У новом Саду на углу
Трга Светозара Марковића (данас Марије Трандафил) и
улицa Матице Српске и
Ђуре Јакшића, ускоро треба да започне грађење једне стамбене зграде.
Оно што у плану и програму изградње одмах привлачи пажњу, то је темељно постављена концепција: зидати јефтиније, брже и конфорније.
И, иако ова три услова у већини случајева стоје крајње диспропорцијално, пројекат је у сва три изгледа постигао значајне и интересантне резултате. Пројектант је изградњу замислио као неку врсту прелаза ка потпуној индустријској изградњи станова за коју код нас (ради се о 1961. години) још не постоје сви услови.
Пројекат предвиђа да већина делова у Нови Сад стигне Дунавом из Београдског предузећа "Стандард бетон". Све ће бити монтажно, чак и степенице, а скупа цигла ће у потпуности бити елиминисана из ове велике грађевине.
Зграда ће имати 101 стан, од којих најмањи, једнособни, има 40 м2, док ће трособни имати чак 78 ! Интересантна и реалистичка концепција архитекте створила је "један и пола – собни" стан, где једна просторија, са посебним улазом, може врло доборо да се искористи за издавање или становање кућне помоћнице. Постоји такође и "дво и пола – собни" стан.
Пројекат је узео у обзир и услове које диктира индустрија намештаја и још недовољно искристалисан афинитет наших људи кад је у питању класичан, гломазни, или модерни намештај. Треба да се задовоље оба укуса. Ишло се чак тако далеко да су димензије кухиње прављене према врло лепим намештајима "
Марлес", и будући станари ће, ако зажеле, одмах при градњи стана моћи да добију уграђену и такву кухињу. Иако ће у њој бити уграђени обични штедњаци, кухиња ће имати све прикључке за плинске и електричне апарате.
Ситне интересантне новине свакако су мрежа за сушење посуђа, машине за млевење отпадака, а у плакарима ће бити инсталирана заједничка вентилација, која ће лети бити појачана.
ДРУШТВЕНА ПРОСТОРИЈА, ГАРАЖЕ И ДЕЧЈЕ ИГРАЛИШТЕ
У склопу будућег блока биће обезбеђене потребне
просторије за друштвену исхрану, што би могло да упути стамбене заједнице на једну још неспровођену бригу о својим запосленим члановима. Успешно треба да буду решена и два проблема која свакодневно постају све изразитија комунална брига већине градова у расту: предвиђена је изградња
30 гаража и једног комплетног дечјег игралишта.
Иако без балкона и декоративне фасаде, зграда ће у својој једноставној складности деловати лепо и свеже. Сматра се да ће овде бити постигнуте значајне уштеде.
И оно што је вероватно најзначајнија поента овог интересантног и реалистичког пројекта: претпоставља се да ће градња бити појефтињена за преко 20 процената, а рок грађења да ће бити скраћен за једну трећину од уобичајеног.
Е сад након овог уводног хвалоспева из маја месеца, након два месеца, када су већ у току пријављивања за станове, и када су завршене припреме за изградњу једног од највећих стамбених објеката у Новом Саду, који ће се налазити
на ивици Николајевске порте,
у продужетку улице Матице српске бележимо "еђ кичи" – једно мало одступање.
Наиме, на 7.500 м2, стамбена задруга "Срећни Дом" подићи ће зграду која ће имати 94 стана и стајаће око 434 милиона динара. (где нестаде оних 7 станова до 101 кол'ко најавише??)
Зграда ће имати десет великих трособних станова, 24 мањих трособних (двоипособних), 39 двособних, док су остали станови једнособни и гарсоњере са кухињама.
У посебном бочном делу зграде биће осам канцеларија, а у високом сутерену налазиће се модерно урађен комерцијални простор за трговину на велико који ће обухватити преко 400 м2; четири велике просторије биће међусобно повезане, а кроз стаклене зидове са обе стране допираће обиље светла. То ће бити први модерно уређени простор за трговину на велико у Новом Саду, за који већ сада постоји интересовање.
У том високом сутерену налазиће се и просторије за друштвени живот и забаву и ресторан који ће издавати храну свим задругарима. Пре подне у овим простроијама забављаће се предшколска деца. Овде ће се, такође налазити и механизована сервисна служба за прање, аутоматско сушење и пеглање рубља.
Централно грејање је на мазут. Овај систем не захтева много простора ни радне снаге, а калоричност коју пружа већа је него угљем.
Трошкови по квадратном метру бруто површине износе 50.339 динара, а са свим осталим трошковима и са урачунатих 60 милиона динара за комуналије и рушење старих зграда, квадратни метар бруто површине стана кошта око 62.000 динара.
Иначе у јуну сазнајемо, да је изградња овог објекта у закашњењу зато што је локација добијена тек трећег марта. А предвиђено је да градња буде готова следеће године тј. најдаље до 1.септембра 1962.
"СРЕЋНИ ДОМ" НЕМА СРЕЋЕ ?
Укратко:
- "Срећни дом" је одлучио да изгради стамбену зграду са сто стaнова и задовољавајући пројекат добио од архитеката Љубомира Кнежевића и Мирослава Крстоношића;
- 28 фебруара 1961. године Одељење за комуналне послове Општине одобрио је задрузи локацију: Николајевска порта, у продужетку Улице Матице српске;
- Ревизиона комисија Народног одбора среза добила је пројекат на ревизију али је с целом документацијом упознала Покрајински завод за заштиту споменика културе.
- Завод је рекао – не !
ЗБОГ НИКОЛАЈЕВСКЕ ЦРКВЕ
Минијатурна, скривена од погледа, Николајевска црква, одједном се супротставила стамбеном колосу. Оспоравајући локацију коју је одобрило Одељење за комуналне послове Општине, Завод се позвао на овај споменик културе:
" 18. маја 1953. године стављена је под заштиту државе и регистрована као споменик културе Николајевска црква – као једна од најстаријих грађевина српског насеља "Петроварадински шанац" из прве половине XVIII века. Храм је доказ грађевинске делатности свога времена и са откривеним зидним сликама Николе Димшића, иконостасом нашег познатог уметника Павла Симића, иконографа и великог портретисте, служиће за проучавање грађевинске делатности у XVIII а сликарства из XIX века" – сопштава у званичном документу. Завод, у образложењу свог става додаје:
" Према приложеном нацрту пројектована стамбена зграда толико је близу заштићеног храма и таквих је димензија да нарушава потпуно интегритет овог објекта и мења облик терена који је заједно са грађевином под заштитом државе".
**примећујета како то озбиљо звучи, па имали смо
државу***
Практично уколико би се на овом месту, у Николајевској порти, подигла ова вишеспратница, дугачка око 120 метара. Николајевска црква би остала у њенoм дворишту, на свега 15 метара од зграде.
Среска ревизиона комисија ипак је одобрила пројекат, али је издавање грађевинске дозволе ставила под "ембарго" док се не реши спорна локација.
Дакле ништа овде није ново, што се и последњих година није виђало у грађевини. У мору информација и полуинформација испливала је и једна, по којој је Задруга "Срећни дом" тражила брзо решавање локације, а на урбанистичку сагласност је ишла са главним пројектом, значи кад је 6 и по милиона већ утрошено, а не са идејним скицама, како то треба да буде
(у то време). Да је уствари исфорсирала добијање локације.
Шта би било да је било??
По ономе што се види са скице та зграда би стајала у линији Матица – Трифковићев трг. Претпоставка је да би се тада зграде, наспрам главног улаза у девојачки интернат, такође рушиле, а продужетак би могао ићи између Музичке школе и старе кафане "Бела лађа" до Успенске цркве (
која је и овако већ лоше прошла). ??!?