Vec duze vreme se smisljam da napisem post o ovoj destinaciji, al putovanja se nagomilala pa je sad to veliki posao sve ispricati odjednom, al malo po malo ...
U sptembru mesecu isli smo u Tanzaniju. Tada je tamo sezona tek pocela, juzna hemisfera, pa vrucine nisu prevelike, a kod nas krece ruzan period.
Putovali smo Qatar Airwaysom i kao po obicaju usluga je bila fenomenalna. Ljubazno osoblje a hrana obilna. Obilniju hranu imao sam samo u AirFrance-ovim letelicama, s tim da je njihov obrok mnogo priblizniji nasem ukusu, ali i u ostalim agencijama obracaju paznju na to da sa njima putuju ljudi iz celog sveta, te se nece desiti da dobijete neke neke bobice ili pecene miševe.
Dobra stvar je sto se putuje direktno BEG - DOH
Na prilasku aerodromu prelece se ova mala drzavica koja je ravna kao tepsija, gde samo u gradu vire vrhovi zgrada, a po poljima naftne busotine sa plamenovima na vrhu.
Aerodrom Hammad je jedan od najlepsih na kojima sam bio. Unutar aerodroma po plafonu ide mini-stakleni voz koji razvozi putnike po terminalima od krila do krila kojih ima 3, A, B, i C.
Odmah po dolasku na aerodrom moze se primetiti koliko je cisto, mirise, postoji mnoštvo quiet room-ova gde mozete prileći, i odmoriti uz TV i wifi.
Na sredini aerodroma nalazi se veliko žuto meče, za koje kazu da je placeno 6.8 miliona dolara. To meče je princ Katara poklonio svojoj dragoj ali nije mogao da joj stane u sobu s obzirom da ima 15m visine i nekoliko tona tezine...te su ga stavili na sred hola.
Po samom Kataru nema trotoara, tamo niko ni ne ide peske. Gorivo je toliko jeftino da se i na toalet ide autom. Druga stvar je sto napolju ima vazda 40c, te se iz klime ne isplati izlaziti.
U momentu kad smo izasli sa aerodroma, imao sam utisak da neki spoljni element klima uredjaja izduvava vruc vazduh na mene, ili neka isparenja iz aviona. Medjutim vazduh je bas takav. Kad smo sleteli u 20h bilo je 42c. Telefon je secam se, bukvalno klizio iz ruke.
Po ulicama vozi ko kako hoce, a parkiranje je jos gore. Nikakav problem nije kad se parkirate po sred ulice, malo trubnete i to je to.
Na slici mozete da viditi koliko drveca zapravo ima po ulicama.
Na kraju dana imali smo veceru u tradicionalnom arapskom restoranu. Domacini vas uvedu u neku vrstu separea (citaj boks za kera), obavezno se izujete, takodje bosonogi konobar ulazi u separe, i daje meni. Na meniju se sve cita naravno sa desna na levo a retko sta je prilagodjeno engleskom, ali to je ipak lokalni restoran. Ono sto je prevedeno naravno da ne znate sta je.
Manje vise smo svi isto porucili..u ogromnoj tacni dobijete pola pecenog pileta i brdo pirinca.
Cene su bile prihvatljive i za nase uslove.
Vidim sad da na mobilnom nemam slike Qatara nocu, pa cu okaciti sa interneta sta sam nasao.
moderni sareni svetli deo je biznic cetvrt, ofarbana u milion boja, dok je stari grad ispresecan sukovima, jednospratnicama, u pravom arapskom stilu.