac...teško njemu:-)
Dakle, u Dortmund smo sleteli oko 7:30 i do centra grada stigli direktnom autobuskom linijom. VOžnja traje oko pola sata... Centar Dortmunda je fest. Sve je uređeno u skladu sa Božićnom atmosferom pa prosto ne znate gde da gledate...cene su na 50-80% ispod regularnih te je moja saputnica iskoristila priliku da zaviri u svaki šop...pošto smo u okolini Dortmunda boravili kod rođake, stadion Signal Iduna Park (dom Borusije) sam posetio nakon par dana. Stadion je visok je kao neboder...
Uglavnom, kola smo pazarili u Gelzenkirhenu (dodaću - znatno povoljnije nego što bi platio kod nas...). Gelzenkirhen nije nešto lep. TO je rudarski grad koji je onako nekako potpuno siv...
U Dizeldorf smo došli posle tri dana kod rodbine. Dizeldorf je stvarno strava. Centar i stari grad su prelepi! Šetnju smo započeli od Konig's Alee gdje su locirani najnadrkaniji butici...neke ogrlice su koštale po 145000€...to je dovoljan parametar. Obala Rajne je fest uređena - nešto kao naš Kej Žrtava Racije - takvo je popločavanje. Interesantna stvar je to da se ispod čitavog šetališta pruža auto-put kroz tunel. Reče mi rođak da su to nedavno završili...uglavnom, veče smo završili u nekom lokalnom Kneipeu. Pivo razume se Weisser...
Do Kelna smo došli prilično rano sledećeg dana. Imajući u vidu da je bila subota, nije bilo preterane gužve. Parking smo pronašli na ulici nedaleko od
Kölner Doma. Katedrala je neverovatna. Ma koliko je gledali na slikama ili čitali o njenoj veličini, kada se nađete ispred nje osećaćete se očarano! Znači kao da pred samim sobom gledate neku nad-moć. Ukoliko još uđete unutra...osećaj postaje još jači! Zaista bih svrstao "Kölner Dom" na listu stvari koje bi svaki čovjek morao da vidi tokom svog života!..i malo je reči kojima bih opisao moj lični doživljaj.
Uglavnom, nakon što smo popili kafu sa drugarom i još malo prošetali, krenuli smo dalje...put nas je naveo kroz Bon - nekadašnji glavni grad Zapadne Nemačke. Mnogo lep grad ali i predmet neke druge priče...
Imajući u vidu da je vreme bilo jako loše (sneg je krenuo da veje), odustali smo od ideje da svratimo u Nürnberg. Jako žalim zbog toga jer sam imao preteranu želju posetiti okupljalište zloglasne NSP (tj. Nacista). Nisam nikakav neonacista (kako to uopšte bilo koji normalan Srbin može biti imajući u vidu naše stradanje tokom IISR) ali me oduševljava veličina arhitekture
Alberta Špera...
U Beč smo stigli oko 22h. Odmah smo legli spavati kako bi se što ranije digli za obilazak - koji smo započeli u nedelju oko 8h. Ulice su bile potpuno prazne tako da sam bio u stanju lagano kružiti kolima kompletnim centrom pez gužve i uznemiravanja. Parkirali smo se odmah na Ringu i započeli obilazak ispred Gradske Kuće (
Wiener Rathaus). Nastavili smo se šetati ringom pored Parlamenta, Hofburga i pokupili metro do "Stephanplatz-a". Zatim smo se prošetali Kärntner Straßeom do Opere i natrag ka kolima... Sve je sređeno do detalja - svaki šop, svaka zgrada...alal vera Švabama.
Za NS smo krenuli oko 11h i uz duža i kraća zadržavanja stigli oko 18h. Putovanje je bilo besprekorno. Što bi rekli - bilo - ponovilo se
Sve fotke možete pogledati
OVDE