TEMA: Kijev

Mislim da će vam biti zanimljivo moje viđenje jednog velikog grada, sa strane Evrope na koju se ređe ide. U Kijevu sam bio poslovno pre dve nedelje.
Legende kažu da je Kijev osnovan još u V veku, od strane tri brata od kojih se najstariji zvao Kij, pa otud i ime. Neke druge legende kažu da je apostol Andrej u prvom veku bio tu, na mestu gde je sada Svetoandrejska crkva, pobo krst i prorekao da će tu biti veliki grad oko kojeg će izrasti moćna država. Ima oko 2,8 miliona stanovnika, a sa predgrađima oko 4.
Inače, da ne pitate, u Kijevu se ne oseti da je u Donbasu rat. Grad živi svojim životom, koji, bar ovako sa strane, deluje kao "normalan" život. Prilično je čist (manje grafita nego ovde i nema kontejnera sa smećem oko njih, bar u tim centralnim delovima). Sa druge strane, ima haustora u koje sa baš nikako sam ne bih usudio ući, ali imali smo lokalne vodiče, pa se ispostavilo da u nekima od njih ima fantastičnih restorana. Ali, prosečan zapadni turista se nikada ne bi usudio da sam tu zaviri. Neke barice, pomalo ofucani zidovi, gomile monstruoznih klima uređaja po zidovima (ali sa dvorišne strane). Jer, iznenađujuće, Kijev ima vruća, kontinentalna leta.
Zanimljivo mi je bilo što gomila zgrada ima na fasadama okrečene cigle. Nisu malterisane, ali cigle su okrečene, često i različitim bojama, i to nije izuzetak nego pravilo.
Meni se Kijev prikazao u nekim "slojevima", pa ću tako, prateći tu svoju percepciju, i ja Kijev predstaviti vama.

Kada se krene od aerodroma, prvo što se da primetti je da put sa svake strane ima četiri trake + zaustavnu. Tu se prolazi kroz tzv. spavaonice (spaljni rajoni), koji su kao Novo naselje, Novi Beograd... bilo gde u istočnoj Evropi. Neki blokovi zgrada eventualno privlače pogled jer su 30+ spratova.
Ovi delovi grada su na levoj obali Dnjepra, i to nekako ovako izgleda:


Kada se pređe na desnu obalu Dnjepra, prvo se nastavja slična arhitektura:


A eventualno su interesantni relikti socijalističke prošlosti kao ovaj obelsik sa posvetom gradu-heroju:


Ili državni cirkus (da, da, imaju nacionalni cirkus):

Tu mi nekako pripadaju i ove užurbane velegradske ulice:

Sledeći "sloj" Kijeva je po meni Hrešćatčik, glavna ulica, i Majdan Nezaležnosti (trg nezavisnosti, odnedavno poznat po demonstracijama) i to je Kijev iz prve polovine XX veka. Deluje skladno i monumentalno.

Ovakve zgrad zovu "Staljinke" i to je pogled na Hrešćatčik iz jedne bočne ulice (u kojoj je fantastičan tatarski restoran Musafir):



Zatim CUM, Centralni Univerzalni Magazin. Ime nosi iz socijalizma, ali su sada unutra svetski brendovi sa abnormalnim cenama, nedostižnim prosečnom Ukrajincu (a i nama):


Dalje se nastavlja sa tom arhitekturom. Ovo je sam Majdan, sve zgrade su od iste visine, istih materijala. U centru postoji ogroman tržni centar, ali ISPOD zemlje, tako da nije poremetio arhitektonski sklad. Zapravo, celom dužinom Hrešćatčika idu podzemne ulice sa radnjama.


Poznati stub u centru Majdana:


Tipične, monumentalne zgrade:

Još zgrada iz glavne ulice:






E, sada nešto što je u meni izazvalo gnev. Naime, domaćini su tvrdili da se u ovoj, Beserabijskoj pijaci prodaje najbolja slanina na svetu. Objasnio sam da ne preteruju, da sam ja iz dela Srbije u kojoj je ovakva izjava pitanje časti i da se ne šale:



U svakom slučaju - slanina se vole, i to je lepo znati.

Sledeći deo je Kijev iz XIX veka, manje-više tipičan evropski grad, ali ipak nekako drugačiji. Meni je bilo zanimljivo to sa krečenjem cigala.









A ovo ispod je ulaz u restoran gde je Bulgakov imao običaj da ruča:


Pa je tu i spomenik Pantagruelu (mačku iz romama Majstor i Margarita), voljenom "Pantjuši".



Inače, interesantno je kada saznaš da je Tolstojeva ulica tako nazvana jer mu je tu živela svastika, pa je tu odsedao kada je bio u Kijevu, ili gde je živeo Bulgakov, gde Vrubel, gde Sikorski...

Još tih zanimljivih mesta iz Kijeva 18-19 veka. Na primer Svetovladimirska crkva (St. Vladimir je živoe u X veku, ali je crkva s kraja XIX veka):



Ili nos na ulasku u kafanu u kojoj je Gogolj napisao pripovetku Nos (inače, Gogolj je etnički Ukrajinac, ali je pisao na Ruskom i sada se lome koplja čiji je):


Svetoandrijevska crkva. Kada se ćerka imperatora Alekseja zaljubila u nekog kijevskog operskog pevača, beše to XVIII vek, pa je imala plan da preseli zimsku prestonicu iz Petrograda u Kijev, sazidala je ovu crkvu (koja je u tom baroknom petrogradskom stilu, jedina takva u Kijevu).


Pa je tu pored i spomenik pripoveti "Jureći dva zeca". Jurio je bogatu, a "voleo lepu al' sirotu..."

E, a sada polako idemo u "hard core" Kijeva. X vek, XI vek... Vreme procvata Kijevske Rus'

Prvo, Zlatna vrata. Neki kažu da je kupola crkve iznad bila zlatna, neki da su to bila vrata za aristokratiju pa je ostali svet morao da plati zlatnik (ali si "viđen") a neki da su stvarno bila od zlata. Kako god, ovo je najstariji sačuvani deo Kijeva (na slici je rekonstrukcija a u njoj su ostaci zida):


Pored je spomenik Jaroslavu mudrom, sinu Svetog Vladimira:



A nekih 300m dalje je veličanstveni Svetosofijski sabor iz X veka. Ima fascinantnih priča u vezi te crkve, ali da ne davim...


Ispred Svetosofijskog sabora je spomenik Bogdanu Hmeljnickom, prvom hetmanu srednjevekovne kozačke države (sa sedištem ne u Kijevu, nego u Zaporožju):




Pogled niz trg:

Na istom tom trgu, na drugom kraju je Svetomihajlovska crkva: Takođe X vek. I da, kupole su stvarno od zlata.



Levo od Svetomihajlovskog sabora je ministarstvo inostranih poslova. To je trebalo da bude jedno krilo vlade sovjetske Ukrajine, a drugo krilo je trebalo da bude izgrađeno na mestu Svetomihajlovske crkve, ali ih je na sreću (veoma uslovno "na sreću") u tom poslu prekinuo drugi svetski rat:


Jedna ikona iz Svetomihajlovske crkve, možda vam je poznat svetac:


Senica u dvorištu:

I za kraj, Kijevsko Peščerska Lavra. Kompleks crkava i manastira. Domaćin nam reče da je tu sahranjeno 122 pravoslavna sveca. Ja nisam znao da ih toliko uopšte ima.

Ulazi se kroz ovu crkvu:


Neću mnogo kometarisati:

I za kraj, kao bonus, Kijev spomenika. A ima ih dosta. Kao i parkova, grad je zaista veoma zelen.

Sveti Vladimir, na, naravno, svetovladimirskoj gori:


Spomenik ukrajinsko-ruskog prijateljstva. Malo redekorisan, ali čitav:





I jedan veeeliki spomenik u blizini Lavre. Majka otadžbina, na bregu iznad Dnjepra. Mene je podsetila na Brijenu od Oporja


I Sveta Olga (baba Svetog Vladimira), Sveti Andrej (bitan za Kijev jer je pobo krst... sad već znate priču) i Ćirilo I Metodije.

Eto tako, želeo sam ovo da podelim sa vama, jer sam ja bio prilično fasciniran.
Inače, niko nije posebno reagovao na činjenicu da smo iz Srbije, Nije bilo negativnih reakcija, promene tona ili izraza lica... ništa slično tome. Ono, nije bilo ni grljenja ni ljubljenja, takođe.
Ljudi se ponašaju, najbolje je reći - uobičajeno.
Restorani su jeftini (u zaista dobrom i pristojnom restoranu, kompletan meni - čorba, glavno jelo, salata je 88 grivnji a to je ispod 3 eura). Taksi je takođe jeftiniji nego ovde, ali ne mogu tačno da kažem, jer su nam domaćini obezbedili prevoz. U radnji se votka Nemiroff može kupiti za, mislim baš isto 88 grivnji. Definitvno se jeftinije živi.
Prodavnica čokolade i slatkiša ima svuda, a posebno su uređene one Roshen (a to j od PoROSHENko, tj. od prezimena predsednika).

I to je to, za ovo putovanje, u jedan od gradova koji je malo ređa destinacija putovanja, ali ima šta da ponudi.

baš super reportaža. Nisam išo tako daleko na istok. Pošto je smeštaj u hotelu. Kako si išao tamo.
Jel si se osećao bezbedno. Kakav im je standard

Smeštaj u hotelu - iskreno, ne znam, platila firma. Vidim na bookingu da je oko 50 EUR noćenje sa doručkom u tom Ibis Kiev City hotelu. Na dobrom je mestu, oko 300m od crkve Sv. Vladimira. Preporučujem.
Išli smo kombijem do Budimpešte, pa onda avion.

Standard je loš. Kukaju, a to i statistike pokazuju. Pre "revolucije" bilo je 8 grivnji za eur, a sada je 31 grivnja za euro. Znači, katastrofa. Sada su plate počele da rastu i "vijaju" novi kurs, ali ima da se načekaju dok dođu na staro (a i to staro nije bilo sjajno, opet gore nego ovde).
Sa druge strane, uprkos svemu, koleginica sa kojom sam pričao, ubeđivala me je kako je grad potpuno siguran, kako ona iz teretane ide sama kasno uveče peške kući i nikada nema nikakav loš osećaj. Metro radi, gradski saobraćaj radi. Čisto je.
Kafići, restorani su lepi i uredni. Sasvim "svetski", ni slučajno neke ofucane birtije. A takav je i osećaj u njima, i ponuda (slatkiši, klopa, kokteli, pića...). Mladi ljudi oko tebe bi mogli biti ljudi iz bilo kojeg evropskog grada. Frizurice, krpice, sve je u trendu.
A stariji, slučajni prolaznici na ulici... znaš kako nemaština vuče u onaj sivi, uniformisani provincijalni izgled? E, pa, oseti se i to. Nije dominantno, ali oseti se.
Ima malo i onih ćelavih krkana sa besnim kolima, koji su i nama poznati.
Opet, Kijev je veliki grad pa sam video i gospodu sa šeširima i leptir mašnama na ulici. I gospođe u raskošnim bundama. Doduše, tamo je bunda skoro pa zimska narodna nošnja.
Ima i azijata, i Tatara, Gruzina, Azera, koji deluju onako pomalo blisko-istočno. Velegrad ko velegrad, ima svega po malo.
Klopali smo u tatarskom restoranu, u gruzijskom restoranu... jeli smo boršč, naravno. Izbor je širok.

Inače, šta god pisali u novinama i na TV-u, Kijev velikom većinom priča ruski. Trude se da sve prevedu na ukrajinski, natpise, putokaze, i to su uradili, ali taksisti, ljudi na ulicama... jednostavno i dalje pričaju ruski. Doduše, da ne bude zabune, na tom ruskom o Putinu pričaju sve najgore i sa puno ponosa govore o svojoj "revoluciji"... Bar oni sa kojima sam bio u kontaktu. Meni pada na pamet Beogradski sindikat: "Ovde nemate kontrolu, to je masovna reakcija." Koliko je to bilo spontano a koliko proizvedeno, o tome bismo mogli do sutra. Ali je to bila prava masovna reakcija. Grad nije prepun ukrajinskih zastava i grbova, kao bi se ponekad iz novina moglo zaključiti. Na letovanju u Turskoj sam npr. video zastave na skoro svakoj drugoj kući, a ovde ima poneka na državnim objektima i to je to.

Grad je definitivno velik, upečatljiv, ima sjajnih delova, Ima fantastičnih murala. Prilično čist, ali ne savršeno. A opet, ima i u centru onako divlje zagrađenih terasa, pet terasa per različitih stilova, na tim sjajnim starim zgardama (nije epidemija, ali ima), ima poneki prozor zakrpljen kartonom, ponegde otpao malter, ponegde bare na ulicama, ponegde poneki grafit.... ne previše, ali ima. Ako bi hteo da napraviš zlonamernu reportažu o Kijevu u raspadu, našao bi materijala, ali bi morao malo da se potrudiš.
U gradu sam se osećao bezbedno. Komunikacija je normalna i korektna.

I ostala je želja da ponovo odem, ali ne poslovno (jer si onda ograničen sa vremenom) nego da lutam po svome.

Pa kakva im je slanina?

Odlična reportaža btw!

To i mene zanima.

Stvarno odlična reportaža. Produži je slobodno, ako ima materijala.

Inače, vidim da karte iz Pešte nisu skupe. Oko 100 evra povratna....

To i oni grade nekog svog Žeželja? (prva slika u reportaži)