TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

Tri veka kuće Kod belog lava

Najstarija kuća u Novom Sadu datira iz 1720. godine i nalazi se na adresi Zmaj Jovina 28. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada navode da je najstariji arhitektonski sloj starog jezgra sačuvan upravo u nizovima kuća u centru grada.



Kuća „Kod belog lava” ima veliki kulturno-istorijski značaj. Građena je u baroknom stilu u vreme kada je posle Dunavske ulice još bilo močvarno tlo, a Kosovska ulica bila dunavski rukavac - kaže hroničar Zoran Knežev.

Spratna kuća nastala u velikoj odbrani grada neposredno posle bune izbegla je uništenje u bombardovanju 1849. godine. Tada su kuće pripadale trgovcima, pa je i kuća „Kod belog lava” pripadala sapundžiji Stojanu Maslaku. U drugoj polovini 18. veka kuća je pripadala Emanuelu Jankoviću, koji je na toj adresi otvorio prvu novosadsku štampariju 1790. godine, navodi se u knjizi Donke Stančić „Od kuće do kuće”.

- Janković nije ni dočekao da se odštampa prva knjiga, jer je neposredno po otvaranju štamparije koju je doneo iz Nemačke preminuo. Poznat je kao prvi gradski knjižar - kaže Knežev.

U 19. veku kuća je bila u vlasništvu mitropolita Stratimirovića, a zatim ju je kupio veleposednik Lazar Dunđerski. Nakon Drugog svetskog rata, kuća je nacionalizovana, pa je danas u većinskom vlasništvu grada i Javnog preduzeća „Poslovni prostor”, a koristi se upravo kao poslovni objekat.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada navode da su konzervatorski radovi na pojedinačnim objektima, kao i na fasadama, izvođeni u većem obimu krajem sedme decenije 20. veka i u periodu između 2002. i 2008. U knjizi „Novi Sad” Matice srpske govori se o kući „Kod belog lava” kao jednoj od prvih kuća u gradu na sprat, iako su preovlađivale zemunice. Od 1990. godine na kući stoji spomen-ploča povodom 200 godina knjižarstva u gradu. Od 1997. godine najstarija kuća u gradu je dom Ajriš paba.


Ćule i bunar
„Posebnu zanimljivost ove kuće predstavlja i bunar uzidan u zid, najstariji očuvani bunar, koji međutim već dugo nije u funkciji i zaštićen je gvozdenom pregradom. Takođe, interesantno je da je do pre nekoliko godina u kući i dalje stojalo topovsko đule iz 1849. godine”, priča Knežev.

Samo je Novi Sad imao mušku javnu kuću

Novi Sad je tridesetih godina prošlog veka imao mušku javnu kuću, i to u samom centru grada, u koju su išle dobrostojeće dame tog doba radi društvene razonode i zabave.



Novi Sad je svojevremeno imao mušku javnu kuću koja se nalazila u strogom centru grada, u neposrednoj blizini današnjeg hotela “Vojvodina” - kaže hroničar Zoran Knežev, i dodaje da žene tada nisu odlazile u restorane i kafane.

Ukoliko bi i otišle, to je bilo isključivo uz pratnju muža, i to do 20 sati, a poneka dama mogla se videti i u bašti kafane, ali su se bez pratnje tretirale kao žene lakog morala.

Početak dvadesetog veka beleži mnoge javne kuće po gradu, pa su i kafane iza zavese bile bordeli. U to vreme su se koristili termini devojke i momci za zabavu. Ostaje zapisano da su se ženske javne kuće nalazile u Slovačkoj ulici, Arse Teodorovića, u Petrovaradinu, ali i na mestu stare železničke stanice, kod Limanske pijace, jer je to bilo najprometnije mesto u gradu.

- Novi Sad je imao samo jednu mušku javnu kuću, koja se nije smatrala mestom prostitucije, jer ta kuća nije bila uređena po prvom Statutu o prostituciji koji je Novi Sad dobio još 1893. godine - priča Knežev.

Godinu dana nakon toga, Novi Sad dobija Statut o javnim kućama, ali ni tada muška javna kuća nije ušla u tu kategoriju.

Prva javna kuća, naravno ženska, datira još iz 1837. godine. U knjigama je zapisano da su se 1883. godine vojne vlasti žalile gradskim vlastima na širenje zaraze od sifilisa, koja je proistekla iz novosadskih bordela.

- U dokumentima piše da su javne kuće držale žene, bila je i jedna na mestu gde se nekada nalazila kafana “Venecija”. Petrovaradin je obilovao javnim kućama zbog vojske, koja je tamo provodila slobodno vreme, a mušku kuću su posećivale samo imućne dame, i to tajno, dok se su se ženske kuće posećivale slobodno - kaže Knežev.

On dodaje kako je najstariji zanat na svetu za vreme i nakon Drugog svetskog rata otišao u ilegalu i više kuće nisu bile javne, mada se i tada znalo među novosadskim svetom na kojim mestima u gradu se može naći razonoda.

Дан када је слобода стигла у град


Пре 68 година, 23.октобра, ослобођен је Нови Сад и тако окончана фашистичка окупација, започета 1941. након што је мађарска војска освојила град. Ослободилачку заставу Новосадског партизанског одреда НОВЈистакли су у 6 сати и 20 минута на Градску кућу борци другог батаљона овог одреда , који су дошли у току ноћи из околине Жабља са три камиона, једним путничким аутомобилом, неколико мотоцикала и с више од 20 запрежних кола.

Око 11 часова стигле су и две чете првог батаљона Новосадског партизанског одреда са подручја Бачког Петровца, Кисача, Кулпина и Руменке. У 13 сати преласком Дунава код Беочина, из правца Футога стигли су делови јединица Главног штаба Војводине и Седме војвођанске бригаде, а нешто касније и преко Петроварадина. Сутрадан је из Бачке Паланке стигао један батаљон Осме војвођанске бригаде, а 25. октобра у град су дошле јединице Црвене армије, које су ишле из Београда у Суботицу.

Како су писале тадашње новине “23. октобра пред Градском кућом одржан је народни збор. Трг са околним улицама црнео се од народа. То је била велика манифестација ослобођења Новог Сада. Одржани су говори. Говорници су били на балкону Градске куће. Говори су били пропраћени клицањем одушевљеног народа. На прочељу Градске куће стајала је огромна петокрака звезда, заставе и две великес слике маршала Стаљина и маршала Тита, вођа народа Совјетског савеза и Југославије".

Карловачки лист