TEMA: Vesti iz regiona

Visokom spratnošću objekata postignuta je nešto niža zauzetost parcele, pa je od dozvoljenih 70% iskorišćeno 46.3% ukupne površine. Sa time je formirano relativno prostrano unutrašnje dvorište, čime je omogućena bolja povezanost svih sadržaja.

Da malo porazmisle i naši urbanisti.

"Ako dođe Delfi, neće biti para ni za šta"
Paraćin -- Najznačajniji posao pred lokalnom vlašću u Paraćinu je privođenje kraju razgovora sa kompanijom Delfi koja razmatra mogućnost pokretanja proizvodnje u tom gradu



Ako razgovori urode plodom i opština bude morala da finansira izgradnju hale "tešku" desetak miliona evra, to će značiti kompletno preispitivanje svih drugih prioriteta jer je investicija ogromna. Veća od svih ostalih realizovanih iz paraćinskog budžeta u proteklih nekoliko decenija.

Ovu tvrdnju izrekao je čelni čovek Paraćina Saša Paunović na tradicionalnoj konferenciji za novinare povodom predstojećeg obeležavanja Dana te opštine, 27. septembra, pišu Večernje novosti.

“Potrošiti desetak miliona evra na ovaj projekat, otprilike znači da četiri godine ne treba da bude ne samo izgradnje ulica, kanalizacije, vodovoda, već ni krpljenja udarnih rupa, održavanja parkova i ulica”, kazao je prvi čovek opštine Paraćin.

“Grubo rečeno, reč je o sredstvima dovoljnim za tridesetogodišnju intenzivnu izgradnju ulica, ili za izgradnju skoro 60 školskih sportskih hala, te kanalizacionih sistema za 30 sela”, kazao je Paunović, dodavši da zbog toga treba pokušati i sa obezbeđivanjem novih izvora finansiranja.

“Treba razmisliti da se građani pitaju da li su za to da se deo troškova obezbedi kroz samodoprinos. Ja ne mogu da zamislim važniju temu za jedno takvo izjašnjavanje od projekta koji bio mogao da zaposli 1.500 ljudi i da stvori zamajac za ostalu privredu u gradu”, smatra Paunović.

BRUKA NA KORIDORU 11: Ruše nove tunele jer su niski, šteta 4 miliona evra!
Društvo
07:45, 28.09.2016.

Tuneli Brđani i Šarani na deonici Ljig-Preljina potpuno su neupotrebljivi - niži su za 30 centimetara, zbog čega šleperi ne mogu da prođu

U Srbiji je sve moguće, pa i da jedan od najvažnijih građevinskih projekata - Koridor 11 bude sagrađen tako da šleperi ne mogu da prođu kroz tunele!

Prema saznanjima Kurira, upravo ovaj skandal dogodilo se na deonici Ljig-Preljina - dva tunela kod Ljiga praktično su neupotrebljiva i šleperi kroz njih mogu da prođu samo po sredini!

Time je, kako saznajemo, napravljena šteta od najmanje četiri miliona evra!

Zbog ovih neverovatnih zavrzlama, na kojima bi im pozavideli i autori filma „Ko to tamo peva“, Koridor 11 kasni dva meseca, a apsurdno u celoj priči jeste to što se deonica gradi kako bi „olakšala“ saobraćaj, prevashodno teretnjacima. Kako bi se ispravila ova kriva Drina, moraće da se dovlače specijalne mašine iz Rusije!

Otvarali ih uz šampanjac

Kako tvrdi odlično obavešten izvor Kurira, sporni su kolovozi kod tunela Brđani i Šarani, koji je inače najduži tunel na deonici. Da ironija bude veća, oba tunela iskopavana su i završavana uz šampanjac i zdravicu, a u praksi su doživela neviđeni fijasko koji građevinci među sobom uz podsmeh prepričavaju.

- Situacija na terenu je takva da se svi krste kako je urađeno i svi su bili u šoku kada su shvatili da su tuneli neupotrebljivi, i to kada su završeni elektroinstalaterski radovi. Da ljudi nisu videli svojim očima, pomislili bi da je skrivena kamera u pitanju, naročito kada je neko bupnuo da ipak mogu da prođu, ali ako idu sredinom tunela. Svi znamo šta bi se desilo kada bi saobraćali sredinom tunela, tako da sada mora da se skida oko 30 centimetara betona da bi se bruka rešila - kaže naš izvor.

Izvor Kurira sa Građevinskog fakulteta kaže da će sanacija ove greške koštati najmanje četiri miliona evra.

- Bez drenaže, sklanjanja cevi i ostalih još skupljih peripetija biće potrebno najmanje četiri miliona evra da se sve reši - procenjuje naš sagovornik.

Očekivano, svi u lancu odgovornosti peru ruke od ove afere. Ministarstvo građevinarstva Zorane Mihajlović upire prstom u „Koridore Srbije“, na čijem je čelu Dmitar Đurović, i podizvođača radova „Planum“.

- Nije problem u projektu, već što su dva tunela na ovoj deonici (Šarani i Brđani) građevinski loše urađeni, odnosno što firma „Planum“, koja je na njima radila, svoj posao nije uradila kako treba. Prilikom poslednje posete ovoj deonici 22. septembra, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović obišla je radove i tada se na licu mesta uverila da u ovim tunelima nisu dobro urađene kolovozne površine. To je u razgovoru priznala i tehnička direktorka „Planuma“. Sve dodatne radove na ovim tunelima platiće firma koja je izvodila radove, odnosno „Planum“ - kažu u ovom ministarstvu, a na pitanje zašto nije bilo kontrole, kažu:

- Investitor („Koridori Srbije“, prim. aut.), čija je obaveza bila da obezbedi nadzorni organ, izabrao je tek u januaru ove godine firmu „Most projekt“ za nadzor nad gradnjom auto-puta. Radovi na ovoj deonici počeli su 25. februara 2013 - kažu u Ministarstvu građevine.

Još je neverovatnije da u „Koridorima“ tvrde da nikakvih problema nema.

Pomeren rok

- Tokom radova na trasi kroz tunele se nesmetano kreću teška mehanizacija, vozila sličnog gabarita i šleperi. Na osnovu napred navedenog može se konstatovati da je informacija da kroz tunele ne mogu da prođu predmetna vozila u potpunosti neistinita - kažu u „Koridorima“.

Inače, zvanični rok za završetak bio je 25. avgust, a sada je 31. oktobar. Ukupna vrednost radova je 308 miliona evra.

Očekivano
U PLANUMU ĆUTE

Skandalozno je da će firma „Planum“ za ovaj posao dobiti čak 63 miliona evra, a juče nisu hteli da komentarišu ovaj slučaj. Ipak, direktorka „Planuma“ Zorica Đorđević je prekrštenih ruku i prilično opušteno propratila skandal u vezi sa tunelom. Kada je ministarka Zorana Mihajlović kontrolisala radove, ona je mirno rekla da će dovesti novu mašinu, koja trenutno radi u Rusiji, a koja bi trebalo da ispravi greške.

Novica Tončev
SRAMOTA, MINISTARSTVO JE KRIVO

Funkcioner SPS i predsednik opštine Surdulica Novica Tončev, inače vlasnik građevinske firme, kaže da je ovo velika sramota:- Ne možete da radite nadzor iz kancelarije i kafane, već mora da se bude na terenu. Ja u Ministarstvu građevine nikad nisam video nijednog građevinskog inženjera. Odgovornost je na ljudima iz ministarstva, jer žmure na to, a posao im je da štite interese države kao investitora.

Kurir je zaista dno

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Kažu - ko kaže?
Ljudi vide - koji ljudi?

Mihajlović je potvrdila i da su dva tunela na Koridoru 11 urađena loše zbog, kako kaže, korišćenja starih mašina dok je izvođač nove mašine angažovao u Rusiji.

"Preduzeće 'Planum' je loše uradilo dva tunela na auto-putu, a za ovaj posao će dobiti 60 miliona evra. Nisu krivi radnici već direktor Planuma koji je odlučio da u svojoj zemlji tunele radi sa starim mašinama, dok mu nove rade u Rusiji. To je nedopustivo", rekla je ona.

Ministarka je objasnila da "nije problem visina tunela, već što je Planum, zbog korišćenja starih mašina loše uradio betonsku kolovoznu podlogu".

"Zato su naterani da dopreme novu mašinu koja to treba da popravi. Bukvalno će izbrusiti beton, skinuće centimetar, možda i centimetar podloge i poravnati kolovoz. Naravno, o svom trošku", kaže ministarka.

Za Begej i put Pančevo-Temišvar 21 milion evra
BEOGRAD - Dva projekta vredna 21 milion evra, u sklopu prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, predložena su za finansiranje iz pretpristupnih fondova EU, saopštio je danas kabinet ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović.
To je odlučeno na drugom zasedanju Zajedničkog nadzornog odbora Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija u Temišvaru, navodi se u saopštenju.

Prvi projekat usmeren je na poboljšanje infrastrukture, kako bi se povećala plovnost kanala Begej, a vrednost tog projekta je 11,7 miliona evra.


Drugi projekat predviđa projektovanje i izradu studije izvodljivosti za autoput između Pančeva i Temišvara, a njegova vrednost je 9,3 miliona evra.

Interreg IPA program prekogranične saradnje Rumunija - Srbija odobrila je Evropska komisija 6. avgusta 2015, a prvi poziv za projekte je objavljen 15. septembra 2015. godine sa budžetom od 50 miliona evra, od kojih je 21 milion izdvojen za strateške projekte.

Programom se nastavlja finansiranje projekata u pograničnom području Rumunije i Srbije, kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II), uz podršku EU i vlada dve države.