TEMA: Stanovništvo u regionu i kod nas

Град шампион по броју привремених становника

Према првим резултатима пописа становништва, Нови Сад је у свим показатељима забележио пораст од 2002. године и последњег евидентирања.

Наш град, одмах после нишке општине Пантелеј, има највећи пораст броја становника, са индексом 112,6. Од целе Србије, у Новом Саду је највише привремено присутних становника односно људи који овде тренутно студирају или раде и тај број износи 18.856. Такође, град заузима друго место, после Чајетине, по повећању броја станова, са индексом 139,6. Град подно Петроварадинске тврђаве је и убедљиво на другом месту, иза Београда по броју становника.

Нови Сад са Петроварадином и свим приградским насељима има 335.701 становника, што је у односу на 2002. годину повећање за 36.407 људи. У самом граду без приградских насеља живи 221.854 људи док Петроварадин са сремским селима броји 33.733, а без њих 14.298 становника. Од приградских места највише људи живи у Футогу и Ветернику, 18.269 односно 16.895 душа. Најмања места су Степановићево и Ченеј где је пописано 2.012 односно 2.095 мештана. Ту су и Стари и Нови лединци који скупа броје 2.802 становника. Као нераспоређени ни у једно место становања, евидентирано је 6.000 људи.

На територији Новог Сада евидентирано је укупно 126.906 домаћинстава у која спадају и породична и непородична без колективних и 163.128 станова односно стамбених јединица. У Петроварадину има 5.068 домаћинстава и 6.176 станова док је у самом граду без приградских насеља абележено 89.264 домаћинстава и 118.762 станова. Кад је реч о приградским насељима највише домаћинстава и станова има у Футогу, Ветернику и Сремској Каменице у просеку 5.000, а најмање у Степановићеву и Ченеју испод хиљаду.
На целој територији града евидентирано је 5.394 људи да борави у иностранству. Свакако највише је преко границе отишло из самог града и то 3.031 особа, затим следе Ветерник и Футог које је напустило 561 односно 391 мештана.

Д. Игњић

Novi Sad ima 336.000 stanovnika

U Gradu Novom Sadu živi 335.701 stanovnik, konačni su rezultati popisa, što je povećanje za 11% u odnosu na popis iz 2002. godine.

Iako je prvobitno javljeno da Novosađana ima 360.000, ta cifra se ustvari odnosi na ukupan broj popisanih. U samom gradu živi skoro 222.000 ljudi, u Petrovaradinu je oko 14.000 žitelja, a od sela sa obe strane reke najnaseljeniji je Futog sa 18.300, a slede ga Veternik sa skoro 17.000, Sremska Kamenica sa 12.000, te Kać sa 11.600 stanovnika. U ostalim selima broj meštana kreće se od 6.500 koliko ih je u Rumenki, do manje od 1.000 koliko ih je u Starim Ledincima. U Sremskim Karlovcima evidentirano je oko 8.700 građana.
Novi Sad je inače u vrhu gradova koji imaju najveći porast stanovnika, najviše privremeno prisutnih studenata i radnika i najveći porast broja stanova.Naših sugrađana koji su trenutno u inostranstvu ima oko 5.400. (S.K.)

Попис промашио 50.000 Новосађана (ako ne i više )

Професор географије становништва на Природно-математичком факултету у Новом Саду и дугогодишњи председник Друштва демографа Бранислав Ђурђев тврди за „Дневник”

да попис становништва није обухватио све Новосађане. Како објашњава Ђурђев, према попису Нови Сад са приградским насељима има 335.701 становника, док према регистру „Информатике” има 383.444 становника.

- Регистар „Информатике” пре 10 година није био поуздан, док се сада може рећи да су подаци добри и да се редовно ажурирају. С обзиром да је разлика скоро 50.000 лица, може се рећи да приликом пописа велики број суграђана није пописан, а намеће се и питање колико је тачан био попис 2002. године јер тада доста избеглица није пописано. Међутим, када се објаве комплетни резултати пописа главни податак биће да нам је становништво остарило. Разлика између рођених и умрлих биће велика - рекао је Ђурђев.

Ђурђев истиче да смо по демографији модеран, а по економији трећи свет и да су то „маказе” које још не схватамо. Према његовим речима мере популационе политике морају бити глобалне јер град може да даје субвенције али то неће променити ситуацију.

- Ту је неспоразум између политичара и стручњака јер политичари неће да издвоје паре за мере, чији ефекат ће бити видљив тек за много година, кад они више не буде у политици. Сад је просечна старост 42 године, а кад се објаве резултати треба обратити пажњу на старачке домове, да не испадне да на Новом насељу живе најстарији суграђани. У Војводини сви гравитирају ка Новом Саду и то одражава велики број привремених становника, али они јесу потрошачи и замајац града - објаснио је Ђурђев.

Нови Сад ће се одржати на уштрб села и то не само економски, већ и демографски, али приградска насеља могу да опстану због близине града, сматра Ђурђев. Тако је у Ковиљу стао пад наталитета, али ће постављање наплатне рампе сигурно утицати да се то промени, оцењује Ђурђев.

-Међу првих осам општина по паду становника, пет је из Војводине. Није само реч о смањењу броја становништва већ и о погоршању квалитета становништва. Земље у развоју већ развијају пензионерска села као вид туризма, не видим што и ми то не би радили. Крузери нам долазе Дунавом и то треба искористити, а не само причати као што је случај са етно селом у Ковиљу. Морамо почети размишљати о бизнису за треће доба - закључио је Ђурђев.

Д. Игњић