TEMA: Bratislava (Blava) - Mesto snova

Kad smo već kod jubilanta (Štura), da vidimo radove u njegovoj ulici. Pravi se nova tramvajska linija za Petržalku (već sam o tome pisao u drgoj temi)





Otići Blavu,a ne posetiti sajam knjiga- naravno da ne. Njihov sajam je ko novosadski-bedan.





dva pogleda na Petržalku sa sajmišta (Incheba)

Bratislave jel si dao ocenu za današnji baner Bratislave?

ranko su ns napisao/la: Nisam.

pa daj

Plava crkva je mnogo fina.... Kao torta.

Blavak bio malo u Blavi, pa da dopunim.
Ekonomski univerzitet

Visoka škola lepih umetnosti (akademija)

Dok je Požonj (Presburg, Prešporok) bio glavni grad Ugarske (Bp je bila pod osmanlijama) u ovoj zgradi je zasedao parlament.

Od kako je Slovačka ušla u sastav ČSR, pa bila "samostalna" za vreme 2. sv. rata, pa nakon toga u ČSSR, ČSFR, njen parlament je zasedao u zgradi koja se nalazi na Župnom trgu (Župné námestie).

na istom trgu se nalazi i zgrada u kojoj je smešteno Ministarstvo pravde, kao i Najviši sud Slovačke.

Na nekim trgovima se polako pripremaju Božićni festivali/vašari
Hlavné námestie, nedavno je postavljeno i božićno drvce koje treba da se ukrasi, a i doneti su štandovi koje treba rasporediti.

Hviezdoslavovo námestie je u jednom delu (bliže zgradi pozorišta) takođe počelo da poprima prazničnu atmosferu.

dok u drugom delu nema nikakvih dešavanja

kao i na Námestiu SNP

Blavak napisao/la:
jesi li povratio na tu crkvu?

ranko su ns napisao/la: Nisam nikada bio u staroj Gradskoj kući, kojoj ovaj toranj koji se vidi na fotki i pripada. Toranj je sagrađen u 13. veku, a tokom vekova, što zbog zemljotresa, što zbog požara, nekoliko puta je sređivan u skladu sa tada važećim estetskim normama. Toranj je samo deo kompleksa koji je nastao spajanjem tri kuće ( Jakubove, Paverove i Ungerove) i Aponjijeve palate koji su činili sedište gradske uprave. Krov koji se vidi desno od tornja pripada Jakubovoj kući koja datira iz 14. veka, ostatak kompleksa se ne vidi.

Detalji ulica Starog grada

Most SNP (UFO) smo već mnogo puta videli, al do sada nismo ono što je ispod sa strane Starog grada. Tu se nalazi terminus javnog grdaskog prevoza

Novu zgradu parlamenta smo takođe već viđali

zavirićemo samo malko unutra

zastava sa desne strane nije srpska, nego je slovačka iz perioda revolucije 1848. godine. Imala je raspored boja kao i srpska.
jedna od kapija i detalj tvrđave (Hrad, prilaz od mosta SNP )

Nema slika

Osim trgova, sređuju se i izlozi

tržni centri

(moj omiljeni Aupark)

Aupark je zvanično tržni cantar sa 4 zvezdice

te su i toaleti u skladu sa time
ovde možete sačekati nekog (nalazi se ispred ulaza u toalete)

a možete i očistiti cipele ili popiti vode

31.5. ove godine ovde je otvoren prvi Starbucks u SK.

(ova kafa im i nije nešto, mlečani su nenadjebivi što se kafe tiče)

Pogled na nove poslovne i obnovljene stambene zgrade u Ajnštajnovoj ulici (tj gradski auto put)

Blavak napisao/la:
Dobar je Starbucks, ne zezaj!



Sledeći put uzmi klasiku, nema greške.

Obzirom da je u petak 11.11. bio Sv. Martin, katedrala Sv. Martina je bila otvorena, te sam iskoristio priliku da je posetim. Osim opštih podataka, koji su mislim već negde navedeni, ova katedrala je u periodu od 1563. do 1830. bila mesto krunisanja kraljeva Ugarske. Ovde je u tom periodu krunisano 1 kraljica (Marija Terezija), 10 kraljeva i 8 supruga kraljeva. ( sk.wikipedia.org/wiki/Bratislavské_korunovácie ) Obzirom da smo joj više puta videli spoljašnjost, prikazaću unutrašnjost.

(obratite pažnju na Sv. Ćirila i Metodija koji u rukama drže natpis Слово koji je na ćiriličnom pismu)

skulpturu Sv. Martin sa prosjakom napravio je austrijski vajar Doner oko 1734. ( hr.wikipedia.org/wiki/Georg_Raphael_Donner )

Fotografije su lošije zato što sam na brzaka i potajno fotografisao, a razlog je jednostavan-zabranjeno je. Katedrala nije ostavila nikakav utisak na mene, očekivao sam nešto znatno više, obzirom na to šta je bila i šta sada predstavlja.

Uhvatih jedno od mnogih gradilišta u BA. Ovde su uspeli da sačuvaju prvobitnu fasadu.

Pressburg, Pozsony, tj Prešporok nije bio "slovačko" mesto sve do posle I sv. rata. Prema poslednjem predratnom popisu u BA je živelo nešto više od 70.000 stanovnika od čega je oko polovine bilo nemačko (oni koji su govorili nemačkim jezikom), trećina su bili mađari, a svega sedminu stanovništva su činili slovaci. Osim navedenih živeli su ovde i srbi, hrvati, bugari, ... O tom periodu se i danas na nekim fasadama mogu naći tragovi.

kako ne bi ste mislili da je ovde sve lepo, šareno i idealno, pogledajmo sivilo Obchodne ulice (prev. Trgovačkka)

njihovi podzemni prolazi nisu baš u najboljem stanju. Uprkos brojnim pokušajima da se srede, a i kad se srede, brzo nakon toga se devastiraju.