Novi Sad -- U Novom Sadu je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2016. godine boravilo više od 170.000 turista.
To je porast od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu za 15 odsto, saopšteno je iz gradske Turističke organizacije. Broj domaćih turista u Novom Sadu porastao je 10 odsto, a stranih 18,7 odsto, dok je broj noćenja u odnosu na prošlu godinu porastao 21 odsto.
Na osnovu podataka dobijenih od 21 hotela i šest drugih objekata za smeštaj, u Novom Sadu je u 2016. godini najviše turista iz Srbije ostvarilo noćenje, a zatim iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Nemačke, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Italije i Poljske.
Kako se navodi u saopštenju Turističke organizacije, porast broja noćenja domaćih i stranih turista u Novom Sadu uticao je na povećanje naplate boravišne takse koja je u 2016. godini veća za više od sedam miliona u odnosu na 2015.
"Zbog velikih događaja i festivala tokom leta, svakako da je jul na vodećem mestu kada je naplata boravišne takse u pitanju, zatim novembar i oktobar što pokazuje turističke aktivnosti i u drugim delovima godine", ocenila je Turistička organizacija Novog Sada.
Dodaje se da je i tokom novogodišnjih praznika Novi Sad bio među poželjnim destinacijama u regionu, a smeštajni i ugostiteljski objekti bili su uglavnom popunjeni.
www.b92.net
Gradska vlast danas nije prihvatila ni primedbe ni predloge građana u vezi sa planom da se sruši deo Kineske četvrti, a koji je bio na javnom uvidu u decembru prošle godine.
Naime, na današnjoj sednici Komisije za planove, u prepunoj Plavoj sali Skupštine grada, prilikom razmatranja pristiglih pritužbi građana i udruženja, videlo se da je sastavljač plana, preduzeće "Urbanizam", odbilo 99 odsto zahteva građana.
Iako nije potvrđeno da je i sama Komisija odbila sve primedbe, jer su imali tajnu sednicu i rezultati glasanja će biti poznati tek kada predlog urbanističkog plana dođe pred odbornike Skupštine grada, što će biti ovog ili narednog meseca, izvesno je da Kineska četvrt zasigurno menja sadašnji izgled i sledi ulazak privatnih investitora u nju.
Podsetimo da se u planu koji je predložen predviđa da se "Češki magacin" u potpunosti sačuva, da se ostali objekti očuvaju koliko je to moguće, a ako ne, onda "potpuno rekonstruišu", što laički znači sruše i sagrade nove zgrade koje liče na prethodne.
Takođe, predloženim planom je predviđeno i rušenje niza manjih i većih objekata koji su najbliži Mostu slobode i koje će zameniti objekat koji će imati visoki parter, galeriju, sprat i potkrovlje, odnosno zgrada ili više njih koje će imati četiri sprata.
Sva ova rušenja su omogućena, jer je prošle godine istekla zaštita prostora kao kulturno-istorijske celine. Baš ova mogućnost rušenja i potpuna promena izgleda Kineske četvrti je navela desetine građana da prilože prigovore, da li pojedinačno ili grupno.
Među prigovorima koji su odbijeni, a koji je bio zajednički skoro za sve i na čemu je insistiralo Društvo arhitekata Novog Sada, je da se održi javni arhitektonski konkurs kojim bi se uredio ovaj prostor. Novosadske arhitekte su istakle da je plan za Kinesku četvrt tako napisan da nema nijedne garancije da će se sprečiti loša praksa u gradnji, jer svuda u planu postoji opcija "ili".
Kako su naveli predstavnici Društva arhitekata, investitor će lako moći da proglasi da je neki objekat nemoguć za obnovu i tada će ga "potpuno rekonstruisati", odnosno porušiti i sagraditi šta želi, jer u planu stoji da u tom slučaju treba napraviti objekat u skladu sa "industrijskim nasleđem prve polovine XX veka". Kako su objasnili, ovaj termin može da bude i sve i ništa.
Predstavnici Društva su naveli i da nije dobro definisano šta će gde biti od sadržaja, uz napomenu da na sve veliku sumnju baca i podatak da se očekuje da privatni investitori ulože 9,5 miliona evra, a Grad 1,5 miliona evra u uređenje. Naime, investitor će zbog znatno više novca koji ulaže verovatno imati prvenstvo odlučivanja.
Arhitekte su dodale i da je sporno to što ne postoji Kancelarija za održivi razvoj, a koja bi trebalo da brine o čitavoj priči oko Kineske četvrti. Naime, ta Kancelarija bi trebalo da je već osnovana, i na nju se pozivaju autori plana za Kinesku četvrt.
Građani su kao i novosadske arhitekte imali slične primedbe, uz mnogobrojne ocene da ih brine ko ima interes da tu zida nove objekte. Predloženo je i da Komisija za planove odbije plan i vrati ga na ponovnu izradu uz javni arhitektonski konkurs.
Predstavnik "Urbanizma" Darko Polić je jedini donekle branio stavove Grada, jer su ostali članovi Komisije ćutali, dok se predsednik Komisije Zoran Bakmaz samo trudio da ubrza govornike.
Polić je više puta naveo da nema govora o tome da će u Kineskoj četvrti biti bilo kakve stanogradnje i da to neće biti dozvoljeno, a da se sa ovoliko opcija kada je u pitanju sadržaj i rekonstrukcija, otvara mogućnost da Grad nađe zainteresovane investitore za javno-privatno partnerstvo kako bi prostor postao Kulturni distrikt.
Tamara Zelenović iz Fondacije EP2021 je takođe pokušala da objasni prisutnima da je dobro da podrže plan, ali s obzirom da je bila zasuta pitanjima na koja nije imala odgovor, ubrzo je odustala.
www.021.rs
Gradnja tržnog centra od 150.000 kvadrata kod "Spensa" počeće krajem marta.
"Novosti" navode da se očekuje da tržni centar već do kraja 2018. godine počne sa radom, a u predstavništvu južnoafričke kompanije "Nepi" navode da im je odobren urbanistički projekat.
"Očekujemo i ostale neophodne dozvole. Projekat je prilagođen uslovima koji su tražili urbanisti, a priprema se i tender za izvođače radova, tako da kašnjenja sa gradnjom ne bi trebalo da bude. U novi tržni centar biće uloženo više od 60 miliona evra, a u njemu bi posao moglo da dobije oko 1.500 Novosađana", navodi menadžer Nepija Nemanja Savčić.
On navodi da se za oko 50.000 kvadratnih metara u tržnom centru, koji su već nazvali "Promenada", interesuju najveći trgovinski lanci. Prema njegovim rečima, interes ne samo zaposlenih u Nepiju već i potencijalnih zakupaca jeste da novi tržni centar počne sa radom do kraja 2018. godine.
Podsetimo, prema najavama iz Nepija, vrednost investicije će biti oko 100 miliona evra. Parcela na kojoj će biti izgrađena "Promenada" do sada je služila za sportske sadržaje i bila poznata kao "gradska srebrnina", a prodata je za rekordnih 3,7 milijardi dinara. Tržni centar će imati pet spratova, objekat će biti amorfnog oblika, a veliki deo fasade sa strane Bulevara cara Lazara biće pod solarnim panelima. Takođe, na krovu će se nalaziti i brojne zelene površine i sportski tereni. Tereni za tenis, košarku i mali fudbal biće smešteni odmah pored kafića i restorana na mnogobrojnim terasama. Enterijer novog tržnog centra u Novom Sadu veoma će ličiti na Mega Mall izveden u Bukureštu, a koji je takođe u vlasništvu kompanije Nepi.
Još jednom su članovi našeg foruma bili prisutni na javnoj prezentaciji jednog ovako značajnog projekta za Novi Sad. Izgradnja će se izvoditi u dve faze. U prvoj bi bio izgrađen jedan deo objekta kao i kompletna podzemna garaža. U drugoj fazi predviđena je izgradnja prizemlja i prvog sprata dela objekta na uglu Bulevara oslobođenja i Bulevara cara Lazara. Slede fotografije koje su zabeležili Blavak i Novajlija.
Prikaz po etažama:
Prikaz bočnih strana, odnosno fasade budućeg tržnog centra:
Parcijalni preseci:
Pozicija objekta u gradu:
autori: Blavak, Novajlija
www.nsbuild.rs
JP "Zavod za izgradnju grada" u likvidaciji konačno je završio tender i izabrao izvođača radova koji će izgraditi zgradu Hitne pomoći na Telepu, saznaje 021.rs.
Posao je dodeljen konzorcijumu koji predvodi novosadska firma "Graditelj NS" i izgradnja će biti plaćena skoro 410 miliona dinara.
Pored "Graditelja NS", u izgradnji će učestvovati i novosadske firme "KLM inženjering TM", "Elektrotim", Građevinski biro "Axis" i beogradska preduzeća "Deneza M inženjering" i "Graditelj – Beograd", a podizvođači su "Izohem" iz Sremske Kamenice i novosadske "Vega" i "Euromed group".
Oni su posao dobili jer su ponudili najnižu cenu, a drugi učesnici na tenderu bili su konzorcijumi oko preduzeća "Dijagonala" i "Gat", oba iz Novog Sada.
U budžetu Novog Sada za ovu investiciju, uz sufinansiranje iz budžeta Vojvodine, obezbeđeno je 535 miliona dinara, tako da ovaj put neće biti problema oko finansiranja radova.
Na izgradnju zgrade Hitne pomoći čeka se nekoliko godina, a prošlogodišnji tender za izbor izvođača radova na kraju je i poništen zbog manjka sredstava u budžetu.
Zgrada Hitne pomoći biće sagrađena na uglu Bulevara patrijarha Pavla (nekadašnji Somborski bulevar), Jastrebačke i Ulice Ilariona Ruvarca, na parceli od preko 3.000 kvadrata. Imaće tri sprata, ukupne površine 2.700 kvadrata i veliku garažu od 2.300 kvadrata.
Ovaj objekat će omogućiti da Zavod za hitnu medicinsku pomoć, celu deceniju nakon izdvajanja iz Doma zdravlja, konačno dobije svoj prostor.
www.021.rs
Od početka građevinske sezone 2016. godine, članovi našeg foruma zabeležili su više od stotinu aktivnih gradilišta stambene novogradnje na teritoriji Novog Sada.
Spisak objekata podeljen je na one koji su započeti ove godine i na one koji su započeti ranije ali su bili aktivni u ovoj građevinskoj sezoni. Očigledan je napredak građevinske industrije u našem gradu u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Na kraju prošle godine evidentirali smo 84 gradilišta, dok ih je 2014. bilo oko 90. Bitno je napomenuti da trenutno postoje mnogobrojni stambeni kompleksi u izgradnji koji poseduju daleko veću kvadraturu od manjih pojedinačnig zgrada ili lamela što takođe govori u prilog građevinskog razvoju. Radi detaljne lokalizacije dotičnih objekata i više informacija posetite našu interaktivnu mapu.
Gradilišta koja su bila aktivna u 2016. godini, ali su započeta ranijih godina:
1. Rapid Invest - Augusta Cesarca
2. Rapid Invest – Bulevar Evrope
3. NS Inženjering – Petra Drapšina
4. Laguna Residence – lamela III
5. Bolting – Doža Đerđa 26
6. Bash gradnja – Čika Stevina
7. Raz doo – Dostojevskog 9
8. Euro Line Invest - Kosovska 32
9. Vizija - Zmaj Ognjena Vuka 14-16
10. Gat gradnja - Kisačka 55
11. Vaer - Lasla Gala 10
12. Erker Inženjering - Bulevar kralja Petra I
13. Galens - Somborski bulevar - kompleks - lamela II
14. Galens - Somborski bulevar - kompleks - lamela VI
15. Jovana Popovića
16. Vlasina - Šafarikova
17. Tehnogradnja - lamela IV - stambeni blok 1
18. Freeland - Jovana Subotića
19. City holding - Đorđa Rajkovića/Jug Bogdana
20. Bogdanić Company - Gundulićeva
21. Merkur gradnja - Gundulićeva
22. Branislava Nušića
23. JC10 - Jovana Cvijića
24. Inobačka - Bate Brkića
25. Galens - Garden kompleks
26. Airport - Starine Novaka/Filipa Filipovića
27. Jokić Invest - Janka Čmelika 6
28. Matice Srpske
29. Svetislava Kasapinovića
30. Bolmanska
31. Skver plus - Dostojevskog
32. Wolf Invest - Hilandarska 9
33. Mornarska
34. Bačka ulica
35. Gundulićeva/Koče Kolarova
36. Zoned - Vuka Karadžića
37. Estetika - Bulevar Evrope
38. Petefi Šandora
39. Dijagonala Espro BP - kompleks I - Desanke Maksimović
40. Dijagonala Espro BP - kompleks II - Desanke Maksimović
41. Džambo Invest - Kopernikova
42. Karin Invest - Kompleks - Marka Miljanova
43. Trigon Invest - Okruglićeva 19
44. Somborski bulevar - „što je pobegla u visinu“
45. Kesser gradnja - Somborski bulevar
Gradilišta koja su otvorena u 2016. godini:
1. Aleksandar gradnja - Krilova 2
2. Bash gradnja - Branka Radičevića 6 i 6a
3. Džambo Invest - Veselina Maslaše 20
4. Termometal - Janka Čmelika 49
5. Galens - Somborski bulevar/Ilirska
6. Bulevar gradnja - Trg republike 16
7. Instan gradnja - Jaše Ignjatovića 6a
8. Najevropljanin - Subotička 75/Somborski bulevar
9. Modena gradnja - Stražilovska/Maksima Gorkog
10. Graditelj NS - vojvode Mišića 20
11. Bulevar Invest - Železnička/Sremska
12. Galens - Bele njive
13. Gottstein Ferenc - Prešernova
14. Dimitrija Avramovića
15. Raz - Gajeva 22
16. Freeland - Janka Čmelika 5
17. Prezident - Koste Racina/Svetislava Kasapinovića
18. Erker Inženjering - Futoška 57
19. Galens - Kopernikova 35
20. Euro Invest Ns - Veselina Maslaše 24
21. Petefi Šandora bb
22. Najevropljanin - Mornarska 44
23. GP Domarc - Jaše Ignjatovića 1
24. Dinamika - Janka Veselinovića/Ilije Birčanina
25. Urbans Invest - Doža Đerđa 16
26. City holding - Doža Đerđa 61-63
27. Najevropljanin - Somborski Bulevar/Banijska
28. Freeland - Somborski bulevar/Drvarska
29. Tehnogradnja - ½ stambeni blok 2
30. Rapid Invest - Stražilovska 12- Central residence
31. Galens - kompleks - Narodnih heroja 1
32. Jokić Invest - Kopernikova
33. Pronix - Josifa Runjanina
34. Kuzman gradnja - Futoška 34
35. Bole bulevar - Stevana Sremca
36. Kraft port - Somborski bulevar
37. City gradnja - kompleks u Braće Ribnikar 2
38. Vaer - Gundulićeva 34-36
39. Buha Invest - Šumadijska
40. TG komerc 98 - Futoška 117
41. Koste Abraševića
42. Braće Ribnikar 46
43. Erker - Kisačka
44. Best Line gradnja - Somborski bulevar
45. Dragoslava Srejovića
46. Solarna dolina - kompleks
47. Jokić Invest - Hadži Ruvimova
48. Trigon Invest - Okruglićeva 22
49. Trigon Invest - Okruglićeva 5
50. Galens - Komleks - Marka Kraljevića
51. Somborski bulevar - Capitel Light Team
52. Beton gradnja elementi - patrijarha Rajačića
53. Galens - Somborski bulevar - kompleks - lamela VII
54. Dijagonala Espro BP - Somborski bulevar
55. Gra Mont - Polgara Andraša
56. Bogdanić company - Futoška 73
Ukupno: 45+56=101
autor: nsbuild.rs
Novi vlasnik hotela "Holidej in" na Bulevaru Evrope, odnosno hotela "Kraun plaza" je novosadski privrednik Miodrag Kostić.
www.021.rs
Novo sedište Radio-televizije Vojvodine imaće solarne panele, kaskadne vodene površine i toranj sa vidikovcem.
Radio-televizija Vojvodine je uz pomoć Vlade Srbije i Vlade Vojvodine, kao i Grada Novog Sada započela aktivnosti na izgradnji novog sedišta RTV-a koje će pružiti znatno bolje uslove za rad i objediniti sve programske celine na jednom mestu. Posetili smo Studio M u Novom Sadu i pogledali maketu buduće zgrade na Mišeluku.
Autor prvonagrađenog rešenja na konkursu jeste arhitekta Riste Dobrijević i građevinski tehničar Dragoljub Ujević. Projekat je izradio Eurogardi Group iz Novog Sada a glavni projektant bila je arhitektica Zorica Florić Čanadanović. Maketu je izradio Ivan Obrovski.
Materijali odabrani za zgradu RTV-a su metal, aluminijum, kamen i staklo iz razloga što su trajni, otporni na habanje i zahtevaju minimalna ulaganja u održavanje.
U novoj zgradi biće smeštene televizijske, radijske, veb redakcije, kao i svi prateći poslovni i radni prostori. U zgradi od 17.530 kvadrata predviđena je izgradnja pet televizijskih i šest radijskih studija.
U prizemlju je baza tri TV studija kao i Medija centar, restoran, kancelarijski prostor, ulazni foaje i garderoba. Na spratu je predvišen prostor za radio kao i poslovni prostor produkcije. Zgrada će imati i veliki atrijum kao i pasarelu za horizontalnu komunikaciju između blokova.
Treći sprat rezervisan za novinare deska i zaposlene u produkciji koji prave informativni program. Veliki Centralni desk za proizvodnju dnevnog programa uključuje i veb redakciju kao i radni prostor za 160 urednika i novinara. Na ovom spratu biće smešten i prostor za menadžment.
Jedan deo krova rezervisan je za smeštanje mašinske opreme dok će jednim delom koristiti i zaposleni na zelenim površinama. Deo krova je zastakljen kako bi obezbedio prodor prirodne svetlosti i ventilacije. Projektom je predviđena i instalacija solarnih panela na krovu kako bi se smanjili energetski troškovi.
Cela lokacija za novu zgradu urađena je kao zelena oaza sa biljkama iz našeg podneblja. Ima više od 4.000 m2 otvorenog parkinga i 2.000 kvadrata garažnog prostora.
Prilazni plato ulepšaće kaskadna vodena površina na glavnom pešačkom prilazu. Obezbeđen je i lak prilaz službenih i interventnih vozila i neometan pešački saobraćaj sa ulaznom rampom za pristup lica sa posebnim potrebama. Za mobilne ekipe projektovan je poseban, manji ulaz sa druge strane objekta.
Posebno je interesantan i TV toranj čijem vrhu se pristupa spiralnim stepenicama što bi posetiocima obezbedilo sjajan vidikovac i pogled na Novi Sad.
Novo sedište Radio-televizije Vojvodine gradiće se na mestu srušenog objekta na Mišeluku, a planirano je da bude završena 2019. godine.
www.gradnja.rs
Za gradnju Fruškogorskog koridora od Novog Sada do Rume, sa tunelom kroz Frušku goru, ima puno zainteresovanih, a i Mađarska želi da učestvuje u finansiranju.
To je izjavila je potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
U izgradnji tog autoputa u dužini od 37 kilometra mogao bi da bude primenjen model javno-privatnog partnerstva ili koncesija, rekla je Mihajlović, dodajući da će do maja 2017. biti zatvorena finansijska konstrukcija za taj projekat.
- Ima puno zainteresovanih za izgradnju budući da je tu gust saobraćaj, tako da možemo da razmišljamo o različitim načinima finansiranja. Od Mađarske koja se sada pojavila kao zainteresovana da učestvuje u finansiranju i izgradnji Furškogordskog koridora do mnogih finansijskih organizacija i privatnih investitora - navela je Mihajlović.
Ministarstvo planira da sačeka završetak svih projekata i raspiše javni poziv kako bi se videlo koji je način najbolji za finansiranje.
Reč je o veoma teškoj deonici autoputa sa tunelom kroz Frušku goru koji će biti najteži poduhvat, a biće dug skoro 3,5 kilometra.
Ta deonica je deo budućeg autoputa od Novog Sada ka Špacu i Loznici.
www.ekapija.com
Postavljanjem NSBuild foruma na mrežu 11. decembra 2010. godine, građani dobijaju nezavisnu platformu za razmenu najaktuelnijih vesti, informacija i foto-materijala, a prevashodno u vezi sa praćenjem izgradnje, infrastrukturnim projektima i investicijama na teritoriji Novog Sada.
S početka okupivši dvadesetak entuzijasta, posvećeno radeći na strasti i ideji koja nas je ujedinila, dobijamo pažnju sve većeg broja građana koji nastavljaju da obogaćuju platformu. Tokom godina privlačimo pažnju medija i gradskih službi, te smo danas zvanično prisutni na značajnijim dešavanjima i gradilištima radi prenosa ekskluzivnih snimaka i informacija.
Možete nas kontaktirati preko kontakt forme ili na email office@nsbuild.rs
Posetite nas i na društvenim mrežama.
