TEMA: Rekonstrukcija pruge Subotica - Novi Sad - Beograd

Планирано је да се станице: Кисач, Врбас, Бачка Топола и Наумовићево реконструишу тако, да се у њима
могу претицати возови дужине 750 m, као и да се отвори станица Руменка. Остале станице Змајево,
Степановићево, Ловћенац и Жедник, прилагођене су потребама одвијања саобраћаја на прузи и локалним
потребама насеља у којим се налазе, водећи рачуна да се маневарске вожње не одвијају по отвореној прузи.

Планирано је да све станице на прузи буду отворене за путнике, опремљене перонима и потходницима, са
уређеним станичним зградама и станичним комплексима, уз обезбеђене услове приступачности особама са
посебним потребама.

Планска решења која обухватају стратешки утврђену трасу, модернизацију, реконструкцију и изградњу пруге
за брзину 200 km/h, у складу са законски дефинисаним прописима, представљају стечене планске обавезе у даљој
планско-техничкој разради простора и у том погледу имају обавезујући карактер. Дата планска решења
представљају смернице за израду техничке и планске документације, којом ће се за ову деоницу дефинисати
елементи за директно спровођење.

Чвор Нови Сад

Чвор Нови Сад је конципиран и изграђен на једноколосечној прузи. Планом је предвиђено техничко решење
тако да се савремена двоколосечна магистрална пруга проведе кроз чвор и у складу са тим предвиђена је
неопходна реконструкција путничке станице, повезивање теретне станице и одговарајуће увођење прикључних
пруга у чвор. Испред путничке станице Нови Сад из правца Београда издваја се колосек према теретној станици.
Планиране скретнице омогућавају да теретни возови који скрећу ка теретној станици или из ње могу да излазе на
главну пругу не смањујући брзину кретања од 100 km/h. За функционисање путничке станице на двоколосечној
прузи, предвиђена је доградња потходника и перона за возове који се крећу у смеру према Суботици, као
реконструкција излазног дела станице. Планирано је поновно отварање станице Руменка у којој се издваја теретни
саобраћај за теретну станицу Нови Сад или из теретне станице укључује на пругу у смеру ка Суботици,
денивелисано са главном пругом. Прикључне пруге из Оџака и Римских шанчева уводе се у путничку и теретну
станицу независно од двоколосечне магистралне пруге, а распутница Сајлово се укида.

Postoji li negde skica stare i nove trase kod Čortanovaca i Beške?

Počinje moderniazacija pruge od Beograda do Stare Pazove

ČORTANOVCI - Modernizacija i rekonstrukcija železničke pruge Beograd-Budimpešta, na deonici od Beograda do Stare Pazove počeće sutra. Prva faza radova na deonici Stara Pazova-Novi Sad uveliko je u toku i radi se punom parom. Posao je poveren ruskoj kompaniji koja od septembra raščišćava teren kod Čortanovaca, gde će se graditi i najzahtevniji deo pruge – vijadukt od oko 3 kilometra. ...
Druga faza radova odnosi se na rekonstrukciji otvorene pruge dužine oko 40 kilometara, koja bi trebalo da počne u prvom kvartalu naredne godine.

RTV (Dejan Kreculj)

Još neko vreme ovaj voz će na deonici pruge Stara Pazova - Novi Sad kod Čortanovaca, saobraćati na zemlji.

"Radi se mostovska konstrukcija poznatiji kao vijadukt. To predstavlja dve paralelne mostovske konstrukcije svaka dužine skoro 3 kilometara", rekao je Mansurbek Sultanov, prvi zamenik direktora ogranka "RZZD International" u Srbiji.

Vijadukt će se prostirati neposredno uz desnu obalu Dunava, i na izlazu iz tunela, čija se izgradnja očekuje u martu.

Trenutno se izvode možda i najzahtevniji radovi na trasi pruge Stara Pazova - Novi Sad. Radiće se i dva tunela ukupne dužine 2.200 metara. Konačan završetak radova planiran je za 2021. godinu.

U toku su radovi na postavljanju šipova radi zaštite od klizanja tla na mestu gde će prolaziti vijadukt i tunel.

"Sa inženjerske strane oba objekta su jako komplikovana. Ovde imamo 75 kilometara šipova, koji moraju biti duboko u zemlji. To ukupno daje tri hiljade šipova, svaki dužine od po 30 metara", rekao je Sultanov.

Izgradnja tunela i vijadukta finansira se iz ruskog državnog kredita u iznosu od oko 338 miliona dolara.

Radovi na otvorenom delu pruge u decembru ili januaru

Nedavno je potpisan i aneks ugovora za početak radova druge faze, koja se odnosi na rekonstrukciju otvorenog dela pruge, za šta je obezbeđeno skoro 250 miliona dolara.

"Mi sada čekamo građevinsku dozvolu i uplatu avansa od srpske strane. Nama je obećana građevinska dozvola i kada je dobijemo krećemo sa radovima, mi smo u potpunosti spremni", kaže Sultanov i dodaje da mu je rečeno da će građevinsku dozvolu dobiti u decembru ili januaru.

Ako Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture održi obećanje, pripremni radovi na otvorenom delu pruge mogli bi da počnu već u januaru.

Cela deonica pruge Beograd - Budimpešta, na kojoj se nalazi i trasa od Stare Pazove do Novog Sada, trebalo bi da bude završena do početka 2023. godine.

Grade se tuneli i vijadukt kod Čortanovaca, postavljeno više od 500 šipova
ČETVRTAK, 28. DEC 2017, 19:30 -> 19:51
IZVOR:
RTS
Na deonici železničke pruge Stara Pazova – Novi Sad, kod Čortanovaca, u toku je bušenje šipova za postavljanje vijadukta, koji će biti izgrađen u plavnom delu Dunava. Na najzahtevnijoj deonici pruge Beograd–Budimpešta, u toku je i probijanja novih tunela. Izgradnja ovih objekata, koja se finansira iz ruskog kredita, košta 258 miliona dolara, a obavlja ih ruska firma "RŽD Internešenel" sa domaćim podizvođačima.

Plavni teren u blizini Dunava, ali i padine Fruške gore, najveći su izazov u modernizaciji tog dela pruge. Da bi savladali najtežu deonicu, izvođači će postaviti više od tri hiljade šipova, dužine 80 kilometara.

Pripremio Milan Srdić

0:00


"Ova deonica je najkomplikovanija zato što je ovde klizište. Da bismo mogli sa tunelskim cevima da izađemo i da pređemo, morale su da se rade dve nove tunelske cevi, ukupne dužine oko 2.250 metara, morali smo da radimo zaštitu klizišta koja se radi u tri nivoa", objašnjava direktor projekta Vidoje Milentijević.

Zato se dva meseca radi na nekoliko lokacija istovremeno, a količina potrebnog materijala meri se u milionima kilograma.

"Do sada je potrošeno oko 3,5 miliona kilograma armature. Do sada je urađeno 470 šipova na ulaznom i izlaznom preduseku tunela i oko 80 šipova na vijaduktu", kaže Milentijević.

Vijadukt, dužine tri kilometra, gradi se od Čortanovaca do Sremskih Karlovaca, imaće dva koloseka i biće postavljen iznad obale Dunava na 59 stubova, a najviši je 28 metara.

"Takav vijadukt jeste prvi u istoriji srpskih železnica zato što ima toliko tešku geologiju. Ide kroz Frušku goru", ukazuje direktor "RŽD Internešenela" Mansurbek Sultanov.

Na ovoj pruzi vozovi će razvijati brzinu i do 200 kilometara na čas. Baš zato, zbog bezbednosti, ona će čitava biti ograđena, a umesto pružnih prelaza na njoj će se nalaziti nadvožnjaci i podvožnjaci. Dotrajali objekti biće zamenjeni.

"Postoje stanične zgrade i peroni, čitava infrastruktura od Stare Pazove do Novog Sada. Sve se to projektuje i gradi po najsavremenijim evropskim propisima", ističe Sultanov.

Vijadukt i tunel bi trebalo da budu završeni za četiri godine, a tokom druge faze radova na ovoj deonici biće rekonstruisana postojeća pruga, a gradiće se i novi kolosek u dužini od 40 kilometara.

Rekonstrukcija pruge od Beograda do mađarske granice otpočela je prošle godine, čime je pokrenut trenutno najveći infrastrukturni projekat u zemlji. Izgradnja pruge za brzine do 200km/h između Beograda i Subotice pionirski je poduhvat ne samo za našu zemlju, već za širi region. Radovi su do sada zvanično otvoreni na delu trase između Beograda i Novog Sada, a deonica pruge koja povezuje dva najveća grada u Srbiji podeljena je na dva podsegmenta – Beograd-Stara Pazova i Stara Pazova-Novi Sad. Prvo gradilište na ovom velikom projektu otvoreno je u Čortanovcima na Fruškoj gori, delu trase Stara Pazova-Novi Sad, koja pored novih koloseka podrazumeva vrlo obimne i zahtevne radove na ispravljanju radijusa pruge i njenom prilagođavanju za velike brzine. Nekadašnji niz “S” krivina na severnim obroncima Fruške gore preprojektovan je u kompleks vijadukta i tunela, jedinstven po svojim karakteristikama i veličini.

U julu 2016. potpisan je aneks ugovora sa ruskom kompanijom RZD International, koji je obuhvatio gradnju dvokolosečne pruge sa tunelom i vijaduktom u Čortanovcima. Nakon prilagođavanja projekta, radovi su počeli odmah po dobijanju građevinske dozvole u septembru prošle godine. U protekla četiri meseca ovaj projekat je prešao iz pripremne u aktivnu fazu, a gradilište ubrzano izrasta u jedno od najvećih u zemlji. Planirana je izgradnja tunela sa dve tunelske cevi ukupne dužine 2.250 metara, kao i dve konstrukcije vijadukta ukupne dužine 5.800 metara. Zbog specifičnih geoloških uslova na ovom potezu je neophodno izgraditi i moćne betonske potpore, zaštitu koja će stabilizovati teren i sprečiti njegovo dalje klizanje ka Dunavu. Koliko je impresivan kompleks u Čortanovcima svedoči činjenica da ukupna dužina šipova na ova dva objekta iznosi impresivnih 80 kilometara, što je skoro duplo duže od čitave deonice pruge Stara Pazova-Novi Sad.

Novi tunel u Čortanovcima imaće ulazni portal u neposrednoj blizini starog tunela, medjutim izlazi na drugoj strani značajno menjaju poziciju. Zbog svoje dužine od preko 1000 metara, tunel je projektovan po visokim kriterijumima bezbednosti, pa je planirano da ima dva poprečna prolaza za evakuaciju putnika i osoblja, pet hidrantskih niša i dva alarmna telefona. Nakon tunelskog dela deonice, trasa pruge se nastavlja direktno na vijaduktima sa dve odvojene konstrukcije za svaki kolosek. Svaki vijadukt je dugačak po 2.9 km i praktično se protežu od stanice Čortanovci Dunav do Sremskih Karlovaca. Krećući se desnom obalom Dunava, pruga će na stubovima praktično preleteti čitav aluvion reke, obezbeđujući neophodnu nivelaciju i radijus za velike brzine vozova. Kada se završi, biće ovo najveći vijadukt u zemlji, bilo na prugama ili putevima.

Radovi na predusecima i vijaduktima teku odličnom dinamikom, do sada je pobodeno preko 500 šipova, od čega 80 šipova za stubove vijadukta. Na tunelu je trenutno u toku procedura za izbor podizvođača, tako da bi radovi na probijanju mogli početi u martu ove godine. Aneks ugovora sa "RZD International" koji obuhvata rekonstrukciju otvorene pruge na deonici Stara Pazova-Novi Sad potpisan je u novembru, a radovi će početi čim investitor obezbedi građevinsku dozvolu. Sada je ugovorima pokrivena čitava pruga Beograd-Novi Sad, pošto je prošle godine rekonstrukcija deonice Beograd-Stara Pazova dodeljena kineskoj kompaniji CCCC (China Communications Construction Company).

Ukupna vrednost svih ugovora na rekonstrukciji pruge Beograd-Novi Sad dosegla je 936 miliona dolara. Preostaje da se tokom ove godine zaključi ugovor i za deonicu od Novog Sada do Subotice, čija se vrednost procenjuje na više od milijardu dolara. Rok za završetak radova je četiri godine.

SA NEIMARIMA U ČORTANOVCIMA: Rusi grade prugu za 200 na sat!
Milica Stanojković | 25. februar 2018. 10:02 | Komentara: 0
Reporter "Novosti" u Čortanovcima, najtežoj deonici železničke trase Stara Pazova - Novi Sad. Zbog geologije Fruške gore, dužina 3.500 šipova biće čak 80 kilometara

UDARNIČKI, ruski i srpski radnici, njih oko 1.000, od septembra rade na modernizaciji pruge Stara Pazova - Novi Sad, dugačke 40 kilometara. U toku je izgradnja vijadukta, a već za nekoliko dana, početkom marta, počeće i radovi na tunelu u Čortanovcima, koji će biti dugačak 1,1 kilometar.

Kako su se uverili reporteri "Novosti", do sada je postavljeno 1.000 šipova, a ukupno će ih biti 2.500. Njihova dužina biće 80 kilometara, duplo duža od deonice pruge. U toku je sanacija klizišta, posle čega će početi radovi na iskopavanju tunela. Kada pruga bude kompletno modernizovana, za malo više od četiri godine (50 meseci), ova deonica biće projektovana za brzinu kretanja voza od 200 kilometara na čas. Radovi na modernizaciji povereni su ruskoj kompaniji "RŽD internešnel".

Na najtežoj deonici, kod Čortanovaca, zbog topografskih, geotehničkih, hidrotehničkih i prostorno-urbanističkih karakteristika, radovi napreduju prema planu, a neki se završavaju i pre roka. Nakon što su uspešno prebrodili prepreke jer se radovi odvijaju delom u Nacionalnom parku "Fruška gora", kao i na Dunavu, mašinisti punom parom rade na iskopavanju rupa za postavljanje šipova na vijaduktu, kao i na delu na ulazu i izlazu iz tunela. Neimari rade od jutra do mraka, a tako je i ovih dana, uprkos činjenici da je gradilište kod Čortanovaca pod snegom.

PROČITAJTE JOŠ - Za dve godine 630 kilometara novih pruga

Prvi zamenik direktora ogranka "RŽD interenešnel" u Srbiji Mansurbek B. Sultanov objašnjava, za "Novosti", da se radovi na izgradnji vijadukta dugačkog tri kilometra - koji će biti dvokolosečni, odvijaju planiranom dinamikom, a radi se na bušenju rupa za šipove za tunel.

- Postaje običaj da ruska železnica završava svoje obaveze i pre roka - objašnjava Sultanov. - Iako smo se susreli s nizom problema s kojima se "borimo" i na drugim mestima, jer radimo na najkomlikovanijim objektima, sve teče prema planu. Ovde smo imali dosta prepreka zbog reke Dunav, unikatne flore i faune, Nacionalnog parka "Fruška gora", kao i zbog seče šume. Sada smo u kontaktu s Republičkim arheološkim zavodom, jer smo dobili informaciju da su pronašli grob iz rimskog doba. Još nije utvrđeno šta je u pitanju, samo su ljudi videli kamen. Nadamo se da nam to neće usporiti radove.

Sultanov objašnjava i da će upravo zbog geologije Fruške gore dužina šipova biti čak 80 kilometara, a da će za izgradnju tunela biti zadužene ruske firme "Mos metrostroj" i "Stroj trest".

- Spremni smo da počnemo izgradnju tunela, najpre u martu klasičnim iskopom, a potom u maju bušenjem. Sada radimo i na zaštitnoj konstrukciji od klizišta. Dobili smo i avansno plaćanje za polaganje otvorene pruge, a očekujemo da ćemo da dobijemo sve dozvole. Mislim da ćemo za malu deonicu, od tri kilometra, dobiti dozvolu u martu, s početkom građevinske sezone.

Na ovom gradilištu u različitim fazama i poslovima, kako objašnjava Sultanov, angažovano je oko 1.000 radnika, a zbog deficita radnika obučenih za pojedine poslove iz Srbije, uposleno je i 100 ruskih neimara. Prema njegovim rečima, to je specifično gradilište ne samo u Srbiji, već u i regionu, kao i vijadukt.

- Imamo obavezu da angažujemo srpske radnike, što i poštujemo - navodi naš sagovornik. - Jedino je problem što za ovakvu vrstu poslova imamo deficit opreme i ljudi, pa zbog toga moraju da rade i ruski radnici. Što se tiče srpskih firmi, angažovani su "Mostogradnja" i neke druge kompanije kao podizvođači. Iako je prema prvobitnom projektu bilo predviđeno da brzina na pruzi bude 160 kilometara na čas, sada smo ga preprojektovali za brzinu od 200 kilometara na čas.

DISPEČERSKI CENTAR

- DALI smo predlog za izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra u Srbiji. Vaša zemlja može da zaradi veliki novac od tranzita robe, pa joj je ovakav centar neophodan. Već smo započeli izradu projekta u saradnji sa CIP i ruskom projektnom firmom. Sada je lopta na srpskoj strani, čekamo zeleno svetlo - kaže Sultanov.

VREDNOST 940 MILIONA

MODERNIZACIJA žezelničke infrastrukture realizuje se na osnovu sporazuma koji su potpisali srpska i ruska strana, a reč je o ruskom kreditu od 800 miliona dolara, dok je srpski udeo 141 milion. Ukupna vrednost je 940 miliona dolara.

- Važno je napomenuti da svaki višak od ugovorenog iznosa vraćamo - navodi Sultanov. - Ako je, recimo, ugovoreno 50 miliona dolara, a kad radove završimo cena bude 48 miliona, vraćamo ostatak.