Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2019-04-01; Aktuelno oko mosta.
Privremeni most je je vrlo uspešno prenesen sa stubova na desnu obalu gde se rastavlja na elemente.
Cela operacija je besprekorno izvedena. Žao mi je što nisam bio na licu mesta, ali su Aerodron i ostali uspeli svojim kamerama da zabeleže najvažnije momente.
Privremeni most je u pravom smislu montažno-demontažni. Dobro je projektovan i izveden. Čelične konstrukcije su pogodne za ovakvu namenu, ali se ta mogućnost retko koristi, jer nema potrebe za tim. S obzirom da je most železnički, bilo je potrebno da zavrtnji u montažnim vezama budu sa tačnim naleganjem, („upasovani“), tj. sa razlikom prečnika rupe za zavrtanj i zavrtnja od samo 0,3 mm. Ovo je vitalni zahtev za sve dinamički opterećene konstrukcije. Potrebna je izuzetno tačna izrada konstrukcije, kako bi se konstrukcija sa hiljadama zavrtnjeva uopšte mogla da sklopi i da kasnije u eksploataciji bude nosiva u punoj meri.
Pokazalo se da je odluka države da u svojim rezervama ima i montažno-demontažne mostovske konstrukcije, bila pravilna. U teškim danima 1999, posle završene agresije, postojanje ovakvih konstrukcija znatno je olakšalo i ubrzalo obnovu.
Treba reći i da su naša preduzeća tada – 1999, uradila ogroman tehnički posao za neverovatno kratko vreme, pre svega „Mostogradnja“.
Da li bi danas tako nešto bilo moguće? (Ovo je bilo i pitanje na Forumu.)
Po mom mišljenju ipak da!
Ovo „ipak“ je rečeno jer se u međuvremenu (od 1999. do danas), učinilo mnogo lošeg za našu mostogradnju i građevinarstvo uopšte. Postajemo najamnici - kao podizvođači inostranih firmi u najboljem slučaju – u sopstvenoj zemlji i za sopstvene pare! Pri tom smo, i ovako oštećeni i hendikepirani, i dalje bolji u stručnom smislu od većine stranaca, (mada lično mislim od svih!).
Šta će biti sa demontiranim Privremenim mostom?
Verovatno se vraća tamo odakle je i došao.
Po mom mišljenju i treba da ostane u državnoj rezervi da bi bio na raspolaganju (ne daj Bože!) u kritičnim situacijama. Ne mora to da bude rat kao 1999, mogu da budu i nevolje druge vrste, (prirodne katastrofe npr).
Železnički most – kao most velike nosivosti – koristiti negde kao pešački, zaista bi bilo rešenje plitke pameti. Osim toga, ovakav rešetkasti most i nije najzgodniji kao pešački, zbog ometanog bočnog pogleda sa mosta, gde su vertikale i dijagonale konstrukcije smetnja pogledu.
Na Forumu je pomenuto i pitanje vremena izgradnje železničkog podvožnjaka u nasipu prilaza Železničko-drumskom mostu, tj. da li je trebalo ranije izgraditi nadvožnjak.
Po mom mišljenju - samo mišljenju, pošto su prilazne saobraćajnice i podvožnjak kao deo njih predmet drugog ugovora – odluka da se postupi kako je urađeno i da se podvožnjak gradi kad je zatvorena pruga Beograd- Novi Sad, je pravilna.
Podvođnjak će biti izgrađen u vreme zatvorene pruge. Da je građen ranije pruga bi morala da se zatvori, ne bi radio ni onaj jedan postojeći kolosek. Ovako se železnički saobraćaj odvijao dok god je mogao, a i naš most je „radio“ 10 meseci u punom kapacitetu i pre formalne predaje vlasniku, što je bila još jedna neformalna proba.
Inače, kako čujem, tehnički prijem mosta je uspešno obavljen i vrlo skoro će, posle završnog slaganja ogromne količine dokumenata, biti i ozvaničen.
Nemam svojih fotografija, pa prenosim jednu iz vazduha sa Deskgrama, dok se ne pojavi prava serija – od našeg Aerodrona.