Stigli smo i do Franjevačkog samostana, koji su u 12. veku izgradili templari, a kasnije je pripao franjevcima. Više puta je rušen i dograđivan, a jedno vreme je bio pretvoren u džamiju.
Pretpostavlja se da je na mestu gde je danas samostan bila verovatno prva bolnica u čitavoj Panonskoj niziji!
I za kraj jedna večernja slika tvrđave - pristojno je osvetljen
Ono što nisam snimio, a trebalo je, jesu pravoslavna crkva (malo je dalje od centra) i stara apoteka za koju kažu da je najstarija u celoj Vojvodini.
Sa neta sam drpio jednu sliku putokaza koji se nalazi na ulazu u Bač, kod pumpe:
Nakon dobre šetnje valja dobro i da se jede. E pa, ja sam na netu našao nekoliko restorana i čardi u Baču i okolini, pa reših da odem u čardu "Ranč" u 10-tak km udaljenim Bođanima. Bar tako stoji na netu. Međutim, prvo ta čarda nije u Bođanima nego se prođe kroz njih (imaju lep manastir!), pa kroz Vajsku, pa se onda još ide oko 2 km po nekom seoskom putu ka dunavskoj vukojebini. Kad smo stigli, onako baš fino gladni, ispostavilo se da čarda radi, čak ima i goste, ali od ribe ima samo šarana i filete soma, neke domaće roštilj-kobaje. Nisu imali čak ni piletinu, a na riblju čorbu (kuvaju za najmanje 3 osobe) bismo morali da čekamo da je skuvaju (znači sigurno sat-dva). Verujem da u proleće i leto imaju veći izbor, ali sada stvarno nisu zaslužili da pređemo tolike kilometre.
U povratku kroz Vajsku nas je vodila naša voljena GPS navigacija nameštena ka kursu za NS, međutim to elektronsko đubre je odlučilo da nam zada još muka time što nas je usmerilo ka Plavni i dalje ka Mladenovu i Karađorđevu. Dakle, ako želite da sačuvate točkove, nemojte ići u Mladenovo, prosto nije zdravo. Tek od Karađorđeva počinje stvarno odličan asfalt, očigledno žitelji Bačke Palanke baš vole da idu tamo u rezervat prirode... a nekad je i Tito tamo lovio kapitalce.
Eto toliko za ovaj put...