TEMA: Verona i Vićenca

Verona je glavni grad italijanske provincije Verona u regiji Veneto od 252 520 stanovnika, po broju stanovnika je drugi po veličini grad u Venetu.
Grad je još od srednjeg veka sedište istoimene dijeceze, ali je danas najpoznatija kao grad tragičnih ljubavnika Romea i Julije.
Verona je zbog svog istorijskog centra, uvrštena 2000. na UNESCO-vu Listu mesta svetske baštine u Evropi
Grad je osnovalo neko od antičkih Italskih plemena,Rimljani su ga zauzeli i 89. pne. pretvorili u svoju koloniju. Za vreme njihove vladavine grad je rapidno uznapredovao, jer je bio raskrsnica puteva između Apeninskog poluostrva i severne Evrope
Verona je postala samostalna komuna početkom 12. veka. Grad je od 1260. postao Mastino dela Skala, nakon tog je gradom vladala porodica della Skala i grad počinje da prosperira.
Za vreme vladavine Bartolomea della Skala, dogodila se drama Romea i Julije. Verona je od 1387. bila pod vlašću milanskih Viskontija (Gian Galeazzo Visconti) a nakon 1405. pod vlašću Mletačke republike koja je trajala sve do 1797. kad ju je Napoleon Bonaparte ustupio nakon Mira u Kampo Formiju Habsburškoj monarhiji.Verona je 1866. postala deo Kraljevine Italije. Grad je pretrpeo teška razaranja za vreme 2. svetskog rata od savezničkog bombardovanja, ali je danas potpuno obnovljen.
Ono što sam obišao u ovom gradu je označeno na mapi crvenom bojom (ručno docrtavano, ne baš precizno).

Porta nuova, tj nova vrata/kapija na nekadašnjem ulasku u grad.

polazna stanica od parkinga autobusa i automobila je pored groblja čiji ulaz izgleda ovako

pa preko mosta Aleardi kojim se prelazi reka Adiđe oko koje se svio grad, i sa koga se pruža ovakav pogled

sam most preko koga smo prešli izgleda ovako

Tragovi vlasti Mlečana su vidljivi svuda po gradu, pa i uz reku.

U pozadini prethodne fotke (poslednja u postu) vidimo ostatke zidina koji se nalaze u ulici Palone, pogledajmo ih izbliza šetajući ulicom prema trgu Bra.









Pogled na zgrade koje se nalaze na suprotnoj strani ulice i ulice koje dolaze dovde.

Polako pristižemo i do trga Bra (veliki), gde se nalazi gradska kuća (u palati Barbieri), palata de la Gran Gardia i najpoznatiji lendmark grada - Arena.
Veronska Arena, treći po veličini očuvani rimski amfiteatar je iz 1. veka. Izgrađena oko 30. godine, duga je 139 i široka 110 metara, a mogla je da primi oko 22 000 gledalaca na 44 reda mermernih sedišta. Današnja dvospratna fasada je zapravo unutrašnji potporni zid s lukovima, dok je komad spoljne trospratne kamene fasade ostao samo na jednom mestu. Od tog kamena su izgrađene brojne građevine srednjovjekovne Verone. Veličanstveni interijer je ipak netaknuti koristi se i dan danas za sajmove, predstave i operu pod zvezdama za vreme toplih letnih noći. Jedna izvedba baleta Grk Zorba baš na ovom mestu je bila inspiracija i našima te su tu predstavu postavili u SNPu.









gradska kuća

pogled na bok

palata u kojoj se održavaju izložbe, Van Gog trenutno (nažalost vremena smo imali jako malo)

Trg Bra, sa parkićem i fontanom koju zovu rešetka (misli se na "cediljku" za pastu)






gužva mora raznih turista i domaćih na ulasku u ulicu Macini gde ona počinje od trga Bra

Pomenuta ulica Macini (imenovana po Đuzepeu Maciniju, ideologu pokreta za ujedinjenje italijana), koja je nešto poput naše Dunavske.



Rimska vučica kod mlečana?


razne porodice su živele, vladale i imale svoje palate u ovom gradu

još koji detalj iz ulice, kao i nekih bočnih uličica/trgića.
pločnik





i dolazimo do kraja ove ulice

kroz ulicu Kapelo

stižemo do trga Erbe (kažu zelenog)

gde se nalazi zanimljiv parking za bicikle, koji su inače veoma popularno prevozno sredstvo u gradu.

i dalje smo na trgu



tu se nalazi pijaca čije tezge se sklanjaju i onda je trg slobodan za razna dešavanja (ja sam mislio da će i naš Republike biti takav)

ovde su u stara vremena dovodili prestupnike jednom nedeljno, te ih vezivali da građanstvo može da ih vidi, vređa, pljuje, bije,... (zanimljivo je bilo u doba srednjeg veka i renesanse)



fontana Device Marije i mletački Sv. Marko (lav na stubu)

Prolaz sa trga ulicom de la Kosta prema ulici Dantea Aligijerija
ovo gore je kitovo rebro, a legenda kaže da će otpasti kad ispod njega prođe neko potpuno bezgrešan.

Danteova ulica i trg dei Sinjori

Dolazimo do ulice Alki Skalđieri gde se nalazi grobnica (crkva-zadužbina) istoimene porodice.

Vraćamo se do ulice Kapelo gde se nalazi Julijina kuća.



i čuveni balkon u dvorištu

kao i detalji na kući




mnogi turisti ovde pišu imena onih sa kojima žele da ostanu zajedno doveka (po meni glupost neviđena i oštećenje spomenika kulture)

Vraćamo se prema trgu Bra sa koga skrećemo u Rimsku ulicu (Via Roma) kojom idemo prema Kastelvekiu (Starom zamku).
Rimska ulica



Kastelvekio (Castelvecchio), koji je podigao Kangrande II 1354. Prvobitno je bio poznat pod nazivom Castello di San Martino in Aquaro. Smatra se jednom od najvažnijih vojnih građevina porodice Skaliđeri (Della Scala), koja je vladala Veronom u srednjem veku.Gradnju zamka je počeo gospodar Kangrande II de la Skala zajedno s istoimenim mostom godine 1354. a završen je 1376. godine. Kasnije, za vreme mletačke vlasti, dograđen je kako bi se iz njega mogli koristiti topovi. Godine 1797., za vreme francuskih revolucionarnih ratova oštećen je od strane Napoleona Bonapartea prilikom gušenja lokalne pobune. Danas se u njemu nalazi Muzej grada Verone.
Pogled na fragment zamka sa kraja Rimske ulice






pogled iz kapije dvorca prema ulici

ploča u ulaznoj kapiji

Dvorište zamka












kapija prema mostu

Most Kastelvekio








pogled sa mosta prema zidinama zamka, reci i gradu

Vraćamo se prema polaznoj tački
usputna fasada sa parkingom za bicikle ispred

njihovi gradski biciklovi


nov podzemni prolaz koji je deo podzemne parking garaže i nadzemnog parkinga za turističke autobuse blizu centra i skoro na samoj obali reke (znači može to i kod nas, samo ako se hoće).



deluje da će se i dalje graditi

i na kraju neko gradilište na izlaznom putu iz grada. Nisam ni hteo da pitam da stanemo i potražim tablu, samo par fotki iz busa.

Vićenca je glavni grad istoimene italijanske provincije Vićenca (regija Veneto) od 111 500
U Vicenzi se nalaze 23 građevine Andrea Paladia ( sr.wikipedia.org/wiki/Андреа_Паладио )zbog kojih je ovaj grad stavljen na UNESKO listu svetske baštine.
Obzirom da smo nakon kratkotrajnog razgledanja Verona u Vićenci imali još manje vremena, postovaću samo fotke, te ću postepeno dodavati I opise kasnije.
Samo prilažem mapu, zbog malo vremena za razgledanje i kiše nisam uspeo da skontam gde su nas sve proveli, no ono što sam siguran je da je to u okviru ovih ulica obeleženih žutom bojom.

Kako smo izašli iz autobusa u ulici Rimskoj, negde između znaka za hotel i parkinga, dočekao nas je

(Gandi)
onda smo pogledali i okolinu





krenusmo Rimskom ulicom prema šetalištu A. Paladia, odnosno prema ulaznoj kapiji u stari deo grada.

Ulazimo kroz kapiju na Trg del Kastelo i sada smo u starom delu grada.

Dolazimo i do Paladinove "Bazilike"






pogledaćemo okolo ostale građevine na trgu gde je i Bazilika

kiša kiša,
nego kako si išao kakav smeštaj cene pošto krigla

DA, nažalost osimu Veroni, kiša nas je pratila stalno. U Veneciji smo pokisli baš. Išli smo busom u aranžmanu neke BG agencije. Dve noći u busu, jedna u hotelu u Jezolu. Kriglu nisam probao, smatram da žabari baš i nemaju neko pivo, više su mi za kafu, koju zaista dobro prave, a topla čokolada je vrh vrhova. Pica i lazanje imaju drugačiji ukus tamo nego ovde, nema kečapa, samo paradajz. Cene su za naše prilike, kad nemaš baš vremena da istražuješ, visoke. Razne džidža-bidže za turiste koštaju ko đavo (obična grafitna olovka u Julijinoj kući, tj u venecijanskom muzeju-crkvi muzike košta 2 EUR).
EDIT:
Smeštaj je sasvim solidan. Normalan hotel sa ***, kafu uz doručak služe besplatno.Zvanična stranica hotela
www.hotelmodernojesolo.com