TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

Eđšeg - renoviran i zaboravljen

Stara streljana Eđšeg, koja je rekonstruisana pre skoro dve godine, još uvek je zatvorena iako je u obnovu 400 kvadrata ovog starog zdanja uloženo 55 miliona dinara.



Prema ranijim najavama gradskih zvaničnika, na ovom mestu trebalo je da bude koncertni, sportski, školski ili građevinski prostor, ali i dalje ne postoji konkretna ideja čemu i kome će ovaj prostor služiti.

Organizacioni odbor za kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture uputio je svojevremeno zahtev gradonačelniku da Eđšeg bude dodeljen na korišćenje odboru, ali odgovor još uvek nisu dobili. Rekonstrukciju Eđšega tražila je i Streljačka družina "Novi Sad 1790", zahtevajući da im se vrati zdanje nacionalizovano nakon Drugog svetskog rata.

Udruženja koja se bave afirmacijom kulturnog nasleđa i oživljavanjem spomenika kulture, kažu da u Novom Sadu vlada implicitna kulturna politika gde se preko taktičkih poteza rešavaju određene situacije, kao i da one nisu deo jasnog i strateški određenog plana koji bi trebalo da se bavi lokalnim savremenim stvaralaštvom.

Ovaj kulturno-istorijski spomenik obnovljen je na inicijativu stanara okolnih ulica, jer je poslednjih dvadeset godina važio za mesto gde se okupljaju beskućnici. Dvorac je sagrađen 1890. godine za stogodišnjicu Građanskog streljačkog društva, a zа spomenik kulture proglаšen je pre pet godina.

Da li će Novosađani opet moći u Korzo



A šta je sa delovima Novog Sada koji važe za spomenike kulture, ali ih nažalost ne tretiramo tako. O tome detaljnije sa Miroslavom Kopanjom iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Novosađanin sam obnovio najstariji bunar u gradu

Milenko Stanković koji uređuje enterijere i eksterijere samoinicijativno je obnovio i obeležio najstariji bunar u Novom Sadu. On je ofarbao i uradio dekorativni zid oko bunara te je stavio pločicu sa godinom izgradnje - 1720.



Radio sam u pasažu, krečio, a u međuvremenu sam primetio da turisti, većinom Englezi i Francuzi, nešto traže po pasažu. Kada sam se raspitao, saznao sam da se radi o bunaru koji je prvi izgrađen u Novom Sadu. Zato sam pitao čoveka kod kog sam radio da li mogu da uredim bunar kako bi skrenuo pažnju i pomogao turistima da ga lakše pronađu - kaže Stanković.

Barokna kuća “Kod belog lava” u Ulici Zmaj Jovinoj 28 sagrađena je 1720. godine. Kako je u to vreme u gradu bilo malo zgrada koje imaju sprat, ona je bila vrlo reprezentativna i pokazivala da je vlasnik uspešni trgovac.

- Ivice su bile porušene, a pomoću drugara arhitekte izradio sam pločicu sa brojem godine kada je bunar izgrađen. Možda se nekom ne sviđa kako to izgleda, ali niko ništa nije radio da to obeleži - nastavlja naš sagovornik.



Kaže da dok je radio jedan prolaznik mu se obratio rečima „što to radiš kada vidiš da to nikog ne zanima“. No, Stanković odgovara da mu je posao bio zadovoljstvo, te da nije uložio puno materijala i vremena.

- Ima gomila stvari u gradu za koje ljudi ne znaju da postoje, jer ne brinemo o njima, a Amerikanci, recimo, i kad nemaju takvu priču, oni je izmisle - smatra Stanković.

Zato mu i padaju razne preduzimljive ideje na pamet, kao da od ovog spomenika iz prošlosti napravimo bunar želja, u kome bi se možda sakupilo novca i da se obnove neke druge zapuštene stvari.

Inače, prvi vlasnik kuće “Kod belog lava” bio je sapundžija Stojan Maslak. Kuća je dobila naziv “Kod belog lava” još kada je izgrađena jer je u to doba postojao običaj da se značajnim objektima daju imena.

Отварање Еђшега

Novi Sad dobio dva nova spomenika kulture

Novi Sad je od kraja januara bogatiji za dva nova spomenika kulture, a u pitanju su kompleksi Elektrotehničke škole "Mihajlo Pupin" i "Englesko-jugoslovenska dečija bolnica" u Sremskoj Kamenici.



Kako kažu iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, time je broj kulturnih dobara u gradu porastao za dva i sada iznosi 206, a broj spomenika kulture iznosi 173.
Prema rečima Aleksandre Zeković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, oba kompleksa imaju istorijske vrednosti, dok Elektrotehnička škola ima arhitektonske i umetničke, uz pomenute vrednosti. "Elektrotehnička škola je vrlo vredan objekat za istoriju prosvete od samog početka svog rada, sa ogromnim arhitektonskim značajem. Već na sam pogled jasno je da je u pitanju monumentalna građevina u stilu secesije", kaže Zekovićeva.
Drugi spomenik kulture je bolnica od istorijskog značaja sa brojnim ambijentalnim vrednostima, značajan za samu istoriju zdravstva Srbije. Prema rečima Zekovićeve, kompleks čuva uspomenu na veliku britansku dobrotvorku Ketrin Mekfejl, koja je dobar deo posla radila upravo u Novom Sadu.
Kao što je ranije rečeno, grad je bogatiji za dva spomenika kulture, ali to nije jedina vrednost. "Čim je nešto spomenik kulture, postoji veća mogućnost da se bolje i duže očuva, kao i da dobije veća novčana sredstva za rad. To su pogodnosti koje status kulturnog dobra donosi, jer su spomenici kulture simbol nečeg značajnog za istoriju grada i našeg naroda", navodi Aleksandra Zeković za naš portal.
Objavljivanjem Vladine odluke o novim spomenicima kulture 28. januara u "Službenom glasniku", njihov status je i zvanično promenjen i unapređen. Status spomenika kulture podrazumeva očuvanje dekorativnih elemenata na fasadi, zabranu radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost, zabranu postavljanja dalekovoda, vazdušnih elektro i TT vodova preko zaštićenih parcela, urbanističko i komunalno uređenje i druge pogodnosti i uslove održavanja. (Gorica Nikolin)

Eđšeg zvrji prazan, a milioni uloženi u rekonstrukciju

Streljanja Eđšeg, koja bi trebala da bude jedan od centara kulturnih dešavanja u Novom Sadu prazna je mesecima nakon otvaranja, iako je u njenu rekonstrukciju uloženo čak 55 miliona dinara.



Mada je prilikom ponovnog otvaranja septembra prošle godine objekat predstavljen kao ključan u kandidaturi Novgo Sada za evropsku prestonicu kulture, mesecima se u tom objektu ne dešava ništa.

Dok kulturni radnici smatraju da je za sve kriva neorganizovanost gradskih kulturnih vođa, iz grada tvrde da je problem u tome što Eđšeg niko ne traži na korišćenje i navode da se u proteklih nekoliko meseci tamo održao samo kurs plesa.
O ovom objektu od 420 kvadrata brine JP "Poslovni prostor", a mesečno se za dažbine izdvaja 300.000 dinara. U tom preduzeću kažu da će grad u najskorije vreme odrediti "trajnu namenu objekta kao i njegovog korisnika".
Eđšeg je inače sagrađen još 1890. godine.

Stara ranžirna stanica na Bulevaru Evrope stavljena je pod prethodnu zaštitu i u narednom periodu Zavod za zaštitu spomenika kulture pripremaće dokumentaciju kako bi bila stavljena pod punu zaštitu kao spomenik kulture, saznaje 021.rs.

Portparolka Zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže za 021.rs da odluka o proglašenju prethodne zaštite znači da se sadašnji objekat zadržava i da se ne sme menjati njegov izgled bez dozvole zaštitara.

- Ovo dobro se sada može koristiti samo u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, odnosno u slučaju da se vlasnik ili korisnik odluče da preduzmu neke radove, oni moraju da traže uslove i mere za radove od Zavoda. To zapravo znači da ne možete raskopavati, rušiti, prepravljati ili obavljati bilo kakve radove bez utvrđenih uslova i saglasnosti Zavoda - navodi Aleksandra Zeković.

Klikni za Muzej!

Zajedno sa stanovnicima Novog Sada, Pasterov zavod već tri godine gradi priču o potrebi za osnivanjem Muzeja medicine.

U pitanju nije uobičajena priča, niti je u pitanju konvencionalan muzej.

Bogat istorijom, narativima, ljudima koji su ga obeležili i sasvim neočekivanim kolekcijama instrumenata, trofeja i arhivske građe, zaveštanim od strane mnogih lekara, Pasterov zavod te poziva da se pridružiš ovoj kreativnoj inicijativi i pomogneš u odabiru eksponata za budući muzej.

Klikni za Muzej, ostavi podatke i sa nama si!

Obeleži eksponate u Noći muzeja na adresi Pasterovog zavoda (Klinički centar Vojvodine) i odredi značaj buduće kolekcije!

Obnova kuće Mileve Marić u Kisačkoj ulici počinje na jesen

Rekonstrukcija kuće u Kisačkoj 20, u kojoj su početkom 20. veka povremeno boravili Mileva Marić Ajnštajn i njen suprug Albert Ajnštajn, počeće ove jeseni i verovatno će biti završena do kraja godine, saznaju "Novosti" od Siniše Jokića, direktora Gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.




Jokić je ispričao da je načinjen predračun za predstojeće radove, a ovih dana biće raspisan tender za odabir izvođača. Obnova će biti finansirana sredstvima koja je Novi Sad dobio od Republike za uređenje fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave i starog jezgra grada.

- Pošto izvođač radova bude odabran, na jesen će biti započeti radovi koji bi trebalo da budu završeni do kraja ove godine ukoliko to budu dozvolile vremenske prilike - rekao je Jokić "Novostima".

U februaru prošle godine na fasadu je postavljena tabla sa natpisom da su tu nekada živeli bračni par Ajnštajn i Milevin brat Miloš Marić (1885-1944), naučnik koji je ostatak života proveo u Rusiji, gde ga još uvek pamte po prvim eksperimentima kloniranja u medicini.

Kako navode "Novosti", u zvaničnim dokumentima kao vlasnici kuće upisani su Milevini i Albertovi potomci, koji žive u Švajcarskoj i u SAD. U dogovoru sa rođacima, fizičar Bernard Cezar Ajnštajn (78), najstarije dete Milevinog i Albertovog sina Hansa Alberta, kuću u Kisačkoj poklonio je Gradu Novom Sadu, uz uslov da ona bude pretvorena u spomen-muzej. Bernard nije dočekao da se njegova želja ostvari jer je preminuo 2008. godine.

Pokrenuta procedura da Almaški kraj postane spomenik kulture
Pokrenuta je procedura da se Almaški kraj proglasi za kulturno-istorijsku celinu, što bi dovelo do izmena u smislu održavanja i restauracije ovog specifičnog dela grada, izjavio je za 021 direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Siniša Jokić.



"To će drastično pomoći Zavodu i građanima da se ovaj deo grada ambijentalno očuva. Kad je nešto kulturno dobro, onda je nama kao Zavodu lakše da dobijemo starateljstvo od Ministarstva kulture, što bi značilo da možemo obnavljati fasade i krovove. Naravno da će nam trebati pomoć i vlasnika objekata i građana da se organizujemo i koordiniramo", naveo je Jokić za 021.

On je naglasio da je izuzetno važno da se Almaški kraj sačuva i da će za to biti potrebna podrška i pomoć evropskih fondova i privatnih donatora. Jokić je napomenuo da bi akcioni plan bio sličan kao onaj za obnovu fasada u Podgrađu, budući da je i tamo većina objekata u privatnom vlasništvu.

"Ovaj kraj je materijalni dokaz prisustva srpskog naroda u Novom Sadu od najranijih dana i vrlo je važan za utemeljenje Novog Sada kao Srpske Atine, ali i kao multikulturalnog centra", kazao je Jokić.

Jokić je dodao da bi bilo dobro da se, kao što je već bilo priče, Almaški kraj zatvori za saobraćaj kako bi se predupredila dalja oštećenja na kolovozu i objektima, ali da je to teško izvodljivo jer ne postoje veliki gradski parkinzi u okolini.

Trenutno Almaški kraj uživa prethodnu zaštitu, a ako bude proglašen za prostorno kulturno-istorijsku celinu, svi veći radovi koji značajno menjaju arhitekturu moraće da dobiju odobrenje Zavoda.

Zaštićena celina obuhvata ulice: Aleksandra Tišme, Almašku, Baranjsku, Đorđa Jovanovića, Zemljane ćuprije, Zlatne grede, Lončarsku, Matice srpske, Milana Vidakovića, Milana Rakića, Nikole Pašića, Petra Kočića, Pećku, Save Vukovića, Svetosavsku, Skerlićevu, Sterijinu, Tekelijinu, Trg Marije Trandafil i Hadži Svetićevu.

Almaški kraj naseljen je pre tačno 300 godina, a kao spomenik kulture zaštićena je crkva "Sveta tri jerarha", ili takozvana Almaška crkva i pojedini objekti, što ne sprečava vlasnike kuća i investitore da na drugim objektima prave izmene po svojoj volji i tako potencijalno naruše autentični izgled ovog naselja.

Inače, kako je Jokić naglasio, proglašenje Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine je otvorilo pitanje održavanja svih spomenika kulture u gradu, od čega je prvi veliki projekat sanacija fasada u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Sada se planiraju radovi na zgradama oko Trga slobode i na Keju. Kako navodi, jedan od problema sa obnovom spomenika kulture koji naročito otežava obnovu kuće Mileve Marić Ajnštajn, su neuspele javne nabavke.

"Odliv građevinske radne snage u poslednjih nekoliko godina, pogotovo u poslednjih nekoliko meseci, naveo je građevinske firme da povećaju cene radova kako bi privukle radnu snagu koja je ovde ostala. Tako da mi moramo korigovati cene prema zahtevima tržišta", dodao je Jokić i ocenio da to nije stvar samo javnih nabavki. "Javne nabavke traju dva meseca, a kad prođe javna nabavka i kad je potpisan ugovor, onda ide iznalaženje dozvola. Prvo saglasnost republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, onda dozvola Ministarstva kulture o starateljstvu, jer mi ulažemo državni novac u privatne objekte, pa tek onda čitav niz komunalnih, saobraćajnih i drugih dozvola", zaključio je Jokić.

Стручњаци од недеље „снимају“ фасаде у Карловцима

Израду пројектно-техничке документције за ревитализацију фасада у улицама Митрополита Стратимировића и Патријарха Рајачића, те на Тргу Бранка Радичевића у Сремским Карловцима општина је поверила „Студију Д'АРТ“ из Новог Сада и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, који за завршетак тог посла имају на располагању 120 дана.

Вредност посла је 3,7 милиона динара, а финансира се од новца издвојеног за обнову културно-историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских Карловаца у 2018. години у Буyетском фонду који је Покрајинска влада прошле године формирала у намери да потпомогне ревитализацију карловчаке историјске и културне баштине. Из истог фонда требало би да се финансирају и сами радови.

Покрајински завод за заштиту споменка културе и поменута пројектантска кућа треба да сачине идејне пројекте и пројекте за извођење за обнову 20 фасада, које се налазе у оквиру границе просторно-културно-историјске целине од изузетног значаја. У питању су објекти на Тргу Бранка Радичевића 3, 4, 11 и 15, од којих су први и трећи у приватном власништву, петнаестица у државном, а четворка припада Римокатоличкој цркви. Највише фасада, десет, у плану је да се санира у Улици патријарха Рајачића. У питању су објекти 2, 8, 10, 12, и 3, 5, 7, 9, 11 и 17 и сви су у приватној својини. У Улици митрополита Стратимировића радиће се фасаде зграда 3 и 18, затим кућа позната као Маринковицина или по томе што је у њој становао руски генерал Петар Николајевич Врангел, под бројем 19–21, те 22 и 26. И овде је реч о кућама у приватном власништву.

Како се наводи у конкурсној документацији, наведени објекти су у претходном периоду претрпели одређене измене у односу на првобитно стање, тако да не постоји ажурирана пројектно-техничка документација изведеног стања. За реализацију планираних активности биће потребно снимање постојећег стања фасада с мапирањем оштећења, израда пројекта постојећег стања фасада и детаља столарије и браварије, те кровне конструкције. Тамо где је то могуће, планира се и анализа подрумских просторија и давање предлога мера за санацију од влаге.

По речима директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зорана Вапе, од следеће седмице стручњаци те установе почеће да снимају стање фасада.

Almaški kraj postao zaštićena celina, svi radovi koji značajnije menjaju arhitekturu moraju biti odobreni

Almaški kraj proglašen je na sednici Republičke vlade za zaštićenu kulturno-istorijsku celinu, nepunih godinu dana od podnošenja predloga.


Direktor gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Jokić kaže za 021 da je ova odluka od posebnog značaja za sve Novosađane, Pokrajinu, Srbiju, ali i turiste.

"Almaški kraj je treća kulturno-istorijska celina u Novom Sadu. Kao što je Petrovaradinska tvrđava sa Podgrađem prostorno kulturno-istorijska celina, kao što nam je istorijsko jezgro grada kulturno-istorijska celina, to je postao i Almaški kraj. Time je Novi Sad pokazao da čuva sopstveni kulturno-istorijski identitet. To je pitanje odnosa prema našim precima koji su taj kraj izgradili i stvorili ga tako da bude jedna ambijentalna celina za porodično stanovanje. Očuvanjem te ambijentalne celine, te arhitekture, mi afirmišemo i turizam i kulturno-istorijski identitet i stare zanate koji će održavati te kuće u autentičnom izgledu, tako da je to brendiranje Novog Sada, kao grada koji čuva svoju prošlost za bolju budućnost", navodi Jokić.

Ovo bi, objašnjava, moglo predstavljati i temelj za buduću obnovu Almaškog kraja, koja je ranije tekla otežano.

"Mi smo već prošle godine bili u plan i program stavili obnovu određenih fasada u Almaškom kraju i nismo dobili saglasnost Ministarstva kulture, jer Almaški kraj tada nije bio kulturno dobro. Pošto je sad postao kulturno dobro, možemo bez problema da obnavljamo fasade i krovove u ovom delu grada", kaže Jokić.

Stanovanje u zaštićenom kraju za sobom povlači i neke obaveze, odnosno, ukoliko postoji želja da se obnovi kuća, nešto izgradi, dogradi ili da se izvode bilo kakvi veći radovi koji značajnije menjaju arhitektonski izgled, potrebno je tražiti saglasnost Zavoda. Kako kaže Jokić, najvažnija obaveza Almašana biće da čuvaju svoje kuće.

"Oni će imati obavezu da budu dobri domaćini, da održavaju sve da bude čisto i lepo. Treba da očekuju veći priliv turista", navodi Jokić i dodaje da će najverovatnije te kuće dobiti na vrednosti jer su sada u zaštićenoj zoni.

"Ova zona će biti posebno zaštićena od divlje gradnje, od urbanističkog haosa, od velikih saobraćajnica. To treba da ostane kraj porodičnog mirnog života, sa autentičnom prošlošću i sadašnjošću i velikim zalogom za budućnost", zaključuje.

Almaški kraj naseljen je pre 300 godina, a kao spomenik kulture zaštićena je crkva "Sveta tri jerarha", takozvana Almaška crkva, kao i pojedini objekti, ali to godinama unazad nije sprečavalo vlasnike kuća i investitore da na drugim objektima prave izmene po svojoj volji i tako potencijalno naruše autentični izgled ovog naselja.

Pre ove odluke, Almaški kraj uživao je prethodnu zaštitu, a zaštićena celina obuhvatala je ulice Aleksandra Tišme, Almašku, Baranjsku, Đorđa Jovanovića, Zemljane ćuprije, Zlatne grede, Lončarsku, Matice srpske, Milovana Vidakovića, Milana Rakića, Nikole Pašića, Petra Kočića, Pećku, Save Vukovića, Svetosavsku, Skerlićevu, Sterijinu, Tekelijinu, Trg Marije Trandafil i Hadži Svetićevu.