TEMA: Fruška gora

Sremska vina dobila oznaku geografskog porekla
Vina iz sremskog vinogradarskog rejona dobila su, posle dugog zalaganja i pripreme, oznaku geografskog porekla.



Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla "Srem - Fruška gora", koje broji više od 40 članova, tri godine je radilo na izradi Elaborata o proizvodnji vina sa geografskim poreklom. Ovaj dokument, koji je prošao višemesečne analize i kontrole kvaliteta, konačno se ovog maja našao u svojoj finalnoj verziji na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Time je sremski rejon dobio priznanje koje mu pripada i krenuće uskoro sa zaštitom i Fruškogorskog vinogorja.

Predsednik udruženja Gordan Bašić poručio je da je krajnji cilj vinara i vinograda proizvodnja, a potom i zaštita najkvalitetnijeg vina, koje će biti prepoznatljivo širom sveta i dovoditi ljubitelje ovog pića u Srbiju. On je istakao da država u velikoj meri pomaže vinare i vinogradare, što se dokazuje činjenicom da je Pokrajinska vlada donirala 16 miliona dinara kako bi se u upotrebu stavila najmodernija, elektronska laboratorija za analizu vina.

"Odmakli smo puno i u razgovorima da pravimo zajednički proizvod - daleko cenjeno penušavo vino. Radimo na tome da se vinski turizam razvije i da dovedemo zainteresovane posetioce u naš rejon", kaže Bašić.


Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković ističe da je zaštita porekla ovih vina poseban i izdvojiv uspeh.



"Upravo ova odluka države - da kroz strogu, administrativnu proceduru potvrdi da 147 etiketa od 34 vinara dobije pravo da koristi i ističe geografsku oznaku porekla na svojim proizvodima potvrđuje nesumnjiv kvalitet. Vino sa Fruške gore je prepoznato i nagrađivano u Austriji, Engleskoj, Bugarskoj i širom naše države, koja je potvrdila kvalitet s kojim smo svi bili upoznati. Kao što je rečeno, uskoro ćemo pomoćiti i zajedničku klastersku proizvodnju vinskog penušavca po tradicionalnim metodama, kao što su činile Toskana ili Bordo", naveo je Đoković i dodao da klasterska proizvodnja omogućava ujednačeni kvalitet, dostizanje odgovarajućih količina, brendiranje i, što je najbitnije, zajedništvu i koheziji proizvođača.



Sekretar Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla "Srem - Fruška gora" Slobodan Spasovski objasnio je komplikovanost postupka koji su vinari i vinogradari prošli.

"Počeli smo od prikupljanja svih podataka o vinarijama, vinogradima i vinima, o klimi i zemljištu, sve što je bilo potrebno za predstavljanje specifičnosti regiona i rejona. Podaci su sumirani na više od 2.000 stranica, te je nacrt elaborata poslat ministarstvu. Usledile su sugestije i primedbe, a potom i administrativna i terenska kontrola svega što smo mi naveli u dokumentaciji - to je bio izuzetno dug period i svako vino je prošlo kontrole stručnjaka. Dokument je, nakon javnog uvida, konačno bio i objavljen kao dokument", pojasnio je Spasovski.

Uskoro i IPARD za vinare i vinogradare

Evropska unija će, kroz državu, uskoro omogućiti vinarima i vinogradarima pristup sredstvima koji se dodeljuju putem IPARD fonda. Bašić za 021 pojašnjava da će ovo biti izuzetno značajna sredstva, za koja će brojni vinari i vinogradari sigurno biti zainteresovani, a koja će im pomoći da unaprede proizvodnju i nabave opremu koja je u svakodnevoj upotrebi.

"Pri tome je učešće EU između 50 i 70 odsto, tačnije između 5.000 i 700.000 evra. Na ovaj način se ruralni turizam razvio i u Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Bugarskoj. Naše vinarstvo je razvijeno, ali postoji potencijal koji treba maksimalno iskoristiti i ovo nam je podsticaj, za sva vina u svim regionima, koja su izuzetnog kvaliteta", navodi Bašić.

Rokovi za apliciranje za IPARD programe biće vrlo kratki. Poziv bi, prema procenama udruženja, mogao da bude objavljen već za dva ili tri meseca, a biće otvoreni oko 90 dana. To znači da bi vinari i vinogradari trebalo da budu pripremljeni.

Poseta četvoročlane porodice Fruškoj gori od sada do 2.600 dnevno

Četvoročlana porodica sa maloletnom decom koja odluči da kolima ode na Frušku goru i napravi bar jednu fotografiju sve to mora da plati 2.600 dinara dnevno, saznaje 021.rs.



Kako navode u upravi Nacionalnog parka, radi se o primeni odredbi zakona donetog prošle godine, a oni su, prema njihovim saznanjima, prvi od svih zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji koji su počeli da naplaćuju ove takse i to ne u potpunosti.

Pomoćnik direktora Nacionalnog parka Konstantin Plužarević kaže za 021.rs da je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara propisao naknade koje se naplaćuju za korišćenje zaštićenog prirodnog dobra, što je i Fruška gora. Ovaj zakon doneo je novine u odnosu na dosadašnje propise. Najveća je što se od sada naplaćuje dnevni ulaz na Frušku goru, kao i u sve druge nacionalne parkove i prirodna dobra pod zaštitom u Srbiji. Predviđeno je da dnevna ulaznica bude 100 dinara za odrasle, a 50 za maloletnike. Kako za 021.rs navodi Plužarević, Fruška gora je dodatno, odlukom Nadzornog odbora, uvela i godišnje ulaznice od 600 dinara, čije će izdavanje početi uskoro.

Kako kaže, naplata ulaza u nacionalne parkove je normalna stvar svuda u svetu, a sada je to uvedeno i u Srbiji, u svih 90 zaštićenih oblasti.

"Nismo krenuli odmah od januara da naplaćujemo, nego smo postepeno počeli to da primenjujemo. Ne želimo da jurimo ili presrećemo ljude po parku da bi ih kaznili zato što nisu platili naknadu. To će se sve polako uvesti i urediti, kao što kad ulazite, na primer, u nacionalne parkove u Hrvatskoj svuda plaćate ulaz", navodi Plužarević.

On objašnjava da će se ulaz naplaćivati samo u granicama Nacionalnog parka, a ne cele Fruške gore kao geografskog pojma, što znači da delovi Petrovaradina ili Sremskih Karlovaca, kao i neka druga naselja, nisu u zoni naplate. Prema odredbama zakona, oni koji žive unutar Nacionalnog parka biće oslobođeni plaćanja naknade.Konstantin Plužarević navodi da će Nacionalni park pokušati da uvede plaćanje i preko sajta, a za one koji često dolaze uvodi se godišnja karta koja će iznositi 600 dinara i koja će tek početi da se izdaje. Pored ulaza za posetioce, Nacionalni park će nastaviti da naplaćuje i druge naknade koje su postojale i u ranijim zakonskim odredbama, kao što je naknada za ulaz vozila, koja za kola iznosi 300 dinara dnevno ili 1.200 godišnje, kao i naknada od 2.000 dinara za fotografisanje. Plužarević za 021.rs objašnjava da Park nije mogao da utiče na visinu naknada, nego je to propisano zakonom. Takođe, zakonom su propisane i kazne za one koji ne plate naknade, koje se kreću od 5.000 do 50.000 dinara za građane.

"Trudimo se da ne pišemo kazne građanima. Parking servisu je možda u interesu da piše kazne, ali nama nije. Nama je u interesu da napravimo neku priču i da svako od posetilaca ima godišnju kartu i plati simboličnu sumu", navodi Plužarević.

. . trebalo da bude otvoreni okrugli sto o seči Fruške gore. . . .

U sledeći petak bi na SPENS-u trebalo da bude otvoreni okrugli sto o seči Fruške gore. Predwstavnici NP fruška gora, profesori, iz Ministarstva predstavnici itd... kad budem imao tačne podatke javljam.

Da se ne lažemo, sem legalne seče postoji i nelegalna. . .