Bella Italia!
Pokušaću da vam predstavim Padovu (a pomalo i Italiju uopšte) kroz ovu reportažu na malo drugačiji način odnosno baš onako kako sam je i ja doživeo. Nadam se da ću uspeti u tome a ukoliko i ne uspem slike će reći mnogo više. A tu ste i vi da svojim pitanjima, zapažanjima i iskustvom doprinesete da ovaj putopis bude zanimljiv svima.
Po prirodi radoznali, a u situaciji da letujemo i Italiji, naravno iskoristili smo priliku da obiđemo sve ono što se moglo obići u tom delu. Međutim, nekako Padova nije bila u u fokusu naših planova kao što su to bili Venecija, Verona, Jezero Garda i poznati italijanski "Diznilend" Gardaland pa čak i grad Bari koji budi neke stare emocije. Ispostavilo se da je upravo Padova bila, pored Venecije nekako najrazumnija opcija, pre svega zbog blizine.
Nismo puno znali o samom gradu osim nekoliko osnovnih informacija o veličini, položaju i nekoliko turističkih atrakcija.
Brzo smo se pronašli informacije o lokacijama parkinga, stanju na putu (veoma važna stvar u Italiji tokom avgusta) i nakon ispijenog esspresa u obližnjem kafiću, krenuli.
S obzirom da nismo puno znali o samom gradu nismo imali ni neka preterana očekivanja, ideja je bila da malo obiđemo grad, popijemo kafu, ručamo i vratimo se.
Nakon fantastičnog (da postoji bolji izraz upotrebio bih ga sada) puta jednim od najvažnijih pravaca u ovom delu i u Italiji uopšte, stižemo na naplatnu rampu na samom ulazu u grad. U pitanju je autostrada A4 koja spaja Veneciju, Padovu, Vicenzu, Veronu, Bresciu, Bergamo, Milano i koja je primer jednog savremenog autoputa sa svim onim segmentima koje jedan takav put treba da ima. Počev od skoro savršene signalizacije, kolovoza, i tako dalje.
Dolaskom na naplatnu rampu, praktično se ulazi u grad jer autoput nastavlja desno obilaznicom (prstenom) oko grada. Na samom ulasku je ogromna IKEA gde svraćamo, u suštini, greškom jer prvo odvajanje sa rampe vodi u tom pravcu. Nismo pogrešili jer kada uđete sa porodicom tamo šoping za kuću je neizbežan
a tamo uvek ima po nešto.
U startu, osim mnogo svetskih lanaca hotela sa obe strane puta, sam ulazak ne ostavlja neki utisak. Konačno stižemo na prvo odredište (garage San Marco, a kako drugačije
), parking u neposrednoj blizini glavne željezničke stanice poluprazan, parkiranje se plaća na sat. Ni ovaj deo ne ostavlja neki poseban utisak, manje više sve je kao i u bilo kom drugom gradu zapadne evrope pomalo prljavo, sivo, na ćošku je McDonalds, par sumnjivih lokala,... S obzirom da smo bez mape, neupućeni, neznajući u kom pravcu da krenemo zaustavljamo se u jednoj trafici (tabacheria) i dobijamo neophodne informacije i naravno mapu. Nastavljamo glavnom ulicom koja od željezničke stanice ide pravo, nešto poput našeg bulevara, ali daleko manje "efektno".
Par retkih zanimljivih kadrova u prolazu..
...vespa...
...čuveni monorail...
Tada stiženo na jedan omanji trg. Velika statua i ogroman uređeni park u zaleđu.
Giardinni dela Arena, ulica Corso Garibaldi i statua Giusepe Garibaldi!
Tu se osvežavamo...
I nastavljamo dalje uz pomoć satelitske "navigacije".
Ubrzo zatim, stižemo dovde i tek tu počinje da nam se popravlja narušeno raspoloženje, što zbog prejakog sunca što zbog osećaja razočaranosti do tada viđenim. Ovo je tačka sa koje se ulazi u tzv. centar grada koji će, pokazaće se kasnije,
"popraviti utisak"