TEMA: Uvac

Pre dve nedelje bio sam na avanturističkom vikend-izletu u kanjonu Uvca sa firmom, zaista sjajno iskustvo pre svega zbog neverovatne prirode i meni nesvakidašnjih aktivnosti - kajak i planinarenje

Smešteni smo bili u selu Kušići, koje nije najbliža opcija samom rezervatu (na nekih pola sata vožnje), no nije ni bilo najpraktičnije naći zajednički smeštaj za 20+ ljudi, a i ruku na srce turistička infrastruktura u okolini nije na nekom nivou, nažalost. Naime, zaista iznenađuje kako je ovakav biser i dalje nepristupačan i neprilagođen za posete, od samog kampa s kog se polazi, sporadičnih jadnikavih smeštajnih kapaciteta, do informacija i podrške. Ali to je druga tema, ono što je najvažniji utisak je sam rezervat.

Kušići su u pravom planinskom okruženju, a vila u kojoj smo bili smešteni za svaku pohvalu, od čistoće, snadbevenosti, s svojim restoranom, parkingom i ostalim...




Drugi dan ujutru uputismo se do kampa i polazne tačke za plovidbu koja je trajala ukupno rekao bih oko 5 sati aktivnog veslanja, dužine 12 km.




Postoji jedna kafe-kuhinja gde bi ljubazna gospođa napravila kafu i ispekla palačinke, kao i poljski WC. Ovde smo posle pauze dobili osnovnu obuku za veslanje od vodiča koji je bio izuzetan i posvećen da prenese i dočara sve mogućnosti toka Uvca. Vreme je isto poslužilo, najavljena kiša je izostala tako da smo sveukupno bili zadovoljni i s prolaznim naoblačenjem i vetrom, ipak je bila sredina septembra ali i dalje dovoljno toplo i za kupanje

I otisnu smo se...



Voda je karakteristično zelenkasta i prijatna, u ovom periodu izrazito niskog nivoa što je meni lično bilo i uzbudljivije za ceo doživljaj kanjona

Ono čemu sam se posebno radovao jesu beloglavi supovi koji obleću deo kanjona i koji se jedino ovde gnezde i simbol su rezervata. Ovo je prvi kog sam ulovio, a kasnije ih je zaista bilo i po dvadesetak na nebu, poseban doživljaj gledati ih kako mirno i dostojanstveno kruže...


Inače, pre dvadeset godina bili su pred izumiranjem kada je u kanjonu boravilo svega 7 jedinki beloglavog supa. Osnivanjem fonda za zaštitu omogućeno je postavljanje hranilišta, kolega koji je bio s nama je sticajem okolnosti proveo pola godine u okolini i opisivao je kako to izgleda i kako za 10 minuta nestane cela krava koju im bace u provaliju Beloglavi sup se hrani isključivo mesom uginulih ili teže bolesnih životinja , a meni interesantan podatak je bio i to da ptice imaju jednog partnera za ceo život, kao i da ženka leže samo jedno jaje godišnje, tako da svaka čast ljudima koji su se posvetili i uspeli da im podignu brojnost od 7 jedinki na čak 300. Kažu da osete miris lešine na 15 km, rasopon krila im je 2,7 metara i težina 14-15kg. Inače, on nam je na grbu Srbije, tako da je od davnina veoma cenjana ptica.

Krajnja tačka veslanja je bila pećina u koju smo zbog niskog vodostaja mogli i da pristupimo nakratko čamcima, no u potpunoj tišini zbog gnezda supa kojih ima na litici iznad, kao i kolonije slepih miševa unutra. Procenili su da ih je preko 4 miliona unutra







Poznati vidikovac Molitva gde je i najveća broj supova kružio sve vreme

Usledilo je i penjanje na vidikovac, čini mi se put od nekih 45 minuta planinskom stazom solidnim usponom






Usput se prikazuju meandri i najavljuju pogled s vrha

Inače sam vidikovac Molitva je na privatnom posedu i farmi, normalan je susret i sa konjima, kravama, no po savetu ne treba im prilaziti jer kad ne dobiju hranu mogu postati agresivni...





Platforma je na super poziciji i zaista pruža neverovatan pogled




I ponovo do vode i kajacima nazad do kampa


Na samom toku krstarili su rendžeri u nekoliko navrata, sporadično je bilo motorizovanih turi i manjih brodića za razgledanje, kao i pecaroša

Kraj izleta

Izuzetno lep prilog

baš baš. pokazno kako se pravi reportaža

Odlična reportaža. Kao da sam bio tamo..... Inače sam bio u Kušićima. Škola u prirodi, ‘93.