TEMA: Trg Republike/Riblja pijaca

Apsolutno se slazem, bice bolje od prethodnog izgleda trga to je sigurno. Najkriticnija je okolina trga. Bezvezan, krezubav, delom devastiram- delom uredjen izgled okolnih zgrada...
Ne znam sta bi to najbolje od najboljeg moglo da se napravi na samom prostoru trga a da ulepsa sliku celog ambijenta, koji je u najvecoj meri zavistan od okolne arhitekture?

KONTINUITET VS DISKONTINUITET - (ODGOVORI)


Kako to Duke lepo reče: "ne mogu da se ne složim sa napisanim ali vidim nešto važno u celoj stvari"


Mislim da živimo u gradu fantastičnih predispozicija ali i odličnog "starog", tradicionalnog evropskog urbanizma i da je prostor oko Riblje pijace zajedno sa tim Trgom Republike nešto fenomenalno što grad ima. Taj prostor je jako vitalan, što zbog njegovih dimenzija toliko i zbog monumentalnih zgrada rasporedjenih na ključnim mestima pa preko postojanja urbanih blokova i dispozicije urbanog prostora koji zajedno sa fantastičnim zaledjem bloka Dunavske, koji je i takav kakav je - JAKO VITALAN; baš kao i celokupan prostor o kome pričamo.

Mislim da je glavni kvalitet trga, insistirajući na "praznini", u stvari njegova proporcija i da je zato bilo potrebno samo "podvući" to, "oslobadjajući" monumentalni prostor koji imamo u centru a da nismo ni svesni.

U tom smislu mene uopšte ne muči okolna arhitektura jer je i ona kroz "arhitekturu u nizu" vitalna. Mišljenja sam da je ideja da je "sve bolje nego što je bilo" ma šta se postavilo posle prvobitne stanice pogrešno, jer mislim da imamo dovoljno urbane kulture (i te kako ima talentovanih i časnih ljudi u gradu) da možemo da uradimo NAJBOLJE REŠENJE koje se ne tiče para već u stvari koncepta. Pa s tim u vezi mislim da jeste BOLJE NEGO ŠTO JE BILO ali ostaje žal za onim da je moglo biti JOŠ MNOGO BOLJE.

Sekvencijalno gradjenje prostora kod nas kako ti vidiš Duke mi se čini nažalost neodrživim zbog naše konstantne nezavidne finansijske situacije. Pa mislim da ovi prostori koji su označeni kao "privremenog karaktera" u stvari dobijaju trajni karakter i zato mislim da je velika šansa propuštena.



Dole donosim primere Evropskih trgova u kojima otvaram neke od odgovora na potpuno legitimna i zanimljiva zapažanja Duke-a i Turba.



Anonimni trg, Dundee i Piran - umetnost urbanog


Prvi je primer trga u ravni koji svoje usmerenje različitih funkcija duguje korišćenju stubaca a mislim da iako ovde deluju prejako u našem primeru bi oni bili elegantniji i mogli da služe nekom budućem trasiranju parkinga i kolovozne trake bez ivičnjaka i promena nivoa. Tu vidim i druge tipove pokazivača pravaca, parkinga, gumene ili kamene, što svetle itd...

U drugom primeru vidimo kako bi u stvari trebalo da izgleda odgovor na žardinjere. Na trgu u Dundee-u su žardinjere "rasprostrte" po urbanom "tepihu" koji je kontinualan... Naš trg je na identičan način mogao da ostvari "zelena ostrva". koja bi još i bila mobilna a bi se dobijao različiti karakter za na primer - različite delove godine, meseca ili važnih manifestacija itd...


Treći i četvrti primer su direktan odgovor na Turbova zapažanja oko problema "okolne arhitekture".

Piran - grad u Sloveniji sa svojim sjajnim trgom koji je redizajnirao Boris Podrecca na najlepši mogući način uvodi "prazan prostor" kao kontrast složenim, nabacanim fasadama.

Mislim da bi ta praznina u stvari "opustila" našu nabacanasot na trgu Republike i da bi joj dala da "prodiše" uz naravno obaveznu restauraciju i rekolorit.

Mislim da je kao i Trg Republike i sama arhitektura VITALNA sa izuzecima savremenih projekata "vodećih" novosadskih "arhitekata" Rebe i Cvetkova koji su u stvari i najslabija (gle čuda, ko bi reko!?) karika u celom prostoru. Pa ipak... kako niz trpi sve istrpeće i njih a u novoj raspodeli prostora sa odredjenim arhitektonskim restauracijama dobili bi smo zavidan prostorni kompleks evropskog karaktera. Jer on to u stvari, na kraju krajeva, i jeste.


Pozdrav za sve forumaše još jednom

Friško.

Počinje slaganje kocke, a da li je u pitanju popločavanje ili obzida žardinjere, videćemo.


"Žardinjera 4"


Serpentina


"Žardinjera 3"


Zašto je velika žardinjera tako visoka, demonstriraju radnici


Klupa će biti postavljena celom dužinom zida, bar tako izgleda


Kuda vodi ovaj put? Ozbiljno, kuda vodi?

nsreporter

Zanimljivo.
Tip koji je bio u Napoleonovoj vojsci, i ratovao protiv Rusije, pa onda bio austrijski lojalista.
Čovek zanimljive karijere svakako.

Možda bi bilo bolje da se podigne spomenik Stevanu Knićaninu, al ajde, da možemo i mi da se skupljamo kod Konja. Još da imamo trolu pa da trolom idemo do konja

Lepa vest sa dosta nepoznanica. Bitno je da je doneta odluka, da je izabrana prava ličnost koja je prihvatljiva za sve vojvođane. Svakako smatram da spomenik treba da dobije i Knićanin, trebalo bi naći mesto i za Jelačića. U celoj priči oko naših velikana iz 19. veka mi je čudno da se niko nije setio da bi 3. maj trebalo da bude praznik, ako ne u celoj SRB, barem kod nas u Vojvodini.

Ne volim konjanike (iz estetskih razloga), ali svidja mi se ideja. Valjda ce nesto biti od ovoga.

Ako se KGB saglasi.

Čovek voleo da ratuje. Sve za princip i dukate. Takvi mi baš i nisu simpatični.
Je li objavljena i biografija konja?

Jesam za spomenik, ali ne u ovom trenutku. Grad treba da resi gomilu problema, pa tek tada mozemo da gradimo spomenik. Ali, leba i igara voli ovaj narod. Nema veze sto kese lete po gradu kada dune jaci vetar, sto ulice u centru izgledaju kako izgledaju, itd, daj Komisiji da izabere koga cemo na konja da stavimo....

Sent from kabinet

Živeti u gradu, konačno. Ispravite me ako grešim, nemamo ni lavove, zmajeve, zlatni krst ...

Prepoznajem u tome duh savremenosti i metropolizma.
Evo jedne ideje: Fontana (istorijska kompozicija u stilu religijskog akademizma, izvedena u belom kineskom mermeru) - Sedam Stanija štrca vodu i iz sisa

UMETNOST GRADJENJA URBANE SREDINE


Spomenik kao urbano/istorijski element predstavlja onaj krajnji projektantski domet "taćke na I" u smislu percepcije i obogaćenja urbanih prostora.

Inicijativa grada je za svaku pohvalu ali kao i uvek zavisi ŠTA, KAKO, GDE i ZAŠTO? A to nisu nimalo laki simultani činioci.

Šta hoću da kažem:

Poučeni ranijim iskustvima spomenika balerini, naučnicima i pesnicima, kao i političarima poludržavnicima (na kraju Dunavske) možemo da primetimo odsustvo bilo kog osećaja za mesto i postavku spomenika u prostoru gde oni na način kako su postavljeni u prostoru pedstavljaju PROLAZNE (trećerazredne) URBANO - ISTORIJSKE ELEMENTE. Naprosto, ne čine urbani prostor već ga na prost način "lažno" nadopunjavaju. Primer Pupina, Laze Kostića, Balerine na Pozorišnom trgu, Janike Balaža itd...

Sve spomenici bez "postolja", tj. bez urbanog prostora koji sačinjavaju postavljeni u sred žardinjera i zelenog prostora. To nije praksa u Zapadnoj civilizaciji gde su spomenici nosioci trgova i same urbano - istorijske priče...


Umetnički zaključak:

Pored žardinjera, parkinga i dostavnih trasa i ko zna čega, samo nam još fali i spomenik da nadopuni prenatrpani prostor. Pored toga postoji veliki rizik njegove prostorne interpretacije jer smo svedoci poslednjih godina velikog skulpturalno - urbanog neznanja umetničke postavke...

Velika opasnost je i u oblikovnom smislu jedne tako složene kompozicije KONJANIKA koja kod nas nije uopšte česta praksa s obzirom da se skulpturom bavimo nekih sedam decenija (posle drugog svedskog rata).

To nije dovoljan period za ozbiljnije rezultate (glavni vajar u Jugoslaviji je bio Meštrović - Hrvat, kome je to sve mnogo više u krvi nego dominantnom pravoslavnom nasledju koje ne zna da se, još uvek, nosi sa skulpturom kao jednom od elemenata umetnosti)



Bernini - Fantastična statua konjanika, Louvre,
Andrea Del Verrocchio, Venecija
i Donatelo, Padova. Umetnost urbane postavke



Političko - istorijski zaključak:

A da ne govorim koliko je diskutabilan istorijski momenat za jednog Vojvodu koji će simbolično da "gura prst u oko" ovim drugima mada mi se čini da je to u stvari i glavni motiv baš kao i ona tako neukusna i istorijski nebitna ploča "našem" Voždu na Beogradskoj kapiji na Djavi...

I tako u krug u nove virtuelne (lažne) "pobede" sve do istorijskog kulturološkog oslobadjanja od nas samih zadojenih mržnjom i neznanjem, bez kritičke misli i umetničkog talenta ulećući "grlom u jagode" oštećujući vredne urbane prostore kod kojih je umesto slona u staklarskoj radnji potreban filigrantski političko - umetnički osećaj.

Da li ćemo toga ikada biti svesni!?

Pre nekih otprilike 25 godina napisao sam pesmicu. Nazvao sam je: Moć.

Moj grad u centru
Nema čoveka na konju.
To mora da znači nešto.

I u moj grad dođe proleće.
Sve zamiriše.
I to je nešto.

Sada sam je se setio, jer tu je i čovek na konju, a i proleće

Sveže

Bageri skidaju asfalt između objekata na Pijaci


Liju se šahtovi.


Kamena kocka je ipak obzida žardinjere.


Da li je klupa bila pogrešna procena, i ako nije, hoće li se naslanjati na kocke?


Još jedna žardinjera je gotova.


A jedna se puni zemljom, da se vidi da jeste žardinjera.


Dok se za poslednju tek sprema oplata


Behaton na parkinzima se već slaže.



Kao i "trotoar" uz objekte na trgu, i ako ste se još uvek pitali koji behaton je u pitanju, MN Loznica je.


Na kraju, prostor između trga i pijace je ovoliko širok (oko 10m).
Sa jedne strane se nalazi ulaz na parking, sa druge servisna saobraćajnica, a na sredini Javni WC na pijaci.
Procenjena širina pešačkog prolaza ~ 2m.


Moj zaključak od danas je:
- izvođač jako fino izvodi radove.
- rešenje trga je na brzake i jeftino, a neosmišljeno do kraja. Što prostor više poprima oblik, to se sve više vidi.

Duke u zadnje 2 tačke se potpuno slažem sa tobom. Jako ad-hok deluje čitavo rešenje. Tu nije trebao da bude parking.

A ovo sa MN Loznica kockama je posebna priča... Dobra stvar je da Put Invest radi momački.

Dukelander napisao/la: Ova fotka je u pogrešnoj temi. Treba da bude u gastro vodiču ( pogledajte divnu pozadinu i zaboravite na obzidu žardinjere )

meni ovo i dalje smrdi na trojanskog konja..da je neke pameti radila bi se podzemna garaza a ne nadzemni parking u ime trga...no necu da baxuziram sacekajmo do kraja....

Blavak napisao/la:
Da nije ove "rekonstrukcije" ne bismo ni saznali za ovo luče. Neka vajda, ipak.

Ima tom mestu više od godinu dana sigurno.