Zürich
Ajde da i ja nastavim ovu reportažu posle više od 6 meseci...
Šta da vam kažem, obaveze, obaveze i samo obaveze, a da nisam trenutno na godišnjem, verovatno ne bih stigao ni da je nastavim...
Sledeći, i poslednji, grad koji sam posetio prošle zime u Švajcarskoj je Cirih. Sve generalije o istom se lako pronalaze na netu, tako da nema potrebe da vam ga nešto posebno predstavljam. Dovoljno je reći da je u pitanju najveći grad jedne od najbogatijih država na svetu (možda i grad sa najboljim standardom na svetu), a samim tim i centar svega što Švajcarska ima da ponudi.
Prvo što sam uočio je to da Cirih uopšte nije turistički grad (jeste bilo izuzetno hladno, ali osim nekoliko Japanaca u centru grada, nisam primetio nikakve turiste). U prvi mah mi se to dopalo, ali sam kasnije imao problema sa snalaženjem u gradu, jer se nisam dovoljno pripremio pre dolaska. Engleski jezik mi nije mnogo pomogao, a bilo je frustrirajuće tražiti turistički info help desk na temperaturi od -20, jer nemački jezik poznajem kao moderatori sa srpskog SSC-a našu gramatiku.
Ali ok... Mora se nešto ostaviti i za sledeću posetu.
Sledeće što sam uočio, i šta me je dočekalo u gradu, je ogromna saobraćajna gužva. Iako im gradski prevoz funkcioniše savršeno a putna infrastruktura glomazna (moj nepouzdani "vodič" mi reče da 6 auto-puteva prolazi kroz Cirih ili pored), gužva se može porediti sa beogradskom. Evidentan je nedostatak metroa za grad koji ima više od milion stanovnika, a sa dnevnim migracijama (koje su ogromne) i mnogo više.
S obzirom na to da je Cirih jedan od najbogatijih gradova na svetu, novac se oseti na svakom koraku. Gomila banaka (stvarno gomila), osiguravajućih kuća, butika visoke mode, zlatara, kockarnica... Nešto što stvarno upada u oči i što nisam nigde do sada primetio u tolikom obimu. Takođe, Cirih i cela Švajcarska, odaju utisak države u kojoj se sa parama može uraditi sve. To se odražava na ono što nas ovde najviše zanima, a to je naravno arhitektura. Moj laički dojam o arhitekturi Ciriha je "spoj starog i novog", koji na prvi pogled deluje fino i skladno, ali sa mnogobrojnim biserima i nelogičnim urbanističkim rešenjima. Slične stvari nigde na zapadu nisam primetio. Npr. gomila slepih ulica, auto perionica preko puta Nacionalnog muzeja, auto servis na obali reke pored Marriot hotela, zgrade koje se nikako ne uklapaju i sl.. Možda sam stekao takav utisak jer sam u Cirih doputovao iz beskonačno raskošnog Beča, ali bih ipak rekao da sam grad ne umire od lepote i da ga vredi posetiti, ali samo na kratko i ako ste u prolazu.
Na žalost, sa fotoaparatom sam obišao samo strogi centar grada, imao sam izuzetno malo vremena i za to, tako da se nadam da ću vam bar malo dočarati ovaj grad.... Unapred se izvinjavam svima koji su očekivali više slika (naročito Otisu, njegov avatar me plaši).
Krećem sa random slikama centra:
Okolina glavne železničke stranice i ulica koja vodi do iste - Bahnhofstrasse.