Možete ovo ustvari shvatiti i kao samopromociju, ali mislim da je vrlo relevantno i da ćete prihvatiti.
Eto, ja sam letos mlatio bajsem kao sumanut, pa sam se vozikao i po Vojvodini malo i fotografisao takođe kao sumanut.
Imam mnogo lepih pričica, a evo malog previewa sa sličicama:
Bila su mi to neočekivano dobra iskustva. U Mitrovicu sam se ustvari vraćao, jer mi je još ranije prirasla za srce, možda i više nego Novi Sad. Zaljubio sam se takođe u Karlovce, a Fruška Gora je bila neočekivano laka za savladati sa mnogo očaravajućih pogleda na vojvođansku niziju. Nažalost nisu mi manastiri bili usput, ali to sam isplanirao za iduću godinu sa društvom uz možda neko kampovanje. I poslednji veliki utisak, Krčedin. Čarobno jedno mestašce. Pa onda i Beška koja je nešto kao Veliki Krčedin.
Ali najveći absurd koji sam video na tom putu (i jedini ustvari) je ovo:
lakibiciklom.tumblr.com/post/11143687001...a-nothing-was-really
Nisam bio siguran šta me je snašlo. A kada sam stao da fotografišem, lokalci su me posmatrali sa negodovanjem, što mi se drugi put desilo tu, a prvi put u Rumi na ovom proputovanju. Iz svih ostalih mesta ljudi su bili neočekivano prijatni, pozdravljali me (to me je jako zbunjivalo u početku), pokucao sam u par dvorišta da mi dopune zalihe vode i neočekivanu gostopriljivost dobio...
Svakome bih preporučio ovako nešto, nije ni čudo što kažu da je najlepši deo Donauradwega baš kroz Srbiju.