" Partizanski put je žila kucavica Fruške gore i prostire se celom njenom dužinom od istočnog, ka zapadnom delu. Ova glavna saobraćajnica dužine je oko 45 kilometara i svojim većim delom prolazi kroz šumu. U davna vremena putevi preko Fruške gore su spajali fruškogorska sela iz Podunavlja, sa njenim južnim delom: Sremski Karlovci-Krušedol, Sremska Kamenica-Irig, Beočin-Bešenovo, Sviloš-Ležimir, Ilok-Šid. Išli su grebenom planine i nije bilo pravog puta.
Posle Slankamenačke bitke 1691. godine, u čast vojskovođe Eugena Savojskog, Austrougarska vlast inžinjerima monarhije dala je zadatak da isprojektuju put „Bilom”. Protezao se grabenom Fruške gore od Iloka, sve do iznad Bukovca (žuti put), „Barutane" i Petrovaradinske tvrđave, nazvan je „Eugen Veg”.
Posleratna vlast nazvala ga je „Partizanski put” zato što su se pored puta nalazilli raspoređeni partizanski odredi i u tom predelu je skoro ceo II Svetski rat bila slobodna teritorija. Osnivanjem omladinskog naselja „ORA Letenka”, 70-tih godina prošlog veka, stari put je modernizovan i asfaltiran. Napravljen je 1976. godine, tokom Omladinske radne akcije.
Počinje u blizini Banstola na istočnoj, a završava se na raskrsnici Vizić-Neštin na zapadnoj strani Fruške gore. Svojom putanjom redom spaja neke od najtraktivnijih fruškorskih lokacija: Iriški venac, Zmajevac, Brankovac, Jabuku, Letenku, kao i mnoge druge znamenitosti poput spomen-obeležja Sloboda i repetirora na Iriškom vencu, Crvenog čota, izvora Svetog Đurđa, Papratski Do itd. U njega se sa različitih strana planine ulivaju mnoge druge važne saobraćajnice, iz pravaca: stari put Beograd-Novi Sad kod Banstola, Sremske Kamenice, Iriga, Rakovca, Vrdnika, Beočina, Sviloša, Ležimira, . . itd." - Fruškać.net