Za Dr.Mr-a
Prvo, sam projekat je objekat na uglu dve značajne saobraćajnice, u studentskoj zoni ali i prelaznoj teritoriji stambeni objekti – univerzitetski kompleks,.vidljiv sa svih strana, koji uopšte i ne definiše taj isti ugao već je indiferentan u celoj svojoj formi i po visini i po dužini i po širini. Repetitivan i napravljen tako da se prosto vidi da je klijent želeo maksimalno iskorišćenu površinu bez osećaja za ono šta znači jedna javna zgrada sa takvim javnim sadržajem.
U takvim uslovima dosetka arhitekte mora da bude njegovo oružje koje se pretače u profesionalni senzibilitet a za to ili jesi ili nisi i zato bih doneo nekoliko primera koji predstavljaju veoma jednostavne intervencije na uglovima u Novom Sadu koje ne iziskuju veliki gubitak prostora što je opet direktno povezano sa senzibilitetom arhitekata autora ovih zgrada - uglova.
Drugo, objekat Gradjevinskog fakulteta o kome sada raspravljamo je slobodnostojeći sa svih strana „opasan“ prozorima i još ponekim elementom bez ikakve hijerarhije ili pauze pa to dovodi do konfuzije i gubljenja osećaja ritma. Upravo ta njegova karakteristika osiromašuje projekat u smislu da nema potencijala da naglasi neko buduće povezivanje u kompleksniju celinu samoizolujući se već na početku svog „urbanog života“ i generalno ne mogu da se otmem utisku lošeg marketinga ovakvog fakulteta od samog njegovog početka (gradjevinski!?). Ali znam da je zgrada izraz vremena u kom živimo i to se naprosto vidi... Ali je upravo to ono što boli...
I na kraju ovo sve ne treba shvatiti kao studiju uglova već samo pokušaj da se objasni kako sa malim sensibilnim intervencijama (jednostavnim profilacijama) zgrada može da oživi i da ne bude indiferentna remeteći svojom prostom silinom univerzitetski kompleks.