SOKOBANJA
Nakon što smo prošle godine obišli dosta evropskih destinacija, odlučismo se žena i ja na ponovno vraćanje Srbiji i nekim našim krajevima. Jeste da je Nemačka lepa, da u Švici pasu ljubičaste krave (a izgleda da će i kod nas krenuti)...ali se ponekad prosto iznova iznenadim i oduševim koliko je ova naša država lepa. Bože dragi, samo kada bi se ovi besni političari malo urazumili i kada bi smo svi zajednički zapeli iz petnjih žila, Švajcarci bi dolazili kod nas da se dive...ne mi kod njih. No da bacim malo sanjarenja sa strane...
...odluka da putujemo u Sokobanju je došla nekako iznenada. Pošto TAMO nikada nismo tamo bili a pronašli smo fest jeftin smeštaj (1750RSD/noć za LUX četverokrevetni apartman od 40m2), smatrali smo da bi bilo zaista glupo propustiti priliku.
Autoput do Aleksinca kod kojeg se isključujete za Sokobanju beše prilično pust tako da smo uz par stopova opušteno stigli za neka 3h. Posle Aleksinca prizor već postaje idiličan jer pre same Sokobanje prolazite pokraj Bovanskog jezera.
Jezero je jako lepo ali je u trenutku kada smo mi prolazili postojala još i neka jako čudna izmaglica koja je još više dočarala sve lepote prirode...
Nakon 30ak minuta smo stigli u banju i odmah parkirali u centar i krenuli u obilazak. Interesantno je to da i u Sokobanji postoji parking servis. Možda to nekog frustrira ali je po meni to dobra stvar jer ne postoji haos od vozila parkiranih po trotoarima nego su sva mesta uredno obeležena.
Sokobanja pripada banji vazdušnog tipa tj. ne poseduje preterano mnogo termalnih izvora (iako recimo u centralnom parku teče kroz kanal upravo termalna voda). Gradić ima nekih 8000 stanovnika i još od starih vremena je bio poznat kao izuzetno lečilište. U samom centru se nalazi tursko kupatilo staro nekoliko vekova. Kažu da su tokom pret-prošlog i početkom prošlog veka svi srpski kraljevi dolazili u Sokobanju na odmor. Danas je Sokobanja moderan grad koji je uz to i prilično uređen. Na žalost, ima tu dosta i divlje gradnje (gde li je u Srbiji nema) ali je centralna zona gotovo fantastična. Nju čine tri jako lepo popločane ulice koje se spajaju kod "Miloševog konaka" neposredno iznad turskog kupatila. U gradu postoje tri izuzetno uređena parka. Na sve strane su postavljene klupice i zaista sve deluje izuzetno lepo. Krajem Septembra 2011. je u gradu Dulić svečano otvorio Aqua park (priča slična BP - Aqua park krajem Septembra?! WTF) a u blizini centra se gradi i pozamašan kompleks bazena tako da se turistička ponuda konstantno obogaćuje. Kafića ima prilično a cene su nešto niže nego u NS (nije da je baš jeftino kao po provinciji).
Ono što maximalno obogaćuje ponudu jeste obližnji drevni SOKOGRAD, vodopad Ripaljka (zaštičeno dobro) kao i mnoštvo izletišta. Deluje mi da po okolnim planinama ima makar trideset raznih izletišta...
Vodopad Ripaljka se nalazi u okviru mestašca OZREN nekih 5-7km od Sokobanje. Iako zimi potok koji pravi vodopad presuši, prizor je zaista lep. Iskreno, meni je i bez vode bilo strava - mogu samo da zamislim kako sa vodom...na Ozrenu se još nalazi i prelepo jezerce sa restorančićem - 100% IDILA. A vazduh otprilike takav da ga je moguće u konzerve pakovati (setim se onog iz 90ih -SVJEŽ HRVATSKI ZRAK U KONZERVI...).
I konačno SOKO GRAD. Do platoa LEPTERIJA sa kojeg se pešači do drevnog grada se stiže vijugavim putem. Put je extra očuvan i jako dobro obeležen - postoje jasni putokazi u svim pravcima. Sa Lepterije kreće pešačenje pored rečice (Moravica) - prizori neverovatni...odmor za telo i dušu...na sve strane ptičice i sitne životinje...i tako pored
Hajduk Veljkove pećine prolazite i šetate nikih 15 minuta do početka uspona.
E sada, Sokograd je izgrađen bukvalno na jednoj "ČUKI" tj. na jednoj steni koja se okomito uzdiže iznad klisure. Na tim mestima (što bi moj ćale rekao) i divokoza pase "POD RUČNOM"
Dakle uspon je priličan i u izvesnim trenucima morate da se penjete bukvalno četveronoške. Ipak, kada se već popnete, dolazite do lokacije od koje zastaje dah. Neću se ni truditi da opisujem. Čak i slike malo govore o tome...najpoželjnije je i sam pogledati!
Ovim komentarom završavam priču o Sokobanji. Mislim da je zaista vredi obići...makar i na tri dana koliko je to bilo u našem slučaju. I čisto da dodam, jeste da su možda banje u blizini Segedina nabudžene i nove...moj glas će radije otići na našu stranu...kompletan set fotografija je postavljen
OVDE
Toliko