TEMA: Novi Žeželjev most

Slike od danas



odnose šljunak koji se nalazi ispod malog mostića


postavljaju izolaziju na veki bedem sa Novosadske strane

još slika

Ako železnički saobraćaj preko novog mosta kreće krajem Marta 2018 da li to znači da će i pešaci moći preko mosta tada ili možda ranije/kasnije ?

Nece biti gde sa se popnu sem ako se ne smandrlja nesto sa strane pruge

Kad je rec o privremenim stubovima, kako ce se tretirati mesta gde su bili spojeni sa lukovima? Ono bas ruzno sad izgleda, hoce prefarbati to ili ostavito tako?

Slike od juče

Neka vam od Badnjeg dana sve krene na bolje,
da imate za sve snage i volje,
da ljubav vam bude najlepši san,
želim vam sve najlepše na Badnji dan!

Na gradilištu je zatišje
Par fotki za arhivu - sećanje na prošle dane

Evo par fotki od juče .

Malo fotke od prošle zime

U ponedeljak, navodno, krecu radovi od strane zeleznice

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-01-13; Aktuelno na mostu.


Praznici su prošli, ali se na našem mostu radilo sa minimalnom pauzom.
Radi se punom parom, maksimalno se koristi relativno lepo vreme.

Radni frontovi trenutno:

Hidroizolacija kolovozne ploče
Radi se na desnoj polovini mosta – na manjem luku i prilaznom mostu na desnoj obali (Petrovaradinska strana), slike 01, 02 i 03.

Sama hidroizolacija na betonskoj kolovoznoj ploči je sistema tečnog polimera na bazi metil-metakrilata.
Sastoji se iz četiri hladno naneta sloja sloja: osnovni premaz + dva membranska premaza + vezivni sloj. Slojevi se nanose raspršivanjem i različite su boje, tako da se u svakom trenutku zna šta je naneto na betonsku ploču.

Hidroizolacija ove vrste se nanosi i na niskim temperaturama (do -5oC), veoma je otporna na habanje i izdržava do +250oC. Iz prethodnog je vidljivo da odgovara svim površinama kolovozne ploče: onim ispod oštrog granulata tucanika na železničkom delu i onom ispod asfalta na drumskom delu kolovoza.

Ceo rad izvođenja hidroizolacije definisan je mnogobrojnim standardima (evropskim, britanskim i američkim), tako da nije moguća ikakva improvizacija. Izvodi je firma Antkor iz Beograda koja ima posebnu dozvolu proizvođača sistema hidroizolacije (inače iz Velike Britanije) čiji stručnjaci takođe kontrolišu radove.

Primenjeni sistem hidroizolacije je najkvalitetniji i daleko pouzdaniji i trajniji od klasičnih sistema na bazi bitumena – uobičajenih na našim mostovima. To prati i značajno viša cena, ali – recimo na 30 godina gledano – koštanje ovog sistema je mnogo manje od bitumenskog, pošto je velika razlika u trajnosti i pouzdanosti.

Ovakvi sistemi hidroizolacije primenjuju se uveliko na mostovima u Velikoj Britaniji, Danskoj, Švedskoj, Holandiji, ... Čuvena referenca je železničko-drumski most Oresund, sistema sa kosim kablovima, na saobraćajnicama koje povezuju Dansku i Švedsku.

Slike:
Slika 01: Nanet je prvi sloj (tamno sivi) u prostoru između dva kolovoza.
Slika 02: Počelo se sa nanošenjem 2. sloja (žute boje).
Slika 03: Pogled na kolovoz sa desne ka levoj obali. Žuti premaz je već na povelikoj dužini.


Prelazna konstrukcija između dva lučna mosta
Priprema se za betoniranje.

Slike:
Slika 04: Pogled na prelaznu konstrukciju odozgo, sa kolovoza. Postavljena je oplata, sledi polaganje armature.
Slika 05: Pogled na prelaznu konstrukciju odozdo, sa stuba 3. U prvom planu dole je moćna konstrukcija horizontalnih oslonaca oba lučna mosta, gde se prenose sve horizontalane sile: kočenja vozila, vetra, seizmike. Sama prelazna konstrukcija počiva na 2x4 ležišta na konzolama krajnjih poprečnih nosača. Najzad, vidljiva je i jedna od dve drenažne cevi za odvođenje vode sa kolovoza. Delovi cevi sa oba lučna mosta povezani su kompenzatorom.

Razni radovi na mostu
Na samom mostu radi se na mnoštvu „sitnih“ pozicija radova:
- Na ulazima u lukove postavljeni su poklopci, slika 06.
- Unutrašnje ograde na pešačkim stazama se montiraju – slika 07; ograde su visine 1,20 m, što je minimalno potrebna visina ograde staza za bicikliste. (Usputna primedba: Ograde na pešačkim stazama Varadinskog mosta su nebezbedne, naročito one niske ka kolovozu!)
- Od iduće nedelje počinju radovi i na električnim instalacijama, gde je dekorativno osvetljenje posebno važno za izgled mosta.
- Na prilazima mostu se intenzvno radi, značajno više od 20 m dužine koliko obuhvata zona mosta po Ugovoru. Ovo je posebno važno jer se tako stvaraju uslovi za kompletan prilaz svih vozila, (i železničkih, i drumskih), potrebnih za probno ispitivanje mosta.


Uređenje obala
Kosine obala se doteruju, ne samo delovi oštećeni ugradnjom sidrenih konstrukcija za lansiranje, nego i inače ranije oštećeni delovi kosina – slike 08 i 09 sa desne obale.


Uklanjanje konstrukcija i nasipa za lansiranje
Na uklanjanjima konstrukcija i nasipa za lansiranje se konstantno radi. Rezultati su sve vidljiviji – slika 10.


Ostalo:
Na Forumu je postavljeno pitanje oko pristupa pešaka mostu. (Pešačka stepeništa nisu deo projekta i izgradnje mosta).
Raspitao sam se kod kolega i – odlična vest za novosađane! Stepeništa će biti izgrađena, na nasipima, pre i posle mosta, tako da će pešaci moći da koriste most čim bude pušten u saobraćaj.
Detalji o samom stepeništu mi nisu poznati, ali ovo je dovoljno za početak ...

Nešto razmišljam da bi korisno bilo kada bi se napravilo stepenište za pešake direktno sa keja tj. šetališta. Da ne mora da se ide preko pristupnih rampi na most. To mi nekako baš smeta kod Varadinskog mosta sa Novosadske strane. Mada kod Žeželjevog mosta to neće biti toliko izraženo ako će stepenište biti na samom nasipu uz most.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-01-15; O imenu mosta.


Ušli smo u 2018, završnu godinu izgradnje Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu. Za par meseci vozovi će tutnjati preko mosta, dok bi na leto trebao da je pun i drumskih vozila.

Izgradnja je nepotrebno trajala mnogo duže nego što je trebala. To je složena tema i ne bih davao sud o tome ko je za to najviše “zaslužan”. Dve stvari mislim da su bitne: 1) dužinu izgradnje nije produžio projekt mosta, ni jednim svojim detaljem, a kamoli greškom, (što se inače nekad događalo a i sad se događa, čak i na nekim vrlo poznatim mostovima); 2) država bi morala objektivno da razmotri rad svih glavnih aktera gradnje ponaosob – investitora, finansijera, izvođača, nadzora – da bi izvukla pouke kako se slična situacija ne bi više nikad ponovila.

Mostu treba dati i ime, zvanično. O ovoj temi je bilo reči još aprila 2014. ali to nije bilo vreme za razgovor o imenu mosta, gradnja je trajala, a zastoji su bili glavni problem.

U vreme 1919-1941. svi najveći mostovi su imali svoja zvanična imena: Most Kraljevića Andreja 1883-1941. (prethodno, 1883-1919. Most Franje Josifa), Most Princa Tomislava u Novom Sadu 1928-1941, Most Kralja Aleksandra u Beogradu 1934-1941. (na istom mestu kasnije Most u produžetku Brankove ulice), Most Kralja Petra II 1937-1941. (kasnije Pančevački most).

U vreme 1945-1991. nazivi mostova su bili najčešče Bratstva i jedinstva (npr. most u Novom Sadu 1961-1999, poznatiji kasnije kao “Žeželjev” most) i Most u produžetku Brankove ulice u Beogradu, 1957.).
Čest je bio i naziv po Titu, npr. Titov most, (Most Krk-kopno, Hrvatska, 1978-1992, kasnije – 1992-danas Krčki most) i most Maršala Tita u Novom Sadu.
Većina mostova je ostajala po svojim geografskim odrednicama – most reko reke … u … .

Posle 2000. mostovi su retko dobijali imena izuzev retkih uzuzetaka: Most na Adi u Beogradu, Most Mihajla Pupina između Zemuna i Borče, Most slobode u Novom Sadu (nasleđeno ime mosta 1980-1999.). Veliki mostovi, inženjerska ostvarenja poznata i u svetu – npr. Železnički most u Beogradu, ostajala su bez pravog naziva. Uopšte, može se reći da je u nas vladala i vlada nebriga oko imena mostova. Dok u svetu svi iole značajniji mostovi obavezno dobijaju imena, jer je i to isticanje njihove posebnosti, ime mosta je kod nas prepušteno narodnim nadimcima ili medijima. Setimo se nadimaka “Žirafa” za Most na Adi u Beogradu, ili “Kineskog mosta” za Most Mihajla Pupina, pre dodeljivanja zvaničnog imena.

Što se tiče Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu, (zvanični naziv po Projektnom zadatku i Glavnom projektu mosta) isključivo se pominje naziv Žeželjev most. Naziv je neformalan i nastao je u medijima, pogotovo posle 1999, godine rušenja starog mosta.

Naziv “Žeželjev most” je po mom mišljenju, neadekvatan zbog nekoliko razloga:

- Apsolutno je neuobičajeno u svetu da se mostovi zovu po svojim projektantima. Slično je i u drugim oblastima stvaralaštva – umetnosti (slikarstvo, vajarstvo, film, književnost), drugim oblastima tehnike, medicini, ...
O tome smo već govorili 2014-04. Najslavniji mostovi u svetu (videti slike, poovljene od 2014-02), npr. Golden gejt, Most u luci u Sidniju, Mio viadukt, Most Fort, ne zovu se po projektantima iako su njihovi projektanti svetski poznati i priznati. Ako ipak prihvatimo da to nepisano pravilo ne važi u Srbiji, onda bi most trebao da nosi ime svog projektanta.
Po našim medijima i političarima, uvodi se novo pravilo: most se ne zove po svom projektantu, nego po projektantu prethodnog mosta na istoj lokaciji! Ako se želi i na taj način odati počast pokojnom kolegi Žeželju, (a ne recimo Iliji Stojadinoviću ili Nikoli Hajdinu čija ostvarenja prevazilaze Žeželjeva), onda za to treba odabrati jedan od njegova dva (ili oba, zašto ne) preostala mosta – Drumski most kod Beške i/ili Drumski most preko Tise kod Titela.

- Železničko-drumski most u Novom Sadu je čelična konstrukcija, kolega Žeželj je radio isključivo na betonskim konstrukcijama. Obzirom na nepisano rivalstvo konstruktora „betonaca“ i „čeličara“, čelični most nazvati po „betoncu“ je isto kao stadion Partizana krstiti Stadionom Dragoslava Šekularca!
Šalu na stranu, verujem i da je živ Branko Žeželj takvu „počast“ ne bi prihvatio. Raditi celog života na betonskim konstrukcijama i dokazivati da mogu da se takmiče i sa čeličnim u oblastima koje su gotovo isključivo „čeličarske“, a onda vam odati „priznanje“ na čeličnom objektu, je pre uvreda nego bilo kakvo odavanje počasti.

- Šta je, dakle, moj predlog?

Nazivi koji nisu adekvatni: „Žeželjev most“, isto tako „Bojovićev most“ (po imenu aktuelnog projektanta).

Naziv koje predlažem je po nekoj velikoj istorijskoj ličnosti, ličnosti iz naše istorije, nauke ili umetnosti, koja je svojim delom zadužila srpski narod.
Imena kao Milutin Milanković, Jovan Jovanović Zmaj, Mileva Marić, Svetozar Miletić, Lazar Laza Kostić, Mihajlo Mika Antić apsolutno odgovaraju svojim imenom i delom jednom velikom i reprezentativnom objektu. Ovom spisku se može pridodati još par imena.

Lično bih predložio naziv Most Milutima Milankovića. Milutim Milanković je jedno od tri najveća imena naše nauke ikad, (Tesla, Pupin, Milanković), a uz to je i kolega – građevinski inženjer!

Nikola Tesla ima “svoj” objekat – Aerodrom u Beogradu. Veliki objekat, jedan od ulaza u državu. Pravo mesto da odmah ugledate i veliko ime.

Mihajlo Pupin ima “svoj” most. Po mom mišljenju most Zemun-Borča je ispod nivoa imena koje nosi. Ni po čemu se posebno ne ističe, čak nije ni u grupi “Top 10” drumskih mostova u Srbiji.

Milutim Milanković nema nikakvo priznanje u obliku objekta. Šta više, tek relativno skoro je dobio ulicu u Beogradu! Most u Novom Sadu, kao objekat svetskog kalibra u svojoj vrsti, apsolutno je dorastao takvom imenu!

Najzad, mislim da je najpravilnije da ime mosta odrede građani u čijem gradu se most nalazi i koji će ga svakodnevno koristiti. Mediji bi trebali da otvore prostor za predloge i mišljenja građana, a ne da sami budu “kumovi”. Isto važi i za političare!

Pozivam Forumaše na diskusiju, predloge, mišljenja. Naravno da je svaki predlog dozvoljen, uključujući i one koje smatram neprihvatljivim. Možda bi se kasnije moglo sprovesti i neko neformalno glasanje, kao što je svojevremeno bilo glasanje „Da li vam se više sviđa stari ili novi most?“

Pozivam, takođe, Forumaše iz Novog Sada da prilože i neki fotos napravljen sa drugih tačaka u gradu, npr. sa Varadinskog mosta, sa Tvrđave, sa obližnjih solitera, sa reke, ..., danju, noću.

Odlična tema za diskusiju voleo bih da po Nikoli Tesli dobije ime neka značajna građevina i u Novom Sadu pa smatram da bi ovaj most bio idealna prilika. Ako ne on, onda definitivno po Milevi Marić, na primer dobar deo stanovnika mog zavičaja ne zna ko je ona, a van granica naše zemlje da i ne spominjem. Smatram da zaslužuje više od jedne male ulice u Šarengradu.

Ime Mileve Marić nosi Srednja Tehnička Škola (bivši Jovan Vukanović) i osnovna škola u Veterniku.
Ideja je inače bila da se STŠ zove Đorđe Tabaković, ali džaba, nije bilo politički atraktivno.

Ako se već mora davati ime po osobi, ja sam uvek za nešto lokalno.
Ako ne mora, bolje da se ne zove po osobi. Geografska odrednica je najneutralnija, mada mi ne smeta ni naziv po apstraktnom pojmu, Sloboda je dobar primer.

Ja sam umoran od imena u nazivima. Pitam se da li nemamo maste da smislimo privlacan, zvucan naziv koji ce odjekivati i turistima u usima kao i svetom. Lanc hid, Bruklin bridz, Golden Gejt... su svetski prepoznatljivi. Most Dzon F. Kenedi niko ne poznaje.
Inace, Varadinski most ima ime, iako ne znam da li je formalno pravno.

Ako kazemo da je Petrovaradinska tvrdjava Gibraltar na Dunavu, ja bih most nazvao "Kapija Dunava" ili nekim slicnim "Dunav", "Panonija"...
opisom.

Za mene je to mnogo efektnije od imena i prezimena. Za turistu je "kapija" tkz. "Wow" efekat u odnosu na ime i prezime nekoga koga ne znaju a njvr. ih nije ni briga, dok ih mi sigurno necemo obrazovati. Za mene je isto tako.

Mala ispravka, most u Bratislavi od 29.08.2012. opet nosi stari naziv Most SNP( Most Slovenského národného povstania = Slovačkog narodnog ustanka), a neutralni naziv Nový most, je bio samo od 1993. do navedenog datuma.