TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

Stevo ovo je neka retuširana razglednica. Znam da su nekada jednostavno "dodavali" vozila na fotografije grada, mada takvih kola nije bilo.

Ovo mi liči na "Renault" (1905-1911), a pitanje je:



Da li je ovakav auto ikada "trčao" ulicama Novog Sada ??

Da li je bas taj konkretan auto ikad bio vozen ovde ne mogu sa sigurnoscu da kazem ali je sasvim moguce da jeste. Naime, kad se prvi automobil pojavio 1898 godine, zabelezeno je da su vidjenije gradske porodice brzo prihvatile ovu novinu i utrkivale se koja ce pre imati automobil. Spominje se i da je neko od visokog svestenstva imao automobil, zatim neki gospodin Stevanovic, pa neki gospodin Rajh i tako dalje. To su, dakle, prve godine 20tog veka, period i iz kog je i ovaj model. Nije u pitanju Renault ali cu se malo potruditi oko identifikacije.

Medjutim, sasvim je sigurno da je razglednica retusirana.






Da li ste zainteresovani da cujete interesantnu pricu o automobilu Barona Pyotra Nikolayevicha Wrangela, koja je skoro filmska?

Naravno!

naravno da nas interesuju priče najvećeg auto zaluđenika na ovim prostorima

ranko su ns napisao/la:
Ovo drugo jesam ali ovo prvo mislim da ipak nisam....










Elem... Baron Pyotr Nikolayevich Wrangel je bio visoki oficir Ruske Carske vojske koji je preuzeo celokupnu komandu nad carskim snagama posle Oktobarske revolucije 1917 godine. Kao sto znamo, nisu uspeli da pobede komuniste i carska vojska se polako povlacila prema Ukrajni i Crnom Moru da bi svi napustili Rusiju negde tokom 1918 godine. Prva stanica za izbeglice iz Carske Rusije je bila sveze oslobodjena i formirana Srbija (Kraljevina SHS) i velika vecina ruskog plemstva je dosla u Srbiju misleci da ce tu ostati. Medjutim, Srbija posle I svetskog rata nije bila bas mesto po ukusu bogate, visoke Ruske aristokratije i pored toga sto je narod lepo docekao Ruse i sto je pravoslavlje bila zajednicka stvar. Velika vecina "belih" Rusa je produzila za Pariz ili Ameriku ali je u Srbiji ostala vecina vojnih komandanata na celu sa Baronom Wrangelom koji je svoj stab napravio u Sremskim Karlovcima gde je uzivao svu podrsku i pomoc Patrijarsije. Wrangel je u S.Kralovcima ziveo sve do 1927 godine, kad je otisao u Brisel, gde je i umro godinu dana kasnije a do danas se sumnja da je otrovan. Iako je sahranjen u Briselu, par godina kasnije, prema odredbama njegovog testamenta, telo je preneto u Beograd gde je i danas. To je on a u S.Karlovcima ima i njegova bista.







Godine 1996, u ulici Bele njive u Novom Sadu, prilikom nekih gradjevinskih radova, ostecen je zid susednog objekta koji se ubrzo i srusio. Nakon sto se prasina slegla, radnicima se ukazao prilicno cudan prizor. Zaboravljena garaza, puna prasine i paucine sa 5-6 predratnih automobila. Vest se prosirila kao munja i isto vece, vlasnicu kuce, koja je tad imala preko 80 godina su kontaktirali kolekcionari starih automobila i kupili sve sto se u njoj naslo. Navodno, baba se pokazala kao veoma tezak pregovarac i izvukla je postenu cenu. U garazi je bio dva Fiata 501 iz kasnih 20tih, par Austina 7 i Ford model A iz istog perioda. Sva kola su bila u odlicnom stanju, potpuno originalna i sacuvana, samo sa decenijama prasine na sebi. To su sve prilicno obicni i cesti modeli, medjutim, zadnji auto je bio zaista nesto posebno - Fiat Tipo 5 iz 1913 godine. Iako vam to mozda ne zvuci tako unikatno, ovaj automobil je toliko redak da ga ni sam Fiat nema u svom fabrickom muzeju i napravljen je u 15 primeraka, svaki sa posebnom karoserijom od kojih su sacuvana 3 dok je ovaj 4ti. Tipo 5 je bio Fiatov pokusaj da pomrsi racune Rolls Royceu, Maybachu, Isoti Frachini, Cadillacu, Packardu i ostalim najluksuznijim markama tog perioda. U odnosu na automobilsku floru i faunu Novog Sada, pronalazak ovakvog automobila je kao pronalazak originalne Van Goghove slike u kabinetu za likovno neke osnovne skole. Odmah se postavilo pitanje ko je mogao da ima takav automobil i kako je moguce da je on nadjen u zazidanoj garazi kuce koja je tih godina bila na periferiji Novog Sada. I tu je klupko pocelo da se odmotava...


Kuca i garaza su pripadali predratnom automehanicaru koji je imao veliki servis i nejasno je da li su sva kola bila njegova ili su se samo zatekla u servisu. Kad je pocela okupacija, majstor je poskidao sve tockove i automobile ostavio na ciglama (da ih ne bi mogli odvesti ako ih okupator nadje) i zazidao ulaz od garaze. Automobili su tako preziveli rat a kad su dosli partizani, vlasnik je mudro cutao i nije otvarao garazu jer su se komunisti jos gore odnosili prema zaplenjenim automobilima od nemaca i madjara okupatora. Treba uzeti u obzir da su ti automobili tad vec bili 20 i vise godina stari, nisu bili cenjeni i verovatno bi brzo zavrsili na otpadu ali je mehanicar nije zeleo da ih otkrije. Da li je to bio strah od kazne jer nije predao vozila, da li zbog postenja ako vozila nisu bila njegova pa ne dolazi u obzir da ih da nekom drugom. Da li je verovao da ce zakonski vlasnici jednom doci po njih... ko zna. Negde 50ih je taj mehanicar umro, udovica je ostala a polako je pocela da se provlaci legenda o zazidanoj garazi koju niko nije uzimao ozbiljno jer je zvucala suvise neverovatno.


Ovo je taj auto na sajmu u Novom Sadu neke 2002-3 godine:





Nazalost, istorija ovog automobila je puna rupa ali ovo su neke cinjenice ili okosnice koje mogu biti osnov za dalje istrazivanje:


- Auto je isporucen kao gola sasija sa motorom (cesta praksa tih godina) i poslat je neidentifikovanom pariskom karoseristi sa inicijalima "PL" ciju torpedo karoseriju i nosi.

- Na zadnjoj osovini su dvostruki zadnji tockovi sto je takodje cesta praksa kod vozila koja su se tih godina pravila za podrucja sa losim ili nepostojecim putevima

- Auto nije odmah isporucen u Kraljevinu Srbiju i moja predpostavka je da je zaplenjen tokom ili nakon I svetskog rata i da je najverovatnije pripadao nekoj visokoj figuri iz Austrougarskog establismenta.

- Posle rata, automobil je dat na koriscenje (poklonjen, predat...) Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno, Patrijarsiji u Sremskim Karlovcima. Oni su ga i ustupili Baronu Wrangelu. S obzirom da je crkva ozbiljna institucija a da je Wrangel bio visoko cenjen gost, definitivno postoje slike i dokumentacija iz perioda. Medjutim, ja se nisam toliko bavio time pa ne mogu ni da prilozim nista relevantno.

- Takodje, postoji i prica da je on imao ovaj automobil jos u St.Peterburgu ali nema dokaza za to

- Wrangel ga je koristio do dolaska iz Karlovaca a posle toga je automobil sigurno koriscen a do mehanicara iz Novog Sada je dosao verovatno na servis ili da se preproda dalje. To nije toliko ni bitno.

- Posle budjenja iz poluvekovnog zimskog sna, Fiat je upalio i po prici onih koji su bili prisutni, radio je neverovatno mirno i tiho, bez mnogo dima. 9000 ccm i 4 cilindra! Inace, auto je potpuno kompletan sa originalnim enterijerom, krovom i mehanikom, samo su gume istrulile.

- Da bi se skupile bitne informacije, treba videti da li u arhivu Patrijarsije u Karlovcima postoji neka dokumentacija ili slike iz perioda (a verovatno postoje) i to bi mogao da bude krunski dokaz. Isto tako, ako je moja teorija o prvom vlasniku iz redova Austrougarske prominencije, onda slicna dokumentacija mora da postoji u Becu ili Pesti.








Nazalost, ovaj automobil nije vise u Novom Sadu i pre par godina je prodat u inostranstvo. Iako je vlasnik bio vidjeniji kolekcnionar, potpuno svestan vrednosti i znacaja ovog Fiata, on je bio primoran da ga proda za dobru cenu. Iako smo svi bili vise nego ocajni zbog toga, to se ipak desilo. U poslednjih godinu dana, novi vlasnici prikazuju ovaj automobil na najprestiznijim svetskim izlozbama i mislim i da je ponudjen na prodaju. Medjutim, prilikom navodjenja informacija, navedena je potpuna glupost to sto pise na stranim sajtovima na kojima ga oglasavaju da je nadjen u Rusiji!?! Uopste ne znam sto i ko je to napisao jer je samo unistio pricu o autu i time smanjio cenu. Cak su se pojavili i komentari koji dovode u pitanje napisanu verziju jer je neko logicno zakljucio da auto koji je general koristio nakon bega iz Rusije ne moze biti nadjen u Rusiji!?!


style-e-auto.com/fiat-tipo-5-ex-general-wrangel/

ti si za mene enciklopedija za automobile i tu tematiku pretpostavljam da izučavaš od malih nogu.

i od mene +

Od mene i + na karmu, priča je odlična

Steve McQueen duboki naklon za ovu pricu

Ako te ne mrzi, bio bih ti i vise nego zahvalan, da otvoris posebnu temu, u kojoj bi, kad imas vremena, pisao ovakve price o automobilima iz ovih krajeva. Ili ako su vec negde ispricane da mi das link gde ih mogu pronaci. Hvala

Čast i privilegiju da stojim uz ovaj auto sam imao neposredno nakon što je pronađen i parkiran u radionicu - garažu kolekcionara koga Steva spominje.

Tada sam prvi put čuo priču i obzirom da ju je rečima: ". . .svi smo mi (misli se na kolekcionare) čuli da tako nešto postoji i ko zna koliko puta smo prošli komšilukom kraj te kućr u ulici Bele njive. . . ali ništa se nije videlo, niti dalo naslutiti da tu ima bilo kakav auto".

Još bih dopunio priču, da je stari majstor kod koga je general Wrangelov auto bio u radionici, ne samo rastavio auto i zazidao kolski ulaz, nego je posadio i drvo, koje je u vreme otkrića automobila bilo staro pedesetak godina.

"Fiat" je pri mom prvom susretu sa njim bio prelepo prašnjav, nigde zarđao, na velikim točkovima, cirad i arnjevi krova su bili kompletni, maska i znak patinirani. . .skor da je greh bio restaurirati ga.
Čini mi se da je neko ko je kupio auto i oneo ga iz NS prilično loše uradio posao.?

Interesantno je da je oko tog automobila, posle njegovog pronalaska, sve bilo nekako traljavo uradjeno. On je jos pre 10tak godina ponudjen na prodaju preko neta ali se unela dodatna zabuna jer ga je nekoliko ljudi postavilo na nekoliko sajtova pa cak i oni koji su hteli da ga uzmu nisu bas bili najsigurniji sta je sa kolima obzirom da je auto iz Srbije, da je potpuno nepoznat (kao model i kao konktretan primerak) pa su i interesenti bili krajnje skepticni. Auto je mogao da ostane ovde, medjutim, odredjeni igraci iz ovog sveta nisu hteli da saradjuju i prodaja je ostala kao jedina opcija. Cak ni novi vlasnici, svesni kakvo blago imaju su zeznuli stvar sa pricom da je auto nadjen u Rusiji i sa velikim propustima prilikom njegovog prezentovanja, sto ce imati veliki uticaj na cenu, rejting u najvisim krugovima i interes medju potencijalnim kupcima.


Kod ovakvih pronalazaka, praksa je da se sve okolnosti potpuno dokumentuju, da se ispuca gomila fotografija, da se skupi gomila dokumentacije, da se odmah pise svim relevantnim svetskim casopisima i da se postavlja na sajtove, forume, blogove ali kad se auto prodaje, da se prodaje samo preko jednog sajta ili aukcijske kuce. Time se prica o automobilu zacementira, time se javnost potpuno upozna i time se obezbedjuje ekskluzivnost prilikom prodaje i garantuje najvisa moguca cena. Vlasnici su sve ove stavke zeznuli i time prilicno okrnjili vrednost i reputaciju ovog automobila. Mislim, ko krene da googla ovaj automobil nacice svasta po forumima i sajtovima i moze bilo ko da se pojavi i obori pricu da je auto nadjen u Rusiji i da gomilu interesenata zabrine i odbije od kupovine. Veoma mi je zao sto je jedan takav istorijski eksponat, svedok bitnih istorijskih momenata i licnosti, tako zabrljan nepaznjom ljudi kojima je trebalo najvise da je stalo.

U potpunosti se slažemo

U to ime daj neke brutalne fotke NSa iz perioda 1920-1980 sa kolima na ulicama koje jos nisam video i od kojih cu da se oduzmem. Poslednjih meseci nisam video nista sto bi me iznenadilo. Ove slike za railsrbija su fantasticne i zlata vredne ali mi ne pomazu u mom istrazivanju.

Izvor: Kolekcija fotografija porodice Lutze (prosledio Dragan Stojaković)
www.facebook.com/stare.ns



Панорама центра града почетком 40-их година 20. века (фотографију уступио Dragan Stojaković)
www.facebook.com/Historical.Archives.of.Novi.Sad

Uh koliko mi je lepsi zeleni trg...

I Trifkovicev trg je bio trg, a ne parking

Bas me zanima i da li je i onomad tadasnja gradjevinske mafija uspela da ugura Adamovicevu palatu u tadasnju strukturu arhitekture centra grada ili se to desilo spontano...

Evo jos jednog rariteta



www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f...9c42133a7e&start=120

Odlicna. Da li se secate da je za novu godinu pred bombardovanje varadinski most bio okicen sijalicama razlicitih boja? Kako je to meni kao malom bilo zanimljivo kao velika gvozdena jelka sam govorio

I te sijalice su otišle zajedno sa njim u Dunav
Na ovoj fotografiji se vide sijalice >

Ne mogu da vidim sliku...