Kad smo već kod Fruške gore, često idemo tamo na izlete ali skoro uvek na 4-5 istih lokacija, i juče smo prvi put išli od Popovice, pored jezera prema vidikovcu u pravcu Ledinaca, pa skrenuli na stazu prema Perinoj pećini, odatle do Orlovog bojišta i nazad do Popovice. Rezultat je da smo Perinu pećinu tražili 20-ak minuta, navigacija na telefonu je pokazivala da smo eto baš tu, ali nigde nijednog putokaza, i kad smo je konačno našli, našli smo i gomilu putokaza ali su svi iz suprotnog smera, kao da niko nikad ne ide iz ovog odakle smo mi došli. I onda opet kad smo došli do Orlovog bojišta, našli smo putokaz opet iz suprotnog smera, pratili ga i završili ispod vidikovca umesto na njemu, a putokaza do vidikovca ni nema (što smo kasnije utvrdili).
Ista stvar je bila kada smo pretprošle godine pešačili do "Lekine" vile, prvi put smo promašili skretanje i došli do nekog napuštenog kamenoloma, drugi put je malo falilo da opet odemo na pogrešnu stranu, ali je ipak nađosmo. Ili kada smo prošle godine išli do Belog majdana, nigde uz saobraćajnicu ne postoji putokaz, tek kad skreneš u pravu sporednu ulicu pa zamakneš za ćošak, tu je prvi putokaz koji se ne vidi sa tog glavnog puta, ali ako si tamo prvi put ne možeš lako naći koji je taj sokak u koji treba skrenuti, niti je taj bočni put obeležen kako treba na raznim online mapama koje se mogu naći gdegod po Internetu.
Čudi me da pored toliko planinarskih društava koja špartaju Fruškom gorom i uprave NP i ostalih organizacija koja se motaju tamo, niko se baš nije setio da malo dotera te putokaze i recimo malo bolje obeleži pešačke staze na Google maps i sličnim platformama. Ovamo kao očekujemo turiste, ali ne olakšavamo im kretanje, verovatno se smatra da svako ko šeta Fruškom gorom ide isključivo sa vodičem i uvek na isti način obilazi iste tačke... Jesenas smo se smucali po Tari, i svaka staza i raskrsnica bila je jasno obeležena, pre koju godinu smo šetali Olimpom i nije bilo šanse da zalutamo, ali zato u rođenom komšiluku možeš veoma lako da ne stigneš gde si krenuo...