TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

Slike 3 i 4 je sigurno uradio Nixivoje senior, prepoznajte tu promenu kadra od 0.5m

Jesam li ja pogodio onu 1. sliku ?

PS. Molim nadležne da se i Otisu obezbedi jedan KG Plaza vaučer.

Будућност скројена пре 264 године

Првог фебруара 1748. године издат едикт којим је добијен статус слободног краљевског града. Тадашњи Новосађани за статус платили 80.000 рајнских форинти

Испод мале панонске планине Фрушке горе, настао је град на Дунаву - Нови Сад, који постоји тек нешто више од 300 година. Први пут је споменут 1694. године, две године пошто је почела градња Петроварадинске тврђаве.

Ово насеље на левој обали Дунава је првобитно било познато под именима Рацка варош (Српски град) и Петроварадински шанац, а касније 1748. године је добило име Нови Сад. Првобитни становници насеља били су већином Срби, али и Немци, Јевреји, Мађари, Јермени, Бугари, Цинцари и Грци. Пре 264. године Нови Сад постаје слободан, јер грађани за 80.000 рајнских форинти купују слободу од царице Марије Терезије и добија статус слободног краљевског града. Она тим поводом, 1. фебруара 1748. године ( од 1997. године Дан града) издаје едикт који говори о његовој независности.

"Ми, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска, а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије... дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у бачкој жупанији на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Уј-Видегх, немачки пак Неy-Сатз, српски Нови Сад и бугарски Млада Лоза", стоји у едикту.

Због статуса слободног краљевског града, Нови Сад доживљава нагли привредни развој и напредак, тако да шездесетих година 18. века он има око 8.000 становника, претежно занатлија и трговаца, али и ратара и повртара. По узору на слободне градове тога времена, Новим Садом управља магистрат на челу са судијом и дванаест сенатора. Србима је обезбеђена половина од укупног броја чланова магистрата, а судија, градски капетан и други се бирају наизменично из српске и других народности.

Према прошлогодишњем попису Нови Сад са Петроварадином и свим приградским насељима има 335.701 становника док у самом граду живи 221.854 људи. Укупно на територији Новог Сада пописом је евидентирано 126.906 домаћинстава и 163.128 станова односно стамбених јединица.