TEMA: Kairo, Egipat/Cairo, Egypt

Dugo već planiram ovaj putopis, još iz doba mojih početaka na ssc-u, ali nikako da se to i desi. Iako nije neki, objektivno, ozbiljan i obiman putopis ipak žao mi je da bar ove fotografije ne odu u "etar" .
Beč mi je pripremljen i "na dohvat ruke" ali da ne preterujemo sa "germanizmom" kako je neko (Turbo) primetio...

U vreme naleta turističkih ponuda za Egipat kod nas, a možda čak i pre tog najjačeg pritiska neke agencije su nudile prilično zanimljive ture. Između ostalih, odabrali smo jednu koja je sadržala četvorodnevnu posetu Kairu, jer prosto takvi smo volimo da osim klasičnog letovanja obiđemo šta god možemo.
Trebali smo biti smešteni u Intecontinentalu u centru grada, međutim pošto smo podejeni u više grupa nama je "zapao" "Moevenpick" negde na periferiji što i nije bilo loše zbog samog komfora, dok sa druge strane bili smo onemogućeni da bolje upoznamo srce grada.

Kairo je ogroman grad, informacije sa lica mesta se razlikuju od onih koje poneseš odavde što iz tog ugla zvuči sasvim realno. Pominjane su cifre od 15 do 25 miliona stanovnika s tim da je nemoguće utvrditi koliko ljudi uđe i izađe iz grada dnevno ili ne izađe!?! Dnevne migracije su milionske a i okolni gradovi se računaju jer su blizu i veoma dobro povezani. Saobraćaj i uopšte poimanje saobraćaja se potpuno razlikuje od našeg iako odavde to ne izgleda tako. Definitivno najjači utisak ostavlja taj saobraćaj a nakon nekih mojih saznanja Kairo je odmah posle Indijskih gradova po tom pitanju. Oni nemaju problem sa odvodima tako da kada im se negde pojavi problem saobraćajne gužve oni naprave petlju, saobraćaj je organizovan preko dugačkih saobraćajnica sa kojim ne može da se skrene levo nego se ide do jedne tačke na kojo se nalazi kružni tok pa se onda vraćaš (deluje logično ali njihove saobraćajnice su kilometarske!), semafori su "ugrožena vrsta" i ono malo što ih ima bolje da ih nema, pešaci su takođe veoma ugroženi jer se ne podrazumeva da imaju pravo i bilo kakvu prednost, sirena u vozilima ima potpuno drugu namenu naravno svetla na vozilima se ne uključuju ni noću i tako dalje i tako dalje.
Veličina grad oduzima dah dok sa druge strane zbog vere, verovatno, u gradu imate osećaj kao u nekom vojvođanskom selu leti predveče. Ljudi sede na bankinama, klupama, piju čaj, kreću se u svim smerovima, čak i pecaju sa mostova...
Ukratko, neverovatna mešavina lepog i ružnog, bogatstva i siromaštva i potupno druga dimenzija u odnosu na naš način života.

Ovo je Kairo

Željno iščekujem nastavak.
Planirao sam bio da se pozabavim Egiptom, pošto sam pre par godina napravio oko 3000 fotki uzduž i popreko, ali to će onda da sačeka. Imam i druge zanimljivosti.

Ako imaš materijala slobodno se priključi... Ja sam planirao da dopunim ovaj Kairo (pošto nema baš puno materijala) i sa nekim zanimljivim slikama iz Gize, piramide i tako još po nešto usput. Ostalo sa letovanja možda u onu posebnu temu...

Idemo dalje, još uvek smo negde na ring roud-u i imamo dobar pogled na Kairo skyline. Inače, od kada je izgrađena ta obilaznica veoma je olakšano kretanje u ovom strahovito velikom gradu. Jedna anegdota vezana za veličinu (teško se sada već sećam detalja jer ovo putovanje je bilo 2003.godine) a koje se dobro seća desila se još u avionu. Sedeo sam do prozora a i inače volim da sedim na tom mestu i nakon preleta preko Aleksandrije, pošto je let bio večernji, potpuno sam se razbudio. Aleksandrija sjajna iz aviona nepregledna svetla duž obale kažu nekoliko desetina kilometara dugačka. Elem, nakon toga u jednom momentu letimo iznad nekih puteva, vide se svetla,... ja očekujem pilot će nas obavestiti kad se približimo... još uvek se ne naginjemo ne skrećemo, ja i dalje vidim puteve i svetla, prilično smo visoko. Sve traje nekih desetak minuta malo više nakon čega se oglašava kapetan i kaže da već 15 minuta letimo iznad Kaira , tek tada počinjemo sa nameštanjem za sletanje i kako se spuštam uviđam da sam sve vreme gledao grad i prigradska naselja! Potpuno glupo zvuči priča da nam od aerodroma do grada treba oko 45 minuta (kroz grad)...

Ulice mahom izgledaju ovako, visoke bankine, gomila automobila (dosta fića, zastava, starih modela veoma dobro očuvanih) i nema skretanja levo. Jednostavno ako želiš da dođeš kolma preko puta ideš par kilometara gore okreneš pa nazad.



Cairo Tower, jedna od znamenitosti Kaira, slobodno stojeći betonski TV toranj 187 m visine



Kairo skyline, sa reke

Jedan deo keja



i još malo skyline...

Stigosmo do glavnog gradskog trga, Trga Slobode iliti Tahrir Square. U suštini to je jedan ogroman prostor čija veličina se ni ne može uvideti iz pešačke perspektive nego tek na fotografijama i GE. Ogroman kružni tok, jedan veliki ograđen prostor (u vreme kada smo bili tamo) nekoliko važnih objekata. Arhitektura, ne znam evropska sa primesama i palmama, sve u svemu bez daha nas ostavlja veličina.

Uglavnom, razlog našeg dolaska je najvažniji objekat Egipta, verovatno, a i šire Egipatski Muzej. Poslužiću se sa slikama sa neta jer moje su katastrofa a i ne vidi se suština. Još jedan, onako prilično neprijatan, osećaj stvarala je turistička policija koja nas je pratila svugde i naoružana vojska u velikom broju na samom trgu ali i ispred i unutar muzeja. Na ulazu smo morali da prođemo ozbiljan pretres dok su devojke i žene imale preturanje po torbama i neprijatne poglede zbog garderobe. To je sve izazivalo velike gužve na ulazu ali ne i unutar muzeja.

Muzej




Detalji iz muzeja

Ovo znate, ne treba posebno objašnjenje...



...ali ovo na primer ne znaju svi. Kažu da je ovo, u vrhu slike, pored ostalih ličnih stvari i jedna vrsta kondoma faraona Tutankamona, kao što znate najpoznatijeg a najmanje bitnog...



Detalji dalje...

Najlakši ali i možda najbolji opis celog ovog prostora i osećaja u istom ću vam dati ako pomenem Indijanu Džonsa

Grad mtrvih, City of dead (Cairo).
Verovatno ste čuli ali ako niste, to je ogromno groblje koje datira još iz starih vremena u kome danas ljudi žive. Pretpostavlja se da se radi čak i o preko milion ljudi koji su svoj dom pronašli u grobnicama, mauzolejima poznatih i manje poznatih ljudi. Stanovnici ovog "grada" su raznih kategorija do beskućnika preko raznih dođoša pa do problematičnih pripadnika zajednice,... Legenda koja kruži, a verovatno i nije legenda, je da ni vojska tamo ne ulazi...
Prostire se na nekoliko kilometara a čak ni vlast nema podatke o broju, strukuturi,... stanovništva.
Nažalost, nismo uspeli da priđemo bliže (možda i bolje jer kažu da je opasno), ali eto ima par fotografija a dopuniću sa nekoliko skinutih sa neta, čisto da pušam da vam dočaram...

Morbidnjak.

Grad mrtvih je opasan sa svih strana zidom visine 4-5 metara, ima nekoliko ulaza, a odmah pored jednog od zidova prolazi jedna od većih gradskih ulica. Inače u Gradu mrtvih nema struje, vodovoda, kanalizacije, prodavnica... To je najsiromašniji deo Kaira i Egipta, pravi slam. Policija stvarno ne zalazi tamo sem ako mora. Slike koje je Pripadnik postavio su lepota spram onoga kako to inače izgleda - prljavo, sivo, razrušeno, zapušteno... kao da je iz 15. veka.

Ako se dobro sećam, na jednom kraju se nalazi grupa grnčara koji prodaju svoje proizvode za smešne pare, ali vodič nije hteo da nam tu zaustavi bus zbog rizika od pljačke i sl. (ili možda ima dil sa drugim prodavcima).

Evo par slika odande, iz busa:

P.S. Još jedna iz tog kraja grada:

Pinki hvala i samo napred!

Što se tiče prljavog, sivog i zapuštenog, kako kažeš... to je česta scena i ona se može videti u svugde po Kairu ali i u Egiptu uopšte a ne samo na groblju .
Na primer, na fotografijama ispod vidi se da takvi kvartovi nisu ništa neobično.

Periferija, na putu za Gizu...





S obzirom da je u Kairu kiša izuzetno retka pojava (kažu da padne jednom u 7, 8 godina) a klima je značajno prijatnija tokom cele godine, način i kultura stanovanja su dosta drugačiji od nama poznatog i prihvatljivog. Oni veoma često nemaju prozore odnosno stakla (okna imaju) nego samo šalukatre (primetićete na slikama)...

Idemo dalje. Jedna od najvećih turističkih atrakcija, bar tako kažu ali na mene nije ostavila preveliki utisak, pijaca bazaar Khan el-Khalili. U suštini to je jedan blok odnosno nekoliko ulica u kojima se nalazi veliki broj malih i velikih trgovina, kafea i ne znam ti ni ja šta sve ne. Uglavnom, proveli smo se veoma lepo iako nismo obišli (onako besciljno turistički tragajući za suvenir-glupostima) celu pijacu zahvaljujući tome što smo uspostavili dobar odnos sa vodičima (jedan naš a drugi lokalni, po zakonu) sa kojima smo obišli i uživali u nekoliko lokalnih prodavnica i kafića koje "običan" turista nije u prlici da vidi . To je nama tada bilo baš zanimljivo a pogotovo zbog našeg vodiča koji je prepun iskustva i priča koje je željan da podeli sa nama. Na žalost kasnije smo čuli da je dobio otkaz upravo zbog tog i takvog (kažu neprofesionalnog ) odnosa sa klijentima... kažu da, iako je dobar prijatelj sa Mićićem, nakon što je celu jednu turu turista odveo u kafanu umesto u Aleksandriju, osim otkaza nije moglo drugačije .

Prepoznaćete našeg prijatelja , dok mi "čitamo" lokalnu štampu...



...u lokalnom kafeu ... gde može dobro da se šiška ...



Ambijent

Detalji... zbrka, frka, buka...

I onda buuum... minareti najvećeg na svetu muslimanskog molitvenog doma.
Istina, razočarenje je nastalo odmah kada smo saznali da je izgrađena od alabastera skinutog sa piramida!?
Nažalost, mnogo toga je zanemareno, uništeno i zaboravljeno kroz istoriju od strane muslimanskog, dugo, dugo prilično nezainteresovanog, naroda. Ruku na srce i danas je tako u velikoj meri. Prosto postoje mnoge stvari koje su uradili stari egipćani a koje današnji ljudi i dalje samo koriste... U mnogim delovima čak se živi i lošije nego u vreme starih egićana. Ne znam da li to ima veze sa verom ali prosto tako je...

Kako god ovo izgleda fantastično...

Pogledajte





Al Azhar Mosque najveća

Neverovatan grad. Sjaj i beda kakvu nigde nisam video, revolucija je logican sled dogadjaja.
@Pripadnik
Svaka cast na podvigu sa fotkama iz muzeja . Za one koji nisu bili samo da objasnim: procedura ulaska je strozija nego na aerodromu, ne sme se uneti nikakav uredjaj za snimanje, bio sam svedok nimalo neznog udaljavanja turista iz muzeja koji su slikali telefonom.
Bravo!

mrnjavi napisao/la: Slažem se u potpunosti. Na ulazu oduzimaju sve fotoaparate i stavljaju na gomilu bez označavanja, pa ti posle nađi šta je tvoje... Tako da sam moj ostavio u busu. Vrlo stroga kontrola, panduri prepipavaju po telu i otvaraju torbe.

Bili smo u muzeju 2 sata i za to vreme smo uspeli da pređemo samo sprat, a prizemlje smo nažalost morali da ostavimo za neku drugu priliku. Izgleda da ćemo se načekati. Tokom Arapskog proleća demonstranti su upali u muzej i porazbijali i pokrali šta su stigli. Između ostalog upali su u posebnu prostoriju u kojoj se čuva 10 (ili beše 12) mumija u staklenim sanducima u kojima se neprekidno održava određena temperatura i vlažnost vazduha, pa su divljaci uništili dve mumije. Ulaz u tu sobu se posebno naplaćivao 100 egipatskih funti po osobi, a tu su Ramzes, Hatšepsut i drugi vladari.

Par sličica muzeja iz marta 2009.:

Hvala Mrnjavi

Doduše, iako se ne sećam najbolje svih detalja s obzirom da smo bili sada već davne 2003. godine tamo, čini mi se da se moglo slikati ali bez blica ili da se nije smelo snimati... Mada više i nisam siguran jer mi je u memoriju urezana scena otimanja ženskih torbica i trkeljisanja i bacanja tehnike na gomilu i vojske na ulazu sa naoružanjem... ma to sve ne može ni da se opiše...
Mada sada kada pogledam fotografije ne vidim baš nešto fotoaparate kod ljudi a i ovaj policijac me čudno gleda
Stalno se tamo nešto novo dešavalo, sećam se tako da je turistima uteran strah u kosti pričama o japanskim turistima koji su nekoliko godina ranije ubijeni u terorističkom napadu u luxoru. Od onda se prilikom odlaska u luxor formiraju autobuski konvoji a zabranjeni su individualni odlasci. Turistički policajci su od tada sastavni deo svake grupe, kao zaštita iako više deluju zastrašujuće,...
Potpuno neverovatno, u jednom momentu sija hotel "Four Seasons" sa limuzinama ispred i holivudskim scenama ispred, mlade lepe devojke u brendiranim feredžama, glamur, sjaj a već u sledećoj ulici oblakoder sa rešetkama na svim prozorima i seoskom atmosferom ispred,...To je ujedno i ono što me najviše nervira kod njih... to neko potpuno neshvatanje gde su, šta su, šta imaju... Kako da vam kažem, imam utisak da je dobro da su englezi dole bili uticajni i da su ih pokrali jer je u nekoj meri to sauvano i istraženo. U suprotnom bi oni to sami sebi uradili... i mnogo toga upropastili.

Pinki slobodno nastavi da dopunjuješ a ja ću kad stignem. Nemam nešto zanimljivo iz samog grada pa ću se malo izmestiti do Gize i piramida a nadam se da to neće smetati iako je sama tema posvećena Kairu.

Upravo tako, narod koji danas naseljava Egipat nema ništa zajedničko sa starim Egipćanima osim lokacije. Čovek se prosto zaprepasti kakav je njihov odnos prema ovom blagu koje im je ničim zasluženo palo šaka. Pričao nam je lokalni vodič da ogromna većina stanovništva, čak i onih u turizmu nema pojma kako se zovu piramide. Oni ih poznaju kao velika, srednja i mala. Setimo se samo Abu Simbela, da nije bilo intervencije UN u zadnji čas, potopili bi ga bez imalo griže savesti. O čuvarima u Dolini Kraljeva koji se se iznuždavaju iza prve stene na 3m od ulaza u grobnice neću ni da trošim reči.

Ali najviše sam pizdeo svaki put u Gizi, u podnožju piramida. Nemaš ni minut mira da se diviš ovim veličanstvenim dostignućima čovečanstva jer te non stop cimaju, vuku, gnjave da kupiš neku budalaštinu, da se slikaš na kamili...
Tako da na kraju moram reći: Englezi su krivi!
Morali su iz čisto civilizacijskih razloga ostati tamo. Nije sloboda za svakoga.

Pripadniče, jel mogu i ja da okačim koju fotku?

Ma naravno, slobodno postavljajte.
Ja ni nemam još mnogo materijala, tačnije imam ali dosta toga bi trebalo skenirati...ali, to će sačekati neku drugu priliku. U to vreme smo bili opremljeni jednim pozajmljenim digitalcem i jednim klasičnim "idiotom" tako da postoje "rupe u memoriji"

Uskoro nastavak...