TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

Представљена књига "Нови Сад архивски записи"

Књига "Нови Сад архивски записи", којом је аутор Војислава Пушкара испричао причу о Новом Саду и његовим обележјима, представљена је данас у просторијама Издавачког предузећа "Прометеј".

Директор Архива Новог Сада Богољуб Савић је рекао да је Пушкар овим врсним делом наставио причу о Новом Саду која је започета његовом претходном књигом "Приче варошких улица".

У књизи су обрађени подаци о власницима новосадских кућа, кафана, партизанским базама из другог светског рата у Новом Саду, шумама, пловилима, житу, грчкој школи ...

"Читаоци из ове књиге могу сазнати да се прва кафана у Новом Саду, о којој постоје писани трагови, звала "Код три зеца" и да је отворена 1751. године" рекао је Савић, додајући да је у поглављу о кафанама обрађено 15 старих новосадских биртија, које су биле јако значајне за историју Новог Сада. Тако је у једној од њих ("Камила") почетком 19. века Нови Сад добио надимак Српска Атина.

Историчар и кустос у Музеју Новог Сада Синиша Јокић је казао да је у овој књизи објављен велики број података који су први пут објављењи у јавности.

Он је истакао да управо због тог ексклузивитета ова књига има посебну вредност.

Аутор књиге, Пушкар је професор историје и архивиста. Рођен је на Палама 1940. године.

Објавио је велики број научних радова и књига. Најважнија дела су му: "Јавни споменици - културна и историјска обележја у новосадској општини", "Боравишта гладних грађана Новог Сада", "Гробља у Новом саду", "Улице Новог Сада", "Убоги дом у Новом Саду", "Приче варошких улица".

Prva zamisao je bila da Banovina bude crvena

Autor: Ž. Bogosavljević 06.02.2012. - 00:02 Komentara (0)

Velelepno zdanje Banovskog kompleksa na Bulevaru Mihajla Pupina i danas, posle 70 godina, pleni poglede svih koji dođu u Novi Sad. Malo je poznato da je tu pre 100 godina bila močvara u koju se nije smelo zalaziti nenaoružan. Sve se to promenilo posle Prvog svetskog rata, kada je Novi Sad počeo da se širi ka Dunavu, a tadašnja Dunavska banovina morala da dobije svoj centar.



Ovaj tekst o Banovini prvi je u serijalu tekstova „24 sata" o Novom Sadu nekad i sad. Svakog ponedeljka moći ćete o svom gradu da saznate nešto što možda niste znali, a i uživaćete u starim fotografijama.

Kako su zabeleži ondašnji horničari, početkom XX veka prostor sadašnjeg Malog Limana kojim gospodari Banovski kompleks je bio močvarno tlo, koje se nije koristilo jer austrougarske vlasti nisu dozvoljavale da se Novi Sad širi prema mostobranu i obali.

Međutim, već tada grad pravi prvi urbanistički plan, koji predviđa zidanje niza važnih objekata na novoj saobraćajnici koja bi se nadovezala na most iz podnožja Tvrđave. Rat je obustavio bilo kakve radove, a nova vlast u gradu, sada u okviru Kraljevini SHS, odlučila je da počne sa zidanjem Bulevara, kasnije nazvanim Bulevar kraljice Marije (danas Bulevar Mihajla Pupina).

Godinu za godinom tu će se nasipati milioni kubika zemlje i jedan za drugim, nicali su Dom zdravlja, zgrada Crvenog krsta, Osiguravajući zavod „Koracija”, Radnička komora. Konačno, u drugoj polovini tridesetih godina sagrađen je i Banovski kompleks po projektu arhitekte Dragiše Brašovana koji je zgradu projektovao da liči na - brod!

Gradnja je počela 1. avgusta 1936. godine, a trajala je do 25. septembra 1939. godine. I pored teške finansijske krize koja je drmala ondašnju kraljevinu, nije se štedelo za gradnju, pa je angažovano na hiljade radnika. Dunavska banovina je izdvojila dodatna sredstva kako bi se platili skupi zanatski radovi na fasadi ili unutrašnjosti. Između ostalog, ugrađen je mermer u podove, stepeništa i zidove. Malo je poznato i da je tadašnja banska uprava odlučila da promeni prvobitnu ideju Dragiše Brašovana po kojoj je zgrada trebalo da bude obložena crvenom presovanom opekom.



Društveni život se preselio kod Banovine
KORZO - Banovina je, zajedno sa Skupštinom, odmah po završetku postala znamenje grada, a toranj od 42 metra do šezdesetih godina biće najviši gradski toranj. Gradnja ovog velelepnog kompleksa nije samo zauvek promenila sliku Novog Sada, nego i društveni život. Tako je i korzo premešten s druge strane ulice u odnosu na Banovinu, i tamo je ostao sve do pre nekoliko decenija.



Šaljite nam stare fotografije
ARHIVA - U seriji priča o Novom Sadu nekada i sad dragocene su nam arhivske fotografije. Pozivamo vas da se uključite u seriju i pošaljete nam fotografije na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Zaštitni znak Ulice Lasla Gala bila je kafana „Piroš Čizma”

Mnoge novosadske ulice su tokom godina promenile svoj izgled, ali malo njih se iz glavne saobraćajnice pretvorilo u slepo crevo, gde čak ni čistači snega ne zalaze. Ulica Lasla Gala je doživela tu sudbinu, pri čemu je pre nekoliko godina izgubila i zaštitni znak, čuveni restoran mađarske nacionalne kuhinje „Piroš Čizma”.



Kako je grad kroz vekove rastao, Ulica Lasla Gala je postala deo velike ulice koja se prostirala od sadašnjeg Trga slobode, Kralja Aleksandra i Železničke, sve do sadašnje limanske pošte.

Pre oko 150 godina, gradnjom stare Železničke stanice (sadašnja limanska pošta i pijaca), ova ulica je dobila ime Železnička, i postala je jedna od glavnih u gradu. Celom dužinom po njoj su nikle radnje, zanatske prodavnice, kao i niz ugostiteljskih objekata, među kojima i hotel „Odeon” sa velikim restoranom „Piroš Čizma”.





Specifičnost ulice bili su i polutajni bordeli, a tada je ova ulica bila među retkim sa kaldrmom, a do pre dve, tri godine raskrsnica Lasla Gala, Gogoljeve i Vere Pavlović, kojom su od prvog dana prolazili tramvaji, bila je popločana žutim klinkerom.

Države su se menjale, ali je Ulica Lasla Gala uvek bila prometna, a „Piroš Čizma” je postala nadaleko čuvena. Novosadska glumica Mira Banjac seća se kada je pre više decenija svraćala u ovaj restoran.

- Bio je to restoran u kome se služila ne samo mađarska nego i dobra slovačka hrana. Volela sam posebno mađarske palačinke, a uvek je na programu bila lagana muzika. Mnogi su, ne samo iz Novog Sada, nego i drugih delova stare Jugoslavije svraćali u ovaj restoran. Šteta je što smo izgubili dosta starih dobrih restorana i kafana - priseća se Mira Banjac.

Višespratnice zauvek promenile izgled ulice
KALDRMA - Ono što će Ulicu Lasla Gala pretvoriti u saobraćajno slepo crevo usledilo je polovinom šezdesetih godina probijanjem Bulevara oslobođenja, koji je tadašnju Železničku ulicu podelio na dva dela, a potom i gradnja nove Železničke stanice. Uz to, proteklih desetak godina nicanjem višespratnica ova ulica je promenila izgled, kao i cela Grbavica.