TEMA: Transformacija Jevrejske ulice

Dobio sam poziv od jednog clana da izložim svoj master rad na ovom forumu, a i kako vidim već se pojavio na opštim diskusijama o projektima (i to pre nego što sam ga odbranio) .
Razlog zašto sam uopšte izabrao ovu temu jeste taj što je transformacija Jevrejske ulice realnost koja nas čeka. Želeo sam da radom ukažem na važnost ove ulice i da za karakteristične delove grada nije dovoljno imati samo plan detaljne regulacije, već nešto sličnije idejnim urbanističkim projektima koji će detaljnije da se pozabave lokacijom čija je izmena predviđena.
U svom radu se ne zalažem za izgradnju NOVOG-STAROG grada (jer je takav grad na istom nivou kao i diznilend- fantazijski grad, iluzija, laž). Ali se pritom trudim da sve postojeće od vrednosti sačuvam, a ovo se pogotovo odnosi na neke morfološke karakteristike ovog područja, kao očuvanje pasaža, kontinuiteta venaca, kosog krova, reljefnosti, ali sve kroz izraz savremenog arhitektonskog jezika (npr reljefnost se ne postiže ukrasnom plastikom već napramapostavljenošću arhitektonskih elemenata, kao i kroz specifičan odabir materijala i obradu istih).
Evo nekoliko slika tog projekta

Dobrodošao Mando, stick around
Sviđa mi se tema, sviđa mi se i rad.

Aj' od mene odmah jedno pitanje:
Gde izlazi drugi krak automobilskog tunela, prema Bulevaru Mihajla Pupina?
Pretpostavljam pre podzemnog, ali šta znam, možda si imao nešto drugo na umu.

Evo još jedno:
Šta je to na poslednjoj slici?

Dukelander napisao/la:
Radijator + turistički info-centar, tiketron, eroteka ...

Motorni saobraćaj se u Bul. Mihajla Pupina diže otprilike na gornji nivo otprilike preko puta arene. Podzemni, koji danas postoji ne bi više koristio kako bi se prešla ulica već bi se ostvarila direktna pešačka komunikacija, pa bi se ustvari ostavrio pešački kontinuitet sve do trga mladenaca praktično.
Na poslednjoj slici se vidi hotel Centar i predviđen nov multifunkcionalni javni objekat (na mestu današnjeg pešačkog prelaza izmedju hotela i pozorišta), kao i jedan mali urbani park (odnosno vrt) čija je funkcija da oplemeni otvoren prostor, budući da je naša kultura po pitanju kvalitetnih otvorenih javnih prostora poprilično slaba.
Ova prostorna intervencija u vidu parka propagira istu politiku kao i projekat Male Urbane Celine čiji je cilj isticanje potencijala mikrolokacija u okviru grada koje su zanemarene, a mogu da značajno podignu kvalitet gradske životne sredine.
Na tom projektu (male urbane celine) takodje možete videti moj rad, Braće Jovandić 7-13, dvorište.

Svaka cast za rad, cista 10-ka, kad bi ovako nesto postojalo, bilo bi vrh, ali daleko smo mi decenijama od toga

Miloše, sve pohvale za tvoj rad i nadam se da nećeš izgubiti volju nego da ćeš zadržati entuzijazam i u budućnosti.

Što se tiče tvog rada, nakon ovoga što sam mogao da vidim i da shvatim jako sam zadovoljan tvojom vizijom. Izuezv nekih sitnih zamerki cela ideja mi je odlična odnosno daleko više je pozitivnih stvari u okviru ovoga što možemo da vidimo.
Posebno mi se sviđa koncept povezivanja železničke ulice sa centrom grada, ali i sama Jevrejska dobija potpuno drugu funkciju i smisao u ovoj tvojoj viziji. NS je odavno prevazišao centar grada odnosno postojeću pešačku zonu a ovim intervencijama se postiže jako dobar efekat u tom smeru. Doduše u mojim mislima širenje centra grada ide u drugom pravcu ali ova tvoja priča ima smisla.

P.S. I dalje mi nije baš jasno kako je zamišljen saobraćaj na bulevaru... Takođe, a s obzirom da su tramvaji na dugom štapu, ostaje pitanje kako bi se prostor gde su šine u jevrejskoj iskoristio...

Miloše, da li misliš da nas ovo čeka u skorijoj budućnosti ? Kako iseliti lokale i stanovnike i kako im platiti ?

Ako se bude radila transformacija zašto će i dalje postojati usko grlo na pocetku Jevrejske kod Mihajla Pupina?

Jedino što mi se ne sviđa je to usko grlo

Jevrejska ulica je svojim većim delom poprilično široka ulica, možda i preširoka da samo bude pešačka. Ljudi to možda ne uočavaju zbog činjenice da sad kroz nju prolaze 4 kolovozne trake (sa ostrvom između), pa ne ostaje mnogo pešačke površine (pogotovo kad se uzmu u obzir i biciklističke staze i parking prostor). Tramvaji bi prolazili samom sredinom ulice, a oko šinskog prostora bi se formirala zelena polja koja bi, zajedno sa nižom vegetacijom, dala poseban karakter ulici (prijatan i smiren). Prostori između tih zelenih polja bi bili jedna vrsta "uličnih separea" sa klupama, gde bi ljudi mogli sesti, odvojiti se od pešačke gužve i uživati u ambijentu, takodje bi na ovim prostorima mogle da se organizuju razne izložbe, ili da nastupaju neki ulični svirači, slikari,... (ustvari bilo šta što bi se moglo svrstati u neki street art)
Što se tiče pitanja vezanog sa saobraćaj na bulevaru, ne znam da li se pitanje odnosi na Bul. Mihajla Pupina ili Bul. Oslobođenja.
Meni je izuzetno drago da rad nailazi uglavnom na pozitivne reakcije, jer mi je jedan od ciljeva bio da ukažem na to da promene u gradu mogu i te kako biti pozitivne. Odnosno, da se ne treba opirati promenama, jer su one sasvim prirodna pojava, već da treba sesti i razmisliti kako promenama unaprediti postojeće stanje.

Pripadnik napisao/la:

Ovo je na jos duzem stapu , dok nasi smisle da urade nesto ovako, imacemo metro, a ne tramvaj


Ali za Jevrejsku se pod hitno mora naci resenje

Ja bih čitavu Jevrejsku zatvorio za saobracaj i napravio nih jedan veliki dugacki trg, kao sto je npr u Kikindi

Nisam siguran da nas ovo čeka u skorijoj budućnosti, pogotovo ako pogledamo plan detaljne regulacije za ovo područje. Da se ranije razmišljalo o ovakvim ili sličnim rešenjima sama mogućnost izvođenja bi bila jednostavnija i lakša. No i danas to nije nemoguće. Jevrejska ulica nema previše stanovnika, a i projektom je predviđena izgradnja stambenih objekata (podužni objekti koji se nalaze iza pasaža) u unutrašnjostima bloka, što bi omogoćilo većini, ako ne i svima, da ostanu tu gde jesu.
Što se tiče uskog grla, ono je nasleđeno. Ja ga nisam štirio, jer onog momenta kad bi ulica postala pešačkog karaktera taj prostor ne bi više bio toliko uzak (čak i ako oduzmemo i prostor kuda prolaze tramvaji pešačka površina bi bila široka 5m sa jedne strane šina, a 9m sa druge). Takođe nisam širio usko grlo jer sam se trudio da sve objekte koji su vredni zadržavanja sačuvam.

MILOS.M napisao/la:
Pitanjce! Da li je, tamo, semafor pod zemljom?

TurboMaximus napisao/la:
Da, predviđen je semafor pod zemljom.

MILOS.M napisao/la:
Zar ne bi bilo malo zagušljivo?

Pretpostavio sam da si iz tog razloga postavio pitanje.
Ja nisam u potpunosti upućen u sve naše regulative po pitanju podzemnog saobraćaja. Međutim, pronašao sam neke primere u svetu gde je podzemna raskrsnica rešena semaforom.
Mislim da je tu najbitniji adekvatan ventilacioni sistem.

Gledam ovaj rad, urbano rešenje ali i čitam tvoja objašnjenja Miloše vezana za samo shvatanje problematike ove arhitektonsko urbane celine koja u sebi nosi veliku kompleksnost u svakom smsilu a ti na to ukazuješ što je svakako pozitivno.

Naročito mi se dopadaju rešenja i objašnjenja na urbanom nivou sa tim pasažima čiji princip zadržavaš i za koje smatram da predstavljaju glavnu urbanu karakteristiku gradova centralne Evrope (Beč, Budimpešta, Bratislava...) pa i našeg Novog Sada kao i odmereni odgovori na specifične arhitektonske objekte kakva je i Sinagoga. Bravo.

Rešenje koje daješ vezano za saobraćaj je po mom mišljenju veoma logično iz više razloga a pitanja „Da li će tamo biti zagušljivo?“ ne treba da te pokolebaju u ovom stadijumu jer se sve to da isprojektovati i pravilno postaviti a grad ovako dobija zaista mnogo, a najvažniji je KONTINUITET urbane matrice koji propagiraš, odredjeno spajanje sa istorijskim pravcima kao i varijacija u oblikovnom i funkcionalnom smislu tvom rešenju daju veliku logičku upečatljivost.

Za kraj bih se osvrnuo na arhitektonski domen tvog rada gde mu imam utisak fali suptilnosti, nedostatak detalja, i uopšte odredjenje kompleksnosti, ali kažem u ovom stadijumu to nije najbitnije jer su arhitektonski principi urbanih venaca, fasadne varijacije, studije fenestracija, kosi krovovi, ugaone zgrade, odnos novo-staro već sada prisutni i sve se ovo može dovesti na viši nivo nekom kasnijom razradom i mnogo sveobuhvatnijom interdisciplinarnom studijom.

Sada je veliko pitanje- zašto se ovakve postojeće urbane celine uopšte ne posmatraju kao složeni urbani organizmi kojima moraju podjednako da pristupe arhitekte, urbanisti, sociolozi, antropolozi i istoričari i zašto ovakva rešenja kao tvoja moraju da završe daleko od očiju javnosti?

Izuzetno dopdaljiv projekat.
U prošlosti je bilo dosta takvih primera ali su oni usled "nedostatka sluha" (čita se uskih investitorskih interesa), korišćeni na pogrešan način.
Davno su u holu "Urbisa" postojale grafike koje bi bilo lepo danas videti, i videti šta je sve predviđeno za, recimo, bulevar Oslobođenja.
U svakom slučaju navijamo za ovakav i slične mu projekte !

Neko je postavio sliku koju prilažemo, i mada nema mnogo dodira sa temom, kačimo je zbog topline parternog uređenja koje se na njoj da primetiti - umesto surovog asvalta.

@Dunavski

Vrlo dobro pitanje na koje ja ne mogu da dam odgovor, jer ga ne znam. Interdisciplinarnost je svakako nešto što se zagovara na fakultetu, a i sama arhitektura je dobrim delom interdisciplinarna (barem bi trebala da bude). Iz ovoga jedino mogu da zaključim da problem verovatno leži u (domaćoj) praksi. Da li zbog manjka energije koja je potrebna da se uloži u ovakve projekte, da li zbog finansija ili nekih političkih problema ili nečeg drugog...
Što se tiče očiju javnosti, ja sam imao sreće da je jedan novinar iz Blica video moj rad na internetu i rešio da ga objavi.
Ako vas interesuje da vidite još studentskih radova koji se dotiču Novog Sada, oni izlaze svakog ponedeljka u Blicu, otprilike na sredini novina.

MILOS.M napisao/la:
Žurim i zato samo nabacujem da se tvoja ideja poprilično preklapa s mojom, laičkom. Dunavski ne mora da te brani od konkretnih pitanja, a trebalo bi da zna da ka savršenstvu vodi put bez kraja.

Nema više slika na ovoj temi. Da li moderator može da ih ponovo postavi ili su trajno izbrisane?