TEMA: Novi Žeželjev most

Donja površina nivoa tavanice kesonske komore, tj poslednja prepreka za vodu koja pritiska temelj je na koti 57.5.
Površina osnove priboja iznosi A = 962.6 m2

Umax=-(75.00-57.50)*962.6*10=-168460 kN

Da je Dunav nešto glomazniji, verovatno bi bilo ovako, samo elipsasto i uz pomoć ankera koji bi bili raspoređeni po čitavoj površini temelja.

Bravo i hvala svima (da ne nebrajam, nekog bi slučajno izostavio) na stručnim analizama, a hvala i za entuzijazam koji ne jenjava ni posle toliko godina praćenja izgradnje našeg novog gradskog obeležja.
Mislim da ste zajedno doprineli da ovo bude najbolja tema na forumu.
Podjednako mogu i neko ko voli mostove kao i neko ko je potpuni laik, da posmatraju temu i da razumeju o čemu se raspravlja.
Mnogo sam naučio, a dali ste mi i materijala da mogu da "branim" most od napada u javnost koja ne razume ni kompleksnost i značaj ovog mosta koji će se izučavati u stručnim literaturama.
Neko je predložio da kad se most završi moglo bi jedno okupljanje da padne.
Samo tako nastavite!

Okaceno je 10 vesaljki/kablova do sada:

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-05-26 i 27.



U toku je prva od dve tehnički najsloženije operacije na manjem lučnom mostu – mostu 177 m raspona na desnoj obali – montaža i zatezanje kablova.

Uopšte o načinu montaže kablova razgovarali smo ranije – videti post od 2016-04-27.
Sada ćemo se detaljnije osvrnuti na montažu kablova na ovom mostu.

Redosled radnih operacija je sledeći:

1) Rad projektanta.

Projektant izračuna kojim silama treba zategnuti svaki kabl. Te sile su različite zbog različite geometrije kablova (dužina kabla i ugao nagiba prema horizontali) i različite pomerljivosti tačaka konstrukcije na lukovima i zategama – krajnjim tačakama kablova. Uz ovo problematiku komplikuje i činjenica da konstrukcija mosta poprečno nije simetrična, nizvodni luk i zatega su jačih dimenzija od istih na uzvodnoj strani (ovo je posledica većih saobraćajnih opterećenja i težine tucaničkog zastora na nizvodnoj strani mosta).

Najpre se izračunaju sile u kablovima koje potiču od težine čelične konstrukcije i nešto ugrađene opreme.
Ovo su sile koje treba da se dobiju na kraju zatezanja kablova.
Pošto, razumljivo, 36 kablova ne mogu da se montiraju odjednom i u jednoj sekundi, nego jedan po jedan (ili par po par), onda se zatezanje obavlja u 36, odnosno 18 koraka.
Posle svakog koraka - montaže svakog kabla – konstrukcija se drukčije deformiše, drugim rečima pomeraju se krajnje tačke svakog od prethodno montiranih kablova. Posledica je promena rastojanja krajnjih tačaka kabla, odnosno promena njegove dužine. Promena dužine izaziva i promenu sile u kablu. Tako npr. ako je jedan kabl montiran sa silom zatezanja od 1600 kN (u starim merama 160 t), u sledećem koraku – posle montaže sledećeg kabla, može da padne na samo 800 kN!
Ovakva promena sile zatezanja prvog kabla na montaži događa se 36 puta (!) do završetka montaže svih kablova.
Cilj i veština projektanta je da sile u svim kablovima budu jednake onima kao da su svih 36 kablova montirani odjednom!

Izuzetno složen inženjerski zadatak.

Ovde, međutim, nije kraj složenostima.
Cela konstrukcija se greje i hladi, „diše“ sa promenama temperature. Dejstvo toplote takođe deformiše konstrukciju, tj. izaziva promene položaja krajnjih tačaka svakog od kablova, odnosno menja sile u kablovima, pa zadatak koji izgledao rešen, ustvari nije dovršen do kraja. Potrebno je, dakle, izračunati kolika se promena sila očekuje pri realnoj temperaturi montaže kablova.
Projektant mora i ovo da izračuna i to za svaki korak montaže kablova, tj. da ceo proračun ponovi 36 puta!

2) Rad izvođača – montažera kablova.

Izvođač dobije od projektanta početne sile zatezanja za svaki kabl.
Kabl se, međutim, sastoji od 55 strukova koji se montiraju jedan po jedan, od 1. do 55.
Prvi struk se zategne nekom silom. Posle zatezanja drugog struka, padne sila u prvom. Posle zatezanja trećeg struka padnu sile u prvom i drugom i tako da kraja – do 55. struka.
Cilj je, međutim, da sile u svim strukovima budu iste, (tolerancija je samo do ±2,5%).
Da bi postigao izjednačenost sila u strukovima, izvođač mora da proračuna celu operaciju svodeći je na nivo strukova, a polazeći od kabla kao celine.
Ovo je takođe, dakle, pretežno intelektualni posao.

3) Geodetske kontrole, kontrole sila u kablovima i kontrole napona konstrukcije.

Geodetske kontrole:
Objašnjeno je već da presudan značaj imaju deformacije konstrukcije.
Da bi se ublažio uticaj toplote pri geodetskim merenjima, merenja se obavljaju rano ujutru, oko 5 sati. Snimi se prostorni položaj velikog broja tačaka konstrukcije na lukovima i zategama. Ove tačke su prethodno obeležene nalepljenim stikerima, da bi se obezbedilo da se stalno mere položaji istih tačaka.
Merene tačke, međutim, nisu jednake teorijskim tačkama konstrukcije (na osama lukova i zatega), kojima barata proračun projektanta.
Potrebno je, dakle, ekstrapolovati snimljene tačke. Ovo se radi složenim matematičkim algoritmom koji je u stvari analitička geometrija u prostoru.
Rečju, geodete moraju da izvode merenja milimetarske preciznosti i da tek posle složene obrade snimljenih podataka daju konačan izveštaj stanja geometrije konstrukcije. Podrazumeva se da i oni ovaj postupak provode 36 puta!

Kontrole sila u kablovima.
Izvođač kablova takođe mora stalno da kontroliše sile u svim kablovima posle montaže svakog kabla.
Na primer, posle montaže 2. kabla mora da izmeri silu u prvom; posle montaže 3. kabla moraju da se izmere sile i u 1. i 2; .... ; posle montaže 36. kabla moraju da se izmere sile u svih 35 prethodno montiranih kablova.

Kontrole napona konstrukcije.
Čelična konstrukcija mosta je u izvesnim presecima lukova i zatega opasana mernim trakama kojima se meri izduženje/skraćenje konstrukcije, odakle se proračunavaju naponi.
Merenja napona traju kontinualno, za svo vreme trajanja montaže, odnosno zatezanja kablova.

4) Završna ocena o izvedenim zatezanjima kablova.
Podaci svih kontrola – geodetskih, sila u kablovima i napona konstrukcije – slivaju se kod projektanta koji upoređuje mereno/računsko i donosi konačan zaključak da li se konstrukcija mosta posle montaže kabla broj i ponaša u skladu sa očekivanim (projektovanim) stanjem. Tek posle pozitivnog zaključka može da se montira kabl broj i+1.


Iz izloženog publika može da vidi da je montaža kablova izuzetno složen i fini posao, pre svega intelektualni.
Za laika deluje neverovatno da bukvalno par milimetara nekog ugiba konstrukcije ogromnih razmera (ovde 177 m raspona), može da ima ikakav značaj, a ima ga, itekako!
Uopšte, sve konstrukcije sa kablovima, (npr. mostovi sa kosim kablovima, lukovi sa ukrštenim kablovima vešaljki) su veoma složene za projektovanje. Lukovi sa ukrštenim vešaljlama pogotovo! Zato se na prste mogu prebrojati pojedinci – inženjeri u zemlji koji uopšte mogu da urade ovakav posao.

Za kraj još i ovo:
- deformacije, odnosno vertikalni ugibi lukova i zatega koje smo pominjali kreću se u veličinama od 1 do oko 50 mm, dakle, golim okom potpuno neprimetne!
- na montaži kablova radi ukupno, u svim pomenutim ekipama, ne više od 20 ljudi!


Nastavlja se ...

o bože kakav post. Hvala na ovakvim informacijama. Iskreno uopšte nisam razmišljao o složenostu i važnosti ovoga postupka.
I težini proračuna. Svi mi znamo iz života da se dešavaju takve deformacije ali mi na kraj pameti nije bilo da je to izuzetno složen i komplikovan proraćun i rad. I uopšte ne sumnjam da samo mali broj ljudi u zemlji uopšte zna to da izvede.

Ne znam ni zasto ga prave i tolike pare daju na njega,onaj montazni je sasvim dovoljan

Nije tema zašto ga prave, već kako ga prave.
Tema zašto ga prave je odavno nebitna jer se most gradi

Bijeljinac napisao/la:
Verovatno se niste nikada zatekli u koloni kamiona koja dopire do Temerinske ulice, ili u Petrovaradinu duboko u Reljkovićevu, pa sve do Preradovićeve.

Po toj logici, i onaj most na baržama bio je sasvim dovoljan, svaki dan oko ponoći više niko nije čekao da pređe most, svi koji su tog dana želeli da pređu stigli su da ga pređu.

www.bastabalkana.com/2013/02/mostovi-kao...i-simbol-ivo-andric/

U gradu koji na mnogim saobraćajnim pravcima počinje da liči na naš (saobraćajno) najružniji grad, Beograd, Žeželjev most je stvarna potreba. To su znali i graditelji pre 55 godina, a tada je kamion preko mosta prelazio na svakih desetak minuta.

Voda se ispumpava a vodostaj neće preko 300 narednih nedelju - dve


Sent from my SM-G935F using Tapatalk

bio sam danas na tcrđavi, i baš na mestu odakle je ova poslednja fotka, vodič objašnjava nekoj grupi stranaca da će to biti "jedan od najvećih..."
nisam stigao baš da čujem previše, jurio sam dete i pazio da se ne strmekne negde.

verovatno su sami i pitali, prosto ne može da se ne primeti, ali malo me (prijatno) iznenadilo da to pominje.

E oduzese mi karmu na pravdi Boga,a samo sam se zezao

Dobre vesti! (cudim se da ih niko jos nije "objavio" ovde)

Betoniranje je nastavljeno jos juce (u subotu 28.05.2016.) - znaci da isprazne vodu treba im 3-4 dana

Slike oko 14:00



iako se i dalje voda izbacuje kao sto se vidi na narednoj slici, mesalice su tu



Nazalost ne mogu uslikati dno temelja...



Slike manjeg luka iz nekog drugog ugla
Pocinje se nazirati konacan izgled





Cekajuci miksere za beton (oko 15:00)



Sa kraja keja



Oko 16:00 stize mesalica na barzu (pretpostavljam da su onda predvece nastavili betoniranje

Bice jako lep most, mozda i najlepsi u ovom delu Evrope

Dalmatinac napisao/la: Što bi rekli političari: "u regionu, a i šire".

Sledeće ispumpavanje verovatno posle 20.06.2016.





Svuda iznad Apatina snažan porast, naši prognoziraju 350 za sedam dana, bojim se da će i ovaj put preplaviti gradilište.
Bugarski link sa dnevnim promenama na engleskom je zatajio, ali na bugarskom lepo radi, a brojevi i imena gradova su nam isti:
appd-bg.org/site/wrap.php?2

Raste na celom toku kroz SK (vidi se i kod bugara)



www.shmu.sk/sk/?page=1&id=hydro_vod_all&station_id=5127

Dunav sutra dostiže vrhunac u Pešti. Kod nas će za oko 4 dana doći na 400-420, a zatim pada. Dve do tri nedelje će se izgubiti.

Zagat je ponovo poceo da se plavi:


Postavljeno je do sada 16 od 36 vesaljki ako sam dobro prebrojao:

Zatežu.
Struk po struk luk.

Ovih dana razmišljao sam o poređenju radova na sremskom i bačkom luku.
Seo sam i pregledao sve strane našeg foruma od 50. do danas, tražeći događaje koji mogu da se uporede.

Za sremsku stranu (SR) ima, naravno, više događaja. Sve te događaje izvukao sam, sa datumima, i stavio na prvu sliku:



Od momenta povezivanja lukova, do postavljanja prvih sajli prošlo je 27 meseci.
Nisam mogao da procenim koliko vremena od toga je propalo zbog štrajkova, pa će to vreme eventualno da popravi moju procenu u stvarnosti.

Zatim sam pretpostavio da će redosled važnih događaja biti isti, kao i vremena između njih.
Za bačku (NS) stranu sam, kao početak poređenja uzeo datum povezivanja lukova.
Ako dinamika bude kao na sremskom luku (ovaj je veći, ali nadajmo se da neće biti prekidanja radova zbog štrajkova), važniji trenuci, koji se još nisu dogodili na bačkom luku desiće se u sledećim terminima:



U nastavku vremena, pratićemo nove važnije događaje na sremskoj strani, kao i stvarna događanja u odnosu na procene koje sam nabrojao u gornjoj slici.

Kako se nešto od tih događaja stvarno i dogodi, moći ću da uradim korekciju, nadam se u smislu skraćivanja rokova.